А) Божићни пост
Припрема за Божић, најрадоснији хришћански празник, почење већ 28. новембра (по новом календару) -великим божићним постом који траје читавих 40 дана. Kако је Божић обележавање дана Христовог рођења, пост је симболично чишћење и припрема тела и душе за рађање Христа у срцу верника. Велика божићна трпеза, на којој се после 40 дана поста коначно налази месо, свакако је радост већ и сама по себи. Овај пост је веома строг: по правилу би требало постити на води понедељком, средом и петком, а уторком и четвртком су дозвољени уље и вино, док се викендом сме јести и риба. Последњих пет дана се пости на води, а најстрожи је пост на Бадњи дан, када не би требало јести ништа све до повратка из цркве са вечерње службе. Међутим, не треба заборавити на то да се пост не односи само на уздржавање од мрсне хране него и од свих грехова и грешних мисли.
1. Бадњи дан
Дан уочи Божића зове се Бадњи дан, а ноћ која следи Бадње вече, због тога што се тога дана и те , вечери бденише (не спава), но са нестрпљењем очекује најсвечанији моменат у историји рода људског Рођење Богодетета Христа. Због тога се и видљиви симбол Нјегов, који са нарочитим обредом уносимо у домове своје, зове Бадњак. Бадњак (млад церић или храстић, или, пак церова или храстова гранчица) симболички представља Спаситеља нашег Господа Исуса Христа.
Бадњим даном почиње божићно празновање. Слави се дан уочи Божића и уједно је последњи и најстрожи дан Божићног поста. На данашњи дан се, према веровањима, ништа не износи из куће, а обедује се на слами. Чим сване, ложи се ватра и пече се печеница, припремљена претходног дана, на Тициндан. На Бадњи дан се пости, а углавном се једе риба, пасуљ, купус и суво воће. Тог дана рано ујутро домаћин одлази да исече бадњак, најчешће је то храстово дрво, да би га те вечери унео у кућу и тиме означио почетак божићне светковине. Бадњи дан назван је по сеченој грани храста – бадњаку, светом дрвету Словена.
Кад се бадњак донесе, усправи се уз кућу, поред улазних врата, где стоји до увече, а онда се унесе у кућу. Касније се у вечерњим сатима пали на кућном огњишту, као симбол топлоте која греје и зближава укућане.
2. Бадњак
По нашим старим обичајима, дан уочи Божића је најављен пуцањем из пушака у зору и почиње одласком мушкараца у шуму, где се сече бадњак. То је обично младо храстово или церово дрво, а сечење гране храста, светог дрвета старих Словена, везује се за словенског бога Световида. У хришћанству бадњак симболише дрво које је праведни Јосиф заложио у пећини у којој се родио Исус.
Домаћин се, када нађе одговарајуће дрво, које на рамену може да однесе кући, прво окреће ка истоку, прекрсти три пута и помене своју славу и сутрашњи празник. Требало би оборити бадњак са највише три ударца секиром, и пазити да падне на земљу. Оно што секира од три пута не пресече, довршава се ломљењем или увртањем. Тај ломљени део на бадњаку зове се брада. Бадњак се оставља испред куће до увече.
3. Бадње вече
Ово је вече између Бадњег дана и Божића. Kада падне мрак, домаћин уноси у кућу бадњак и сламу, честитајући Божић и Бадње вече укућанима, који га посипају пшеницом и отпоздрављају му. Бадњак се ложи на огњишту или пећи, а једна грана се ставља уз источни зид куће, где се налазе иконе и кандило.Затим на ред долази нешто што деца најрадије чекају.
А када падне Бадње вече, бадњачар поново узима Бадњак и дренову грану, ставља га себи на десно раме и уноси у кућу. Тада он свечаним гласом поздравља домаћицу и сву чељад: „Добро вече и срећно вам Бадње вече!” Домаћица и сва чељад, у празничном руху, исто тако раздрагано и свечано одговарају: „Бог ти добро дао и среће имао! ” .
4. Пијукање
Божић је пре свега празник деце, јер се на Божић родило најсветије дете. Обичај који највише радује децу о Божићу је пијукање. Наиме, док се уноси слама којом се покривају подови, неко од старијих квоца, а за њим иду деца и пијучу. Домаћин притом „храни своје пилиће“ тако што им баца слаткише, воће, ситне поклоне, па и понеку парицу у сламу, а деца затим то скупљају. Симболика овог обичаја је сасвим јасна: као што квочка прикупља своје пилиће под крила, где их греје и чува, тако исто родитељи брину о својој деци, а Христ о свим људима.
5. А како у граду?
У урбаним срединама је свакако немогуће сечење бадњака у шуми и спаљивање на огњишту. Ипак, могуће је сачувати остале обичаје, а ове прилагодити условима у којима живимо. Бадњак се обично купује, и то је неколико храстових гранчица и нешто сламе увезених црвеном врпцом. Традиција огњишта се поштује окупљањем породице за трпезом. Испод стола за којим се вечера се стави мало сламе и гранчица бадњака. Уместо паљења бадњака на огњишту, у Србији се усталило заједничко паљење бадњака пред црквом.
6. Вечера
После уношења бадњака и сламе, укућани се помоле око стола и седају за трпезу. Вечера је посна, али богата, да би година била пуна изобиља. Обавезно се једу мед, бели лук, пасуљ, купус, риба, ораси, јабуке, суве шљиве, смокве, вино, бадњи колач… Постоји веровање да број јела треба да буде непаран. Обедује се у миру и тишини, јер се некад сматрало да те вечери кућу посећују „домаћи покојници“, па су укућани тихи да их не би отерали. Следећа три дана се са трпезе не прикупља него се на њу само доноси, и не чисти се по кући. Слама тако остаје на поду до Светог Стефана.
7.1. Бадње вече – обележавање и прослављање
Бадње вече, практично, спаја Бадњи дан и Божић. Зато се у нашем народу каже за особе које су пријатељски блиске и везане да су „као Божић и Бадњи дан“. Увече, када падне мрак, домаћин са синовима уноси у кућу печеницу, бадњак и сламу.Слама се посипа по целој кући.
Домаћица у сламу под столом, где се вечера, ставља разне слаткише, ситне поклоне које деца траже и пијучу као пилићи. Тиме се симболично свака кућа симболично декорише да личи на пећину са јаслама где се Христос родио.
7.2. Вечера уочи Божића
На Бадњи дан у кућу се уноси печеница. Двојица мушкараца печеницу носе на ражњу, и по уласку поздрављају домаћина и честитају му празник. Занимљиво је да у кућу морају ступити најпре десном ногом. и поздрављају домаћицу и женску чељад речима:
– „Добро вече! Честит Божић, Бадње вече!“
Домаћица и женска чељад посипају печеницу и домаћина пшеницом и зобљу, одговарајући:
– „Добро вече! Честити ви и ваша печеница!“
Печеница која је по традицији у нашем народу најчешће прасе, назиме или јагње, другачије се назива још и веселица. Пече се на Туциндан, то јест 5. јануара. Када се на Бадњи дан унесе у кућу наслања се на источни зид, где стоји све до Божића. Печеница се једе на Божић.
Када се унесу печеница, бадњак и слама, укућани сви заједно стану на молитву, отпевају тропар “Рождество твоје…”, помоле се Богу, прочитају молитве које знају, честитају једни другима празник и Бадње вече и седају за трпезу. Вечера је посна, обично се припрема пребранац, свежа или сушена риба и друга посна јела.
-Стара предања кажу да су Срби постили да би се на Бадње вече бацили на прављење деце, а веровање каже да су деца зачета на тај дан по правилу најздравија.-
8. Божић
Божић је хришћански празник којим се прославља рођење Исуса Христа Углавном се прославља 25. децембар по грегоријанском календару, док код цркава које се придржавају јулијанског календара Божић се обележава 7. јануара (тј. 25. децембра по старом календару). И док модерни историчари сматрају да би година рођења Исуса Христа могла бити у опсегу од 7. до 2. године п. н. е., тачан датум његовог могућег рођења је непознат.
Католичка црква , као и неке помесне православне цркве (које користе нови календар) славе га 25.децембра Међутим, цркве које користе Јулинаски календара славе га 7. јануара , јер по истом то одговара 25. децембру. Божић је у многим државама света верски, али и државни празник. Божић спада, заједно са Укрсом и Духовима, међу три највећа хришћанска празника. Божићно славље траје више дана. Православни богослужбено оданије Празника врше 31. децембра/13. Јануара.
Божић је почео да се слави у Риму у 4. веку(у изворима доказана година 336.). Слави се тог датума зато што се у тада још увек већински паганском Риму тог дана славило рођење бога Суинца, па је Црква, желећи да потисне тај пагански празник, тада почела да слави рођење Исуса Христа који је Божанско Сунце са висине.
О православном Божићу уважени етнолог Веселин Чајкановић каже : „Као празник из старе вере, и поред крсног имена (славе) и Ђурђевдана, наш најнацоналнији празник, Божић је, пре свега, празник из култа предака… Српски старински празник који је предходио хришћанском Божићу и који је продужио да живи даље, у народним обичајима и веровањима био је празник у славу предака и у славу бога мртвих, који је у исто реме био и највећи национални бог (Јужнословенски). Разумљиво је, код таквог стања ствари, што је Божић поред крсног имена (славе), био и остао за сва времена највећи и најпопуларнији празник српског народа.
9. Чесница
Први дан Божића је увек 25. децембар (7. јануар новог календара). Тог дана домаћица меси погачу која се зове чесница јер се меси у част Христа, и у њу се умеси и један новчић. Одозго се боде гранчицом бадњака. Печена чесница се износи на трпезу, па се, после кађења куће и укућана тамјаном и молитве, она ломи. Прво се окреће као славски колач, а затим се чесница изломи на онолико части (делова) колико има укућана. Сматра се да ће онај који добије део са новчићем имати среће целе године, па се обично тај део чеснице „случајно“ окрене ка најмлађем члану породице.
10. Положајник
Први гост који уђе у кућу на Божић се зове положајник. Пошто је он симбол Мудраца који су пратили звезду Истока и дошли новорођеном Христу на поклоњење, његов долазак је мали обред. Положајник улази у кућу на десну ногу, просипа пшеницу по поду, па се приближава огњишту, односно шпорету или пећи, и, џарајући ватру, говори здравицу:
„Kолико варница, толико здравља,
колико варница, толико среће и весеља,
колико варница, толико парица!“
Домаћица послужује положајника и дарује га поклоном, јер је он за целу наредну годину донео срећу у кућу. Пожељно је да положајник буде млад мушкарац. Обично је унапред договорено ко ће то бити, па и он код своје куће спреми дарове које доноси и прескочи доручак, јер ће обедовати са својим домаћинима.
11. Kако се честита
На божићно јутро звоне црквена звона, и одлази се у цркву на јутрење и божићну литургију. По изласку из цркве, поздравља се традиционалним поздравом: „Христос се роди“, на шта је отпоздрав: „Ваистину се роди“. Уместо са „здраво“ или „добар дан“, овако би се требало поздрављати од Божића све до Богојављења.
12. Започети ствари
Верује се да се оно што се ради на Божић продужује на целу годину. Зато је добро овог дана почети неки посао, јер ћемо тако целе године имати успеха и бити вредни и радни. Добро је и поновити се на Божић, макар новим паром вунених чарапа. Чак и ако не верујете у ове обичаје, можете на Божић бар посадити неку биљку, пошто кажу да ће се лепо примити. Ђаци и студенти могу мало да уче, ваља се измирити са онима са којима сте се посвађали…
Б) Празновање Бадњег дана и Божића у Смедереву
Централни догађај прослављања Бадњег дана и Божића је литургијско сабрање Цркве. Међутим, наша национални корпус је развио низ попратних „обичаја“ који модерном човеку, посебно у времену после својеврсне верске летергије , заузимају главно место потискујући Црквено сабрање у други план. Разбуђена ватра национлног етоса попут дивљег пожара прогутала је нацинални, васељенски дух у Цркви и на његово место у српском народу поставио „традицију“ и „нацинализама“.
Без намере да унижавамо или умањујемо лепоту и значај обичаја, наша је дужност је да скренемо пажњу на алармантно стање свести верног Србина који је заборавио на своју мајку Црку. Нема прославе Божићних празника без Цркве и ван Цркве.
Христа је једино могуће срести и са њим ступити у заједницу само у Цркви и са Црком кроз свету тајну евхаристије на Литургији. Обичаји се у историјско-социјалним услоима мењају , а суштина и бит (црква и литургија) остајувечни и непромењени.Претхришћанкска вера код Срба било је многобоштво.
Kултно место у претхришћанских Срба заузима дрво и шума, а посебно храст као алегоријска слика напретка и раста и био је везиван за бога Перуна. Затим, свака породица је имала своје домаће богове (слично Ларима код Римљана), који су имали функцију заштитника и патрона те фамилије.
Христијанизацијом Срба ти обичаји не нестају у потпуности, већ бивају имплементирани у нову веру, преображену у нову стварност . Од навдених примере настају два можда и најлепша обичаја код нашег народа : паљење бадњака и прослављање крсне славе.
О начину празновања Бадњег дана и Божића у Смедереву у време турског ропства, између два Светска рата и непосредно после II Сверског рата, па све до 90-тих година XX века дато је детаљно у књизи „Прослављање Бадње вечери 1989. – 2014. Смедерево “, Саше М. Стефановића.
В) Празновање Бадње вечери у Смедереву
Зачетници идеје и организатори првог јавног окупљања и прославе Бадње веери у Србији и Смедереву 6.јануара 1990. године били су брачни пар Драган и Мила Марјановић, Бане Стојановић, Петар Сретеновић, Илија Греговић и Добривоје Миливојевић Бивко. У децембру исте те године у ресторану Kасина дошло је до договора са Црквеном Општином да се оснује Одбор за организацију празновања Бадње вечери у коме је тада био и др Радомир Милошевић, протојереј-ставрофор.
У оним несрећним 90-тим годинама за Србију и Смедерево, Одбори са честим променама састава и у скромним условима, организовали су презновање Бадње вечери, да би се 2000. године Одбор за неговање православне традиције конституисао у коначном облику. И тада је председник Одбора постао протојереј-ставрофор Добрица Kрстић. Домаћин прославе празновања мењао се сваке наредне године и увек су се делиле кувана ракија и вино, из поделу пакетића са слаткишима и воћем деци, омладини и материјално угроженим грађанима.
Године 2005.у Одбор је ушао и познати смедеревски ортопед – хирург, др Владимир Тодоровић, код великог броја смедереваца, много познатији као Влада Марина. Он је као стравствени риболовац и Председник Удружења СР-Смедервац у организацију прославе Бадње вечери и домаћинство, увукао и своје риболовце и то посебно у донацији и подели пржене рибе (гирице).
Те године уведена је и једна новина, када се отпочело са ломљењем Чеснице у којој се налази златни дукат. У дељењу чеснице учествују само деца, а насрећније дете које нађе дукат постаје његов трајни власник.
Од наредне 2006. године прославе Бадње вечери и Богојављања постале су и остале трајно сачуване од заборава, оком камера и фото апарата. Пошто је скупљено одређено искуство, у 2007. годину ушло се са прецизно утврђеним циљевима, како у прослави Бадње вечери, тако и у прослави празника Богојављања. Те године унето је и неколико новина.
Први пут је градом прошао свечани дефиле, а на Тргу испред Цркве Свети Ђорђе се, поред куване ракије, делило и кувано вино, што је остала традиција до данас. Одбор за прославу донео је одлуку да се нашој Гимазији помаже давањем стипендија за сиромашне ученике. Од тада су и сви градски пекари узели активно учешће у прослави празника, донирањем пецива за расподелу на Тргу и у Цркви.
У међувремену, Одбор за неговање православне традиције преживео је својеврсну ренесансу и доживео своју пуну величину и стварну снагу. Прошавши пут од полуилегалне грађанске иницијативе до озбиљног, до свуда признатог Удружења, Одбор је растао и порастао до данашњих висина.
Аутор, Смедерево
15. септембра 2017.г.
Никола Тасић Цале
