Природни прираштај износи -35 764 становника. Број становника у Републици Србији у 2025. години процењен je на 6 549 901.
Наведене вредности су резултат кумулираних негативних демографских ефеката током дужег периода. Од 2016. до 2025. године, број становника у Републици Србији је, само на основу природног прираштаја, смањен за 434 948.
Стопа природног прираштаја у Републици Србији износи -5,5‰ (смањена је негативна вредност за 0,2‰ у односу на вредност из 2024. године). У Београдском региону је, као и у 2024. години, забележена најнижа негативна вредност стопе природног прираштаја (-2,4‰), док је највиша негативна вредност стопе природног прираштаја забележена у Региону Јужне и Источне Србије (-7,8‰).
Од укупног броја градова/општина у Републици Србији, стопа природног прираштаја у 2025. години позитивна је у осам општина у Новом Пазаруи у Тутину (7,2‰), у Сјеници (2,6‰), у Бујановцу (0,8‰), на Звездари (0,5‰), затим следе Прешево са (0,3‰), Сурчин са (0,1‰) и Нови Сад којије на нули, што је за две општине више у односу на претходну годину.
Највећи број рађања, 18 299, забележен је у старосној групи жена од 30 до 34 године. Просечна старост жена при рођењу детета је 30,5 годинa, док је просечна старост жена при рођењу првог детета 29,1 година. У градским насељима, просечна старост жена при рођењу детета је 31,2 годинe, док је у осталим насељима 29 година.
Према реду рођења, у Републици Србији се у 2025. години, у односу на претходну годину, смањио број прворођене деце за 825, другорођене деце за 536, затим трећерођене деце за 44, док је број четврторођене деце порастао за 14, а петорођене деце и деце вишег реда рођења за 32. По регионима, највише деце првог реда рођено је у Београдском региону. Највише деце другог реда (35,5%) рођено је у Региону Јужне и Источне Србије, док је највише трећерођене (16,5%) и четврторођене (4,7%) деце забележено у Региону Шумадије и Западне Србије. Највећи проценат деце петог и виших редова рођења је у Региону Војводине (2,9%)
