Uvod
Ja sam Nikola Tasić Cale –„dežurni“ stari Smederevac. Peto sam koleno sa „Smederevske kaldrme“. Tu sam završio i Osnovnu i Srednju školu. Posle završenih studija Mašinstva zaposlio sam se u Železari. Kao dipl. mašinski inženjer, sa državnim ispitom i verifikovanim znanjem Nemačkog jezika, radio sam u Železari 40 godina na izgradnji, održavanju i modernizaciji. Već
10 godina sam u penziji. U tom vremenu „dao sam se“ na istraživanje, prikupljanje građe i pisanje priča o strom Smederevu i Smederevcima. Evidentne su činjenice ; objavljene 3 knjige, i objavljeni mnogi tekstovi na portalima SDCafe.rs i SDPlus.rs pokazuju da je sve to bilo uspešno !
Smederevska kreditna banka – Crtež Živadina Miloševića Žilica
Evo već 20-tak dana sa unukom Stašom (9. god.), svakodnevno prolazim pored zgrade br.5 u ulici Kralja Petra I (pešačka zona) i čujem i vidim da se unutar nje obavljaju neki građevinski i dr. radovi. To je ona prelepa zgrada SMEDEREVSKE KREDITNE BANKE iz 1904. godine, u kojoj se već 2-3 godine ništa nije dešavalo.
Poznavajući istorijsku i umetnučku vrednost postavki u unutrašnjosti zgrade Banke, a u želji i u bojaznosti da se tokom tih radovo nešto od toga ne ošteti ili uništi, i kao zaljubljenik u svoje divno Smederevo, „latio sam se pera“ da nešto bitno (i hitno) o njoj napišem.
Inače, u poslednjih 10-tak godina u toj zgradi, koja je većinski u privatnom vlasništvu, nalazili su se : Kazino, Kafe bar, Klub i Kafić „Kandinsky“, 3D-Bioskop,…
Zbog velike istorijske i visoke arhitektonske vrednosti zgrada SMEDEREVSKE KREDITNE BANKE je odavno stavljena pod zaštitu države, kao veliki spomenik kulture ovoga kraja !
U razgovoru sa direktorom Regionalnog Zavoda za Zaštitu Spomenika Kalture, g-dinom Dejanom Radovanovićem, vrlim i vrednim Smederevcem, doznao sam sledeće : -Većinski vlasnik zgrade je Andra Ilišković, -Spratni deo je njegov, a podrumski nije, -A. Ilišković obično traži odobrenje za radove u zgradi, -Fasada zgrade ne sme da se menja, -U principu, fasada zgrade pripada Gradu (Opštini), a njena unutrašnjost vlasniku, -Zbog poznatog sadržaja zgrade – ni untrašnjost nebi smela da se menja, -RZzZSK daje preporuke; šta i kako sme da se radi na i u zgradi,-RZzZSK daje i odobrenje za izvođenje radova popravke i/ili rekonstrukcije, -RZzZSK vrši nadzor na radovima, i dr.
Obzirom da se zgrada SMEDEREVSKE KREDITNE BANKE nalazi na najlepšem mestu, odn. u najreprezantativnijem delu grada, u pešačkoj zoni, te da mnogi turisti tuda prolaze, da je gledaju i da je verovatno i fotografišu, smatram za shodno da joj treba posvetiti mnogo više pažnje.
U tom cilju i isledi jedna retrospektivna priča o toj prelepoj zgradi koja, i inače, poseduje jednu burnu, ali i lepu istoriju. A tu je i njena „posestrima“ – zgrada, koja se nalazi u Beogradu, takođe na najreprezentativnijoj lokaciji, na Terazijama.
1) Smederevska kreditna banka
Nakon Beogradskog kreditnog zavoda i Prve srpske banke, osnovana je 1871.godine Prva smederevska kreditna banka. Imajući u vidu da je Smederevo tada bila pogranična varoš, u kojoj se obavljala velika trgovina između Srbije i uglavnom Austrougarske, osnivanje novčanog zavoda imalo je za cilj da omogući što efikasnije transakcije u ekonomiji.
Nakon dogovora postignutog na slavi trgovačke porodice Rašić 1870. godine, između najuglednijh smederevskih trgovaca, predstavnika krupnog kapitala i tadašnje građanske klase u nastajanju, došlo je do osnivanja banke. Osnovana Prva smederevksa kreditna banka bila jedna od prvih banaka u Srbiji.
PRVOBITNI IZGLED ZGRADE SMEDEREVSKE KREDITNE BANKE
Prvi predsednik Privremenog odbora banke bio je trgovac Mata Popović, član deputacije koja je 1858. godine vratila Miloša Obrenovića u Srbiju, a podpredsednik Dina Mančić, trgovac, a kasnije i dobrotvor grada Smedereva. Uz njih, osnivači su bili: Janaćije Konstantinović, vlasnik prvog mlina u Smederevu i potonji narodni poslanik i predsednik opštine, Georgije Nuša, Jovan Špartelj, Jefrem Marić, Stojan Rašić, kafedžija Anastas Tomić-Kalkaljera, poslanik i predsednik opštine Gavrilo Čupić, advokat Mihajlo Stojkovac, Đorđe Pavlović i Tasa Stojanović.
Po projektu Smederevaca, inženjera Jovana Banića i Dimitrija Miloševića, u glavnoj ulici koja vodi od centralnog gradskog trga do pristaništa, u periodu od 1903. do 1904. godine, podignuta je zgrada Prve smederevske kreditne banke. Reprezentativna i masivna, izgrađena u duhu eklekticizma s početka XX veka, svojom arhitekturom zasnovanom na renesansnim načelima primene principa pune simetrije, spada u stilski vredna ostvarenja.Ta, tada izgrađena zgrada, spada u retka i vredna arhitektonska ostvarenja poslovnih objekata tog tipa u ondašnjoj Srbiji. Ovaj skladni objekat reprezentativne arhitekture, karakterišu miran ritam fasade i elegantne proporcije.
Objekat ima osnovu složenog oblika izvedenu u obliku slova T. Sastoji se od podruma, visokog prizemlja i tavanskog prostora. Glavna ulična fasada nešto težih gabarita, dobrih proporcija sa naglašenim centralnim delom, oblikovana je u duhu neorenesanse, sa primesama neobaroka. Na centralnom rizalitu, bogatsvo i otmenost dekorativne plastike, došli su najviše do izražaja. U enterijeru, vestibil i ulazno stepenište su nekada bili reprezentativno i raskošno obrađeni.
Zgrada pre rekonstrukcije ulice 1 Zgrada pre rekonstrukcije ulice 2
Smederevska kreditna banka zvanično je osnovana 1.avgusta 1874.godine u Smederevu. Svoju zgradu u Smederevu Banka je sagradila u najužem centru, u tadašnjoj Đurđevoj ulici (posle Drugog svetskog rata – Maršala Tita, a danas Kralja Petra I br.5.), u vremenu od jula 1903. do jula1904. godine. Po već urađenom i odobrenom projektu, izvođačke radove izvršio je Mijajilo Milijević. Cena izgradnje bila je 42.390 odnašnjih dinara. Nadzorni organ nad radovima bio je Vojteh Hrnjiček. Zgrada ima podrumske prostotije i spratni deo, u koji si se ulazi preko visokog stepeništa, gde su naslikane četiri devojke. Njih je uradio Radmilo Sardelić, umetnički slikar. One verovatno predstavljaju četiri godišnja doba.
Kao što se može videti iz sačuvanih akcija (dela) Smederevske kreditne banke, sa leve strane akcije nalazila se slika – crtež zgrade Banke sa tekstom, iznad ulaza : SMEDEREVSKA KREDITNA BANKA, a na krovu je bio ozidan deo na kome se nalazila figura čoveka. Ispod toga upisan je datum završetka izgradnje zgrade : VII 1904.
Zgrada posle rekonstrukcije ulice 1 Zgrada posle rekonstrukcije ulice 2
U središnjem delu naredne akcije nalazi se crtež Smedereva sa početka XX veka, na kome se prepoznaju samo Smederevski hram Svetog Đorđa, zgrada Okružnog suda i najstariji objekart na ovim prostorima i šire – Smederevski grad (Tvrđava).Sa desne strane akcije je slika – crtež Okužnog suda, sa velikim, praznim prostorom ispred.
U predratnm periodu u zgradi je bilo sedište Smederevske kreditne banke sa kancelarijama i velikim uzidanim sefom, koji i dandanas postoji. Posle Drugog svetskog rata, u toj zgradi bile su kancelarije Sekreterijata za unutrašnje poslove, a kada se on iselio, zgrada je pretvorena u stambenu. Posle otkupa stanova, ceo stambeni deo je bio u svojini korisnika, a podrumski deo je bio državna svojina, čiji je vlasnik postao Sekreterijat za unutrašnje poslove u Smederevu. Sadašnji vlasnik tih prostorija je Kompanija „Osigranje Dunav“ u Smederevu.
O ugledu, ekonomskoj snazi i poslovnoj moći Prve smederevske kreditne banke svedoči i podatak da je imala svoju filijalu u jednom od najlepših spomeničkih zdanja starog Beograda, u palati Milana M. Stefanovića na Terazijama br.39. Ovaj reprezentativni objekat raskošne arhitekture i velikih umetničkih vrednosti, sagrađen od 1910. do 1912.godine, i zadržao je naziv Smederevska banka na Terazijama do danas.
2) Smederevska kreditne banka u Beogradu
U Beogradu na Tetazijama, pod brojem 39, nalazi se zgrada Smederevske kreditne banke, koja je podignuta po projektuarhitekte Milorada Ruvidića (1863.-1912.g.). Zgrada je projektovana 1910. godine kao ostambeno-poslovna, a bila je vlasništvo tvrgovca Dimitrija (Milenkovskog) Stefanovića iz Smedereva. Zgrada je dobila ime po Smederevskoj kreditnoj banci, koja je u ovoj zgradi imala sedište svoje centrale u Beogradu, dok se u Smederevu nalazila filijala. Prizemlje i međusprat su bili poslovni prostor Banke, a na prvom i drugom spratu bili su stanovi.
Zgrada je sazidana na katastarskoj parceli br. 132 Katastarske Opštine Beograda 5 ; pravougaone je osnove, dimenzija 41,40 X 23,45 metara. Ona se sastoji od podruma, prizemlja, međusprata, dva sprata i podkrovlja. Na svakom spratu nalaze se po dva stana, a u podkrovlju je jedan manji stan. Zbog istorijske i arhitektonske vrednosti zgrada je stavljena pod zaštitu države.
U međuvremenu su na zgradi urađeni konzervatorski radovi (1972. i 1978. g.), dok je restauracija fasade vršena u 2 dva navrata, godine 2002. i 2005. Terazijska ulica je od tada dobila „nove-stare“ eksponate. I dok svaki od njih doprinosi prepoznatljivosti ove arhitektonske izložbe, zgrada Smederevske kreditne banke ostaje među retkim sačuvanim projektima Milorada Ruvidića, obeležavajući tako i prekretnicu u razvoju srpske arhitekture.Ova zgarda je pravi doprinos modernoj srpskoj arhitekturi Ruvidića.
Nije preterano reći da je sve što se u prestoničkoj arhitekturi zbivalo na prelazu iz XIX u XX vek, oličeno u zgradi Smederevske kreditne banke u Beogradu.
Inače, novčani zavod u Smederevu poslovao je u sastavu Beogradske banke A.D. – Smedervska banka u Smederevu. Na dan 26. maja 1998. godine izvršena je preregistarcija i Banka je dobila staro prvobitno ime – Smedervska kreditna banka. Međutim, usled izmene zakonskih propisa, od 9. aprila 1999. godine, Smederevska kreditna banka poslovala je kao filijala Beogradske banke A.D. u Beogradu. Shodno tome Smedervska kreditna banka postala je članica Beogradske bankarske grupe i bila je najveća poslovna banka na području Podunavskog okruga. Poslovala je sa preko 2000 akcionara i deponenata sa teritorije Smedereva i okoline. Obezbeđivala je potpunu likvidnost, kako bi njeni akcionari i deponenti mogli nesmetano da izvršavaju svoje obaveze. Ona je obezbeđivala potrebna kreditna sredstva, poslovanje i razvoj svojih akcionara i ostalih korisnika usluga ove Banke, kao i sredstava za kreditiranje građana na području koje je pokrivala. Od svog poslovanja Banka je imala stabilni trend po svim segmentima bankarskog poslovanja.
Celokupnu bankarsku delatnost obavljao je adekvatan broj radnika. Smederevska banka je ulagala značajna sredstvau novu opremu za automatsku obradu podataka. Devizno poslovanje obavljalo se preko jedinstvenog devznog računa Beogradske bankarske grupe. Banka je ostvarenu dobit, po godišnjem računu, raspodeljivala akcionarima u obliku dividende.
Napomena visoke važnosti:
Veliki dobrotvor Smedereva Dimitrije Dina Mančić (1827.-1882.g.) zaveštao je testamentom deo svoga imanja za podizanje Gimnazije. Po skicama znamenitog arhitekte Milorada Ruvidića iz 1904. godine, na mestu nekadašnje kafane podignuta je zgrada Gimnazije.Testamentalni uslov izgradnje, bio je da se na zgradu postavi natpis „da je istu Gimnaziju podigao Dina za spomen njegov i njegove žene Ljubice“. Ovaj željeni natpis, odn.sponen ploča postavljena je nažalost, tek nedavno, 03. marta 2020.godine !
3) Fondacija Milana Stefanovića Smederevca i njegove supruge Darinke
Milan Stefanović Smederevac, ugledni trgovac i bankar, rođen je u Smederevu 1868. godine, a potiče iz ugledne trgovačke porodice. Samo njegova nepokretna imovina u Beogradu vredela je više od šest miliona dinara, a imao je i nekoliko kuća, imanja, magacina i dućana po Smederevu i okolini. U Beogradu je 1912. godine, u ulici Prestolonaslednikov trg (danas Terazije) br. 39, podigao jednu od najlepših zgrada onog vremena, tzv. Smederevsku banku, koju je 1935. godine, testamentom na ime legata, ostavio Udruženju beogradske trgovačke omladine, s tim što će se od polovine glavnice i prihoda osnovati fond sa nazivom „Fond Milana Stefanovića Smederevca i supruge Darinke“.
Iz njegovog dohotka školovalo bi se od dva do pet đaka, zavisno od prihoda Fonda. Veliki dobrotvor je deo svoje imovine ostavio i „Kolu srpskih sestara“, „Domu slepih“, „Kralj Aleksandar I“, „Privredniku“, „Smederevskoj trgovačkoj omladini“ i „Smederevskom trgovačkom udruženju“. Umro je 26.aprila 1947.godine. Iste godine je osnovan Fond, ali je njegova imovina ubrzo nacionalizovana. Rešenjem Ministarstva kulture Srbije br. 022-925/96-03, od 28.maja 1996. godine, rad Fonda je obnovljen, radi podsticanja razvoja menadžmenta i drugih naučnih disciplina čiji je predmet unapređenje trgovine, koje se izučavaju na Univerzitetu u Beogradu.
Imovinu Fondacije čini četvorospratna stambeno-poslovna zgrada u Beogradu, Terazije br. 39, sa devet stanova i dva poslovna prostora, ukupne površine 1.315 m². Pre prenosa na Univerzitet u Beogradu – Univerzitetski fond, Opština Stari grad je deo stanova dala u otkup, pa je nadzidano potkrovlje. Sredstva od izdavanja u zakup dva poslovna prostora i stanova, koriste se za podsticanje razvoja menadžmenta i drugih naučnih disciplina čiji je predmet unapređenje trgovine.
Broj korisnika Fondacije i način korišćenja sredstava utvrđuju se godišnjim planom koji donosi Odbor Fondacije, na osnovu raspoloživih sredstava od zakupnine ostvarene u toku prethodne godine, izdavanjem stambenog i poslovnog prostora.
Autor: Smederevo
27. jul 2020.g.
Nikola Tasić Cale
Dipl.maš.inženjer (U penziji)
Stari Smederevac i Železarac
