Tvrđava u Smederevu kao najveća ravničarska i jedan od najlepših srednjevekovnih dvorova u Evropi, predstavlja ogromno dostignuće srednjovekovnog srpskog vojnog graditeljstva. U njenoj izgradnji satkani su osim viševekovnog iskustva i umešnosti i znanje srpskih i vizantijskih majstora, ali i sva strepnja, nada i umor, ogromno odricanje, radost i vera, svih koji su podneli glavni teret njene izgradnje. O zidanju ovog drevnog grada postoje mnoge legende i predanja koja znaju i govore Smederevci. Jedna od njih kaže da je despot Đurađ Branković usnio san u kome mu je rečeno da se novi grad mora nalaziti na reci i da je posle toga naredio podizanje tvrđave na ušću reke Jezave u valoviti i moćni Dunav.
Podaci o dužini i debljini bedema, broju i visini kula, pa čak i o brzini izgradnje, dočaravaju samo deo monumentalnosti Smederevske tvrđave. Istoričari govore na osnovu pisanih i drugih izvora da je zapravo najveći izazov za graditelje predstavljao nedostatak kamena u blizini, te je donošen sa majdana udaljenih i po više desetina kilometara. Korišćene su i velike količine kamena i opeke sa okolnih antičkih, ali i srednjovekovnih utvrđenja i grobalja. Tokom izgradnje Đurđevog grada građevinski material stizao je i iz Viminacijuma, sa Kosmaja, ali i iz tvrđave Ram na Dunavu.
Zbog velike brzine kojom je Smederevska tvrđava građena, mnogi graditelji su umrli od iznemoglosti. Za glavnog krivca, narod je proglasio despoticu Jerinu – ženu despota Đurđa, kojoj je i do danas ostalo ime “prokleta”.
A odakle je potekla ideja da se za novu prestonicu Srbije izabere baš Smederevo, govore istorijske činjenice. Nakon iznenadne smrti despota Stefana Lazarevića 1427. godine, novi vladar Srbije despot Đurađ Branković, morao je da prema ranije sklopljenom sporazumu preda prestoni Beograd Mađarima. Geostrateški i politički razlozi uticali su da se odluči za izgradnju nove prestonice i to četrdeset kilometara nizvodno od Beograda i deset kilometara uzvodno od ušća Velike Morave u Dunav, jedne od najvažnijih tačaka Balkanskog poluostrva. Ovakav izbor, pružao je mogućnost za političko balansiranje između Mađarske na severu i Turske na jugu, koje su svoje interese pokušavale da ostvare zauzimanjem srpskih teritorija.
Praktični razlozi su uticali da se u užem smislu opredeli za blago uzvišeni prostor na ušću Jezave u Dunav, u ravnici, što do tada nije bila odlika utvrđenja na ovim prostorima. Lokacija je imalo dobre saobraćajne veze i vojnostrateške mogućnosti za odbranu, a pružalo je dovoljno prostora za širenje grada u budućnosti i bogate poljoprivredne resurse za život stanovništva.
Sama priroda tla, uticala je na trougaoni oblik osnove, dok je veličina u prostornom i monumentalnost u građevinskom pogledu, bila u saglasju sa ulogom poslednje odbrane, koju su mu predodredile istorijske okolnosti. Prema površini od 10,5 hektara, koju obuhvataju bedemi, spada u red najvećih ravničarskih utvrđenja Evrope.
Započinjući izgradnju nove prestonice srednjovekovne Srbije, despot Đurađ Branković je želeo da stvori moderan prestoni grad, a ne isključivo bezbedno vojno uporište. Postepeno Smederevska tvrđava je dobijala sve važne elemente velikog srednjovekovnog grada. Za veoma kratko vreme Smederevo je postalo dinamičan politički, crkveni, kulturni, trgovački i ekonomski centar Srbije.
Nažalost, istorijske okolnosti doprinele su da se osnovna zamisao samo delimično ostvari i to u prve tri decenije trajanja (1428-1459). Tokom poznije istorije, Smederevo više nikada nije imalo tako važnu ulogu, koja mu je u začetku bila namenjena.
Smederevo koje se vazda nalazilo na Carigradskom putu, prema istoku, bilo je svratište putnika namernika, umornih i radoznalih, bogatih plemića sa istoka i zapada. Najstarije putne beleške o Smederevu i okolini koje su bile dostupne potiču iz druge polovine petnaestog veka, a autori su francuski plemić Bertrandon de la Brokijer i turski državni službenik Dursun-beg. Dursun-beg je pisac istorije sultana Mehmeda II, osvajača Carigrada. Kao učesnik i očevidac osvajačkih pohoda za vreme Mehmeda II, Dursun-beg je učestvovao i u pohodu na Smederevo koji je je 1458. godine predvodio Mahmud-paša. Iz pera Dursun bega potiče i ovo svedočenje: „Sam paša u punoj slavi svojoj udari na grad Smederevo, čiju jačinu i neosvojivost pamet nije kadra da shvati i opiše. Kakav grad! Po jačini i neosvojivosti reći ćeš da je nebesna kula. To je mesto takvo da ti se čini kao da sunce u svom sjaju sipa biserna zrna. U bedeme njegovih kula mogu udariti samo ribe svojim čelom. Svud oko njega su iskopani šančevi kao nebeske provalije. Ispred grada na peskovitom polju, kao dušek zastrven zelenilom, zaigraše konje jedan protiv drugih…Kroz buru, kao što je rečeno, nastupajući i uzmičući i ponovo navaljujući dobijena je pobeda. Tad pobedonosno dođe i pade pod grad i po pravilu rasporedi svoju ordiju kako treba. Potom on sa još nekim vojskovođama priđe gradu i pozva ga da se pokori… Tu, nevernicima u prkos, ostade nedelju dana. Naredi te im vinograde i voćnjake polomiše i uništiše, a useve im popasoše i pogaziše.“
Prilikom sledećeg napada Dursun-beg opisuje: „Oko varoši behu načinili dubok šanac i dvostruki prokop kao dve duboke doline otvorene i puste. To je bilo tvrđe od samog grada. Sve je to bilo zauzeto za tren oka. Nevernike rasteraše i kao čopor marve sateraše u varoš… I tako, pošto je podgrađe (varoš) bilo opljačkano, držaše se samo još unutrašnji grad. Još tri dana se oko njega vojska zadržavala. Naredi te im uništiše i onaj ostatak vinograda i voćnjaka“.
Sve te stranice ispisane istorije o najezdama raznih osvajača, dovoljno su da se ovaj monumentalni objekat kao svedočenje jednog vremene, istorije, kulture i tradicije naroda, nađe u turističkoj ponudi ne sam o turističkih agencija u Srbiji već i u Evropi i svetu.
Bogatstvo kulturnih i drugih primerenih sadržaja upravo u srednjevekovnom dvoru, čine i učiniće da na desetine hiljada turista obiđu, vide i dožive srednjevekovni grad, ali i zadrže se u gradu na Dunavu. To je najbolje moglo da se manifestuje na Svetskom prvenstvu u srednjevekovnim borbama. „Bitka nacija“, manifestaciji koja se po prvi put održala u Srbiji i to u Smederevskoj tvrđavi, od 2. do 5. maja 2019. godine. Okupila je takmičare iz više od 40 država, sa svih kontinenata, a slika o ovom događaju i mestu u kome su se održale borbe vitezova, srenjedevekovnih boraca oklopnika, otišla je i obišla celu kuglu zemaljsku.
Vršilac dužnosti direktora JP Smederevska Tvrđava Goran Jovšić kaže da je prošla 2019. godina, a da nije bilo pandemije virusa korona, bila bi ova, bila najbolja godina što se turizma u Smederevu tiče.
“To znamo, kaže on, po tome što imamo kontinuitet rasta broja turističkih poseta od 2014. i 2015. godine i svake godine raste broj za nekih 10, 12 i 17 odsto, a prošle godine je zabeležen skok od 23 odsto, kada je reč o popunjenosti smeštajnih kapaciteta, broja turističkih poseta u Smederevskoj tvrđavi koje mi evidentiramo, kao i broja posetilaca restorana, vinarija. Naravno jedan od razloga je i novi viteški festival koji je održan u Smederevu, zato je 2019. godina bila najznačajnija, ali i kada pratimo po kvartalima, kao i u letovalištima, ali kod nas je taj četvrti kvartal, oktobar, novembar i decembar najslabiji. Međutim, tu su ti prolećni i letnji meseci najznačajniji što je jako dobro, što znači da ne dolaze samo kada su manifestacije zakazane, već je razvučena ta sezona poseta.
Dobra je pokrivenost marketinška i dobra ispropagiranost Smedereva na medijima, što znači da 50 ili 60 odsto turista ne dolazi u vreme festival, nego tokom drugih meseci kada žele da obiđu grad, restorane ili neku od vinarija. Prošle godine je samo Mali grad Smederevske Tvrđave, gde se naplaćuje ulaz, mada i tamo ima dosta besplatnih poseta, poput boravka dece u prirodi, ili školske i druge dece kojima je omogućen besplatan ulaz, u smederevski srdnjevekovni dvor ušlo je oko 60.000 turista, a višestruko više prošetalo je velikim gradom, gde se ulaz ne naplaćuje. Ovde je interesantno da samo za tri dana tokom održavanja turističko privredne manifestacije „Smederevska jesen” isto toliki broj ljudi primi Mali grad što je više od 120 hiljada, a kada se uzmu i posete tokom cele godine, to je više od 200 hiljada ljudi”, objašnjava Jovšić. “A što se tiče Velikog grada, tamo je gotovo nemogućec izbrojati turiste, jer na stotine ljudi šeta svakodnevno od ujutru do večeri. U zavisnosti od vremenskih prilika, a kada je sunčano, više od 300 ljudi dnevno šeta, trči ili džogira, vozi bicikl, šeta decu i ljubimce, koristi klupe.“
Osim najstarije, najveće i najznačajnije turističko privredne manifestacije „Smederevska jesen“ koja za nekoliko dana, zahvaljujući svojim bogatim sadržajima okupi više stotina hiljada ljudi iz okolnih gradova, regiona i gradova širom Srbije , ali i naših ljudi koji dolaze na ovu manifestaciju iz Evrope, u drevnom gradu su održavaju i druge kulturne manifestacije.
„Teatar u Tvrđavi“ je kulturni brend grada Smedereva i cele Srbije. Osnovan je pod pokroviteljstvom grada 2014. godine I jedinstven je po tome što se održava pod otvorenim nebom. Ova manifestacija je od velike važnosti za Smederevo jer ga pozicionira na listi domaćih pozorišnih festivala i time povećava kvalitet turističke ponude ovog grada. Takođe još jedan ali filmski festival zemalja Podunavskog sliva “Dunav Film Fest” zaživeo je u Smederevu. Međunarodnog karaktera, koji takođe okuplja veliki broj ljubitelja filmske umetnosti. Filmska ostvarenja dostupna su na 6 lokacija u gradu, a najznačajnije su svakako lokacije na otvorenom prostoru, među kojima je i Mali grad Smederevske Tvrđave. U tom drevnom, ali i začudjujuće akustičnom prostoru okupljaju se ljubitelji sedme umetnosti ali i filmski svet, glumci i reditelji, te se Smederevo pozicionira i kao jedan od kulturnih centara Srbije.
Svi ti sadržaji doprinose upotpunjavanju ali i definisanju turističkog proizvoda grada Smedereva. Ali ono što žele građani, ali i turisti koji posete Tvrđavu je stalna, bolje reći svakodnevna ponuda sadržaja koji bi trebalo da animiraju turistu, da ostane nekoliko sati na tom prostoru i doživi i upozna se sa srednjevekovnom epohom, istorijom i ulogom Srbije u ovom delu Evrope, zatim da upozna Despotsku porodicu, kulturu, muziku, tradiciju, okusi hranu, pića i upozna se sa običajima toga vremena. To su segmenti koji nedostaju, a za koje je neophodno dodatno, novo, veliko ulaganje koje bi trebalo da obezbedi i bolju turističku ponudu, a samim tim i veću posećenost, duži boravak turista, što bi u krajnjem ishodu doprinelo i većem angažovanju i upošljavanju ljudi koji bi sasvim lepo i lagodno živeli od turizma.
Tekst je objavljen u sklopu projekta koji je sufinansiran iz budžeta Grada Smedereva. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
