Одбор за доделу међународне песничке награде Златни кључ Смедерева, на седници одржаној у Смедереву15. 07. 2024. године, донео је следећу
ОДЛУКУ
Четрдесета награда Златни кључ Смедерева 55. Међународног фестивала поезије Смедеревска песничка јесен, за 2024. годину додељује се нигеријском песнику Нијиу Осундареу.
Н. Осундаре је светски признат као један од најпознатијих афричких песника, научника и интелектуалаца.Аутор је преко двадесетзбирки поезије, четири драме и бројних монографија и чланака о књижевности, језику, култури и друштву.Образовање је стекао на три континента: дипломирао је на Универзитету Ибадану у Нигерији, магистрирао на Универзитету у Лидсу у Великој Британији и докторирао на Универзитету Јорк у Торонту у Канади.Песме су му преведене на више светских језика.Тренутно је професорemeritus на универзитету у Њу Орлеансу, САД и гостујући професор на Универзитету у Ибадану у Нигерији. За своја уметничка дела и професионална достигнућа Осундаре је примио бројне награде од којих издвајамо:Награду Удружења нигеријских аутора (АНА) за поезију 1986, 1989, 1994. те најпрестижнију награду ,,Нома“ 1991.и Фонлон/Николс за изузетност у књижевној креативности и доприносима људским правима у Африци 1978. Изабран је за члана Нигеријске академије наука (Нал) 2005, а 2014.примљен у Нигеријски ред заслуга (ННОМ) заизванредна интелектуална и уметничка достигнућа. Изабран је 2015. са почастима у Међународни фестивал поезије ,,Нији Осундаре“ (НОИПОФЕСТ), годишњи фестивал поезије, књижевних и уметничких конференција, културних активности и менторстава.
Као светски песник, Осундаре одбија префикс ,,пост“ у постмодернизму, постколонијализму и постхуманизму, сматрајући да је поезија вредност по себи и „смисао човека човеку“ („Поезија“). Он жели сваком човеку да исприча причу, да пева на истоку и игра на западу. Не заборавља ни своју Африку, али ипак жели да премости море стиховима. Африка је за њега земља која даје свима, а њој се самој ништа не враћа. Африка је ,,дрво посечено“, али и дрво коме се сви враћамо. Долазимо до традиције која је, како песник каже, ,,свима мила“, јер ако је немамо будућности ће бити потребан ,,језик гвозден“ не само да би испричала о ,,језовитим пропастима“ прошлости већ и о нама самима у непоновљивом тренутку историје која се свакодневно пише. Зато песник у антологијској песми ,,Певам о промени“ каже да пева о свету без краљева и краљица, о свету суштински ,,преобликованом“. Преображеном у свет људски, али не изнад људског нити више од људског као у постхуманизму. Освету коме не пева само Африка већ читав нови свет уколико он стекне право да постоји као такав.
ЧЛАНОВИ ОДБОРА ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДЕ
Проф. др Милена Владић Јованов, председник
Проф. др Бошко Сувајџић, члан
Мр Татјана Лазаревић Милошевић, члан
О АУТОРУ
Нији Осундаре (Икере-Екита, југозападнаНигерија, 1947) светски је признат као један од најпознатијих песника, учењака и јавних интелектуалаца Африке. Аутор је више од 20 књига поезије, две књиге одабраних песама (појединачне песме су објављеиване у вишеод 100 часописа и магазина широм света), четири драме, једне књиге есеја и бројних монографија и чланака о књижевности, језику, култури и друштву. Сматра да су му улоге писца и професија учитеља суштински комплементарне. Образовао се на три континента: дипломирао је (са почастима) на Универзитету у Ибадану (Нигерија), магистрирао на Универзитету у Лидсу (Енглеска), а докторирао на Универзитету Јорку у Торонту (Канада).
За свој креативни рад, Осундаре је добио многе награде и признања, укључујући и: Награду удружења нигеријских аутора за поезију (1986); „Kedburi/ANA“ награду з апоезију (1989. и 1994), Награду за поезију Комонвелта (2006); као први англофони песник „Noma“ награду (најпрестижнија афричка књижевна награда, 1991); награду „Tchicaya U Tam’si“ за афричку поезију (опште сматраном за највишу награду и признање за поезију у Африци, 2008); Награду за изванредна достигнућа у поезији Петог ВОАО Међународног фестивала поезије у Шангају (Кина, 2002), „Фонлон/Николс“ награду за изузетност у књижевној креативности у комбинацији са значајним доприносима људским правима у Африци (1978).
Године 2004, његова награђивана књига песама Око Земље изабрана је као једна од 25 најбољих књига Нигерије 20. века од стране жирија који је именовао Спектрум Букс (Spectrum Books, Nigerija) Његова песма Kишни бубањ (заједно са њеним преводом на јоруба језику) изабрана је као део нигеријског доприноса културним догађајима који су пратили Олимпијске игре у Лондону 2012. године. Његова опште призната и често антологизована песма Певам о промени била је више недеља изложена у лондонском метроу, као и на више од 2.000 других места широм света. Године 2014. примљен је у Нигеријски национални ред заслуга, што представља највише признање Нигерије за изузетна интелектуална и уметничка постигнућа. Његове песме су преведене на француски, италијански, словеначки, корејски, немачки, холандски, шпански, португалски, јапански, арапски, српски и кинески језик. Године 2016. додељена му је титула почасног доктора књижевности од његове alma mater, Универзитета у Ибадану (Нигерија). Такође је добитник почасних доктората са Универзитета у Тулузу (Француска) и Универзитета Френклин Пирс у Ринџу (Њу Хемпшир, САД).
Године 2015. установљен је Нији Осундаре међународни песнички фестивал (НОИПОФЕСТ) као годишњи фестивал песничких читања/перформанса, научних конференција, књижевно-културних активности и менторства.
У средишту Осундареовог друштвеног и књижевног активизма су питања људских права, социјалне правде, животне средине, климатских промена и судбине наше планете.
Нији Осундаре је емеритус истакнути професор енглеског језика на Универзитету у Њу Орлеансу у САД, као и гостујући професор на Универзитету у Ибадану (Нигерија).
Певам о промени
Певам
о лепоти Атине
без робова;
О свету
без краљева и краљица
и осталих трагова
необуздане прошлости;
О земљи
без крајњег севера
и дубоког југа,
без завеса слепих
и гвоздених зидова;
О крају
војсковођа и оружарница
и затвора мржње и страха;
О пустињама што пошумљују
и рађају плодове
после киша живих;
О сунцу
што незнањем зрачи
и звездама што осветљавају
ноћи неукости.
Певам о свету преобликованом.
