Река Језава
Језава представља рукавац Велике Мораве који се одвојио од ње код села Трновче и налази се у долинској равни Велике Мораве. Она почиње између села Трновче и Милошевца. Њено корито, даље према северу, није непрекидно, већ постоје поједини његови дужи и краћи остаци јер су мештани затрпали корито на неким местима. Непрекидно корито Језаве почиње тек из Рита, између Лозовика и Сараораца. Одавде тече према северу рачвајући се у многе рукавце и спајајући се са Раљом и Коњском Реком улива се у Дунав код Тврђаве у Смедереву. Дужина Језаве износи 47,5 км, а њен слив заузима површину од око 170 км2 . Он обухвата знатан део Моравске алувијалне равни и леву долинску страну низводно од Великог Орашја. На том свом путу, од извора до ушћа, она спаја или повезује следећа села на Језави и око Језаве: Велико Орашје, Трновче, Милошевац, Лозовик, Сараорци, Лугавчина, Осипаоница, Скобаљ, Мала Крсна, Враново, Раља, Радинац и Липе. Један рариет о Језави: у зависности од годишњег доба, она је имала 2 супротна смера тока. Када се Велика Морава изливала, она је гурала воду у Језаву, па се ова онда уливала у Дунав код Смедерева. Када је Дунав пуно надолазио, он је гурао воду у Језаву, те је онда она морала да се улива у Велику Мораву.
И замислите -на то тој малој реци Језави, на тој дужини од само 47,5 км, било је 35 мостова и мостића, у поређењу са великим Дунавом на чијој огромној дужини од 2888 км постоје 52 моста!
При писању о Језави и о мостовима на њој, несебичну и велику помоћ, пружио ми је својим причама из сећања Душан Николић, рођен 1926. године у Смедереву. Многи стари Смедеревци га знају и зову Мали Дуле, Криви Дуле или Дуле Муренце. Он је једини и најстарији живи алас са оне чувене фотографије о оснивачима смедеревске рибарске радне задруге из 1948. године, која је објављена у књизи „Алас нема три осмице”‒ Никола Тасић Цале, 2013.
Мали Дуле се међу првима населио у тек формирано Рибарско насеље код Металора, тј. на десној страни ушћа Језаве у Дунав, непосредно испод мета (рибарско место) Чаврнтија. То што је стари рођени Смедеревац, што је живео у доњем делу града и то што се стално налазио у близини Језаве, јесу основе за добро познавање ситуације са мостовима на Језави.
Али, ту је и моја стрина, Јелена Тасић – Јелка Далматинка, рођена 1924.год. у Сланом код Дубровника. Удајом за рибара Божидара Тасића- Божу Белу, 1947.године, постала је стара Смедеревка. Радила је најпре као рибарски помоћник, али је касније постала најпознатија жена чамџија на Језави, док је Језава била жива река!
Према њиховим усменим казивањима и причама других Смедереваца, а нарочито према документима и пожутелим фотографијама, настала је ова прича о мостовима на Језави, у самом граду Смедереву. Још потпунији подаци и фотографије о мостовима на Језави налазе се на интернету, на немачким сајтовима: Kriegschronik 1. Weltkrieg i Semendria 1915. nach der Einnahme (видети илустрацију ниже) који баш третирају време Првог светског рата у Србији и у Смедереву.
Kriegschronik 1. Weltkrieg
Kriegschronik 1. Weltkrieg
У овим документима не говори се експлицитно, а и на фотографијама не види се постојање фискног – стабилног моста, већ се све своди на изградњу војничког, тј. понтонског моста на Дунаву између Смедерева и Ковина, као најкраћој саобраћајници узмеђу Војводине и уже Србије за кретање аустроугарске и немачке војске. Поуздано је да је тада, 1915. године, био изграђен дрвени мост кроз Годоминско поље (преко тада велике Језаве) на високим стубовима због плавности, као саобраћајна веза са већ изграђеним понтонским мостом на Дунаву, између Смедерева и Ковина. Извесно је и то да су га градили аустроугарски војници.
Semendria nach der Einnahme
Сходно тим подацима и фотографијама, установљено је да је на реци Језави било више мостова грађених и рушених у разним периодима XIX, XX и XXI века. Овде се говори о мостовима од ушћа Језаве у Дунав па до предграђа Смедерева (Село Липе).
Мостови на Језави у градском подручју Смедерева
1)Дрвено-метални мост од Тврђаве до Даме
Наменски је изграђен у време Другог светског рата. Служио је за постављање цевовода за транспортовање нафтиних деривата од Рафинерије до Ложионице или до Железничке станице. Писаних, самим тим и поузданих докумената о времену изградње нема, али је сигурно да је направљен у 40-им годинама прошлог века, пошто је 1940. год. у Годоминском пољу започета изградња Рафинерије. Овај податак налази се у књизи др Славка Домазета „Споменар старе вароши” из 1996.год. Мост је постојао и после ослобођења, 70-их година, а онда је срушен пошто годинама није био у намењеној функцији.
Фотографија из касних 50-тих година. На мосту се налазе стари Смедеревци: Димитрије Маринковић- Мита Кесега и Иван Јовановић- Ива Брка.
2)Железнички-метално, бетонски мост код Тврђаве и Металора
Овај мост је изграђен између два светска рата. Истраживања и подаци показују да је на десној страни Језаве, недалеко од ушћа у Дунав, на месту званом Металор, 1923. год. подигнута фабрика „Економ & Металор”. По положају на фотографији, може се закаључити да је он изграђен ради железничког транспорта робе и производа из те фабрике (производила је прве ливене пећи у Србији од 1928. године). Наследница тадашње фабрике „Економ & Металор” је широм некадашње Југославије позната фабрика шпорета „Милан Благојевић”. Она је приватизацијом 90-их година постала фабрика МБС.
Претпоставка је да је био јако оштећен у великој експлозији немачке ускладиштене муниције, која се догодила у Трвђави 5. јуна 1941. год. у 14,14 часова. Као такав, морао је да буде срушен, можда још током трајања рата на овом простору.
3)Дрвени мост на старом кориту Језаве, на месту данашње Црпне станице
Мост је изграђен у периоду пре окупације Смедерева у Првом светском рату. Фотографију моста направили су педантни немачки или аустроугарски војници из тог времена, на којој се види се да је то било 1915. године. То је и доказ да је мост постојао и пре њиховог доласка у Смедерево. Налазио се у продужетку данашњег бетонског моста. Затрпан је као депонија ђубрета, шута и отпадне земље током 60-их година. Због потреба иградње Црпне станице на његовом (затрпаном) месту, дрвена конструкција је посечена, па су онда повађени стубови .
На фотографији се види и зграда, на десној страни, на ушћу Језаве у Дунав, која је на неки начин симбол почетка развоја металургије и индустрије у Смедереву. Наиме, ту је 1879. године подигнута прва ливница, под именом Металор, чији је власник био Петар Нешић. Овај податак налази се књизи Славка Домазета „Споменар старе вароши” из 1996.
4)Дрвени мост на месту испод садашњег надвожњака (старо корито Језаве)
Тај мост је био у нивоу данашње улице Милоша Великог, у наставку и садашњег пружног прелаза испред фабрике „Херој Срба” (данас Желвоз од 1994. године) и водио је на другу страну копна, које је у ствари било острво. Иначе, претеча ове фабрике била је Железничка радионица основана 1926. године. На фотографији коју су начинили немачки или аустроугарски војници у Првом светском рату, у окупираном Смедереву, види се тачна локација моста и положај према околним кућама и цркви. Дакле, дрвени мост, за кога кажу да крије неке тајне са краја Другог светског рата, пружао се делимично дужином садашњег надвожњака. Тадашње копно острво је делило на старо и ново корито Језаве. На том копну су 50-их година живели неки људи, а ту се налазила и градска Кланица. У раним 60-им годинама ту су биле и неке занатске радионице. Најпре је затрпано старо корито Језаве, лево и десно од тог моста. Мост је затрпан је као депонија ђубрета, шута и отпадне земље.
Затрпавање Језаве на овом месту, па самим тим и дрвеног моста, почело је 1965. бацањем свог градског смећа, шута и отпадне земље око дрвеног моста који се пружао преко њеног старог корита. Тада је начињена највећа грешка на овим просторима ‒ убијена је жива река Језава! Аутор ових редова врло често је пецао и купао се испод тог лепог дрвеног моста! Многи рибари из околине везивали су своје чамце испод тог моста: Дуде, Пипац, Мали Дуле, па и мој отац Драгослав Тасић, звани Драга Цалион.
На простору затрпане реке Језаве, републичка и општинска власт су 1975. године донеле одлуку да се изведе проширење и изградња новог дела фабрике „Херој Срба”, које је успешно завршено 1980. године.
5) Бетонски мост на новом кориту Језаве
Он постоји и данас, али је у таквом стању да по њему није допуштен друмски саобраћај. Поуздан податак о години изградње моста не постоји; по једнима је то 1939, а по другима је то 1948. година. Прва година се узима као тачна зато што је 1940. године требало да почне изградња Рафинерије у Годоминском пољу.
Након завршетка Првог светског рата, у Југославији је покренута обнова земље, између осталог и преко добровољних радних и омладинских радних акација. Већ крајем 1945.године обнављани су многи порушени мостови и остали саобраћајни објекти, железничке пруге и друмови, те оспособљавани за саобраћај. Да би убрзали обнову, органи Савезне Владе су направили план и створили посебне фондове за то. Тако су у посао кренуле и бројне добровољне радне и омладинске радне бригаде. Први петогодишњи план (петолетка) у Југославоји покренут је 1947. године са циљем да се убрза послератна обнова и индустријализација земље.
Сходно томе и у Смедереву су организоване добровљне радне и омладинске акције на изградњи фабрика „Милан Благојевић” и „Фаграм”, на простору бившег Металора. За потребе тих фабрика, у том периоду, вероватно је изграђен и бетонски мост на новом кориту Језаве. Због тога је друга година изградње, 1948, много ближа истини, јер је у том периоду започета интензивна обнова Смедерева и изградња индустрије. Фотографије изградње овог моста сачинио је стари смедеревски фотограф Чедомир Живојиновић, претеча данашњег „Фото Дунава”. Неки стари Смедеревци причају да је тај мост изграђен у периоду обнове Смедерева, након велике експлозије муниције у Тврђави.
Мостови на Језави у предграђу Смедерева
6)Бетонско-метални мост у Митинцу код Пољопривредне школе
За овај мост нема прецизног податка изградње, али је сигурно да је настао у послератном времену интензивног развоја пољопривреде. Наиме, требало је накако повезати страну Језаве на којој је постојала Пољопривредна школа са Годоминским пољем где су млади ученици морали да обављају очигледну наставу и/или праксу. У згради те Пољопривредне школе данас се налази Економско‒трговинска школа. По сећању Ане Станковић, која је на том делу Годомина живела, и која се налази на овој фотографији, тај лепи мост је био у активној употреби све негде до краја 70-их година када је затрпан.
7)Бетонско-метални мост у Годоминском пољу код аеродрома
Познато је да је 1958.године основан Аеро-клуб Смедерево, те да је тада подигнут и аеродром у Годоминском пољу на десној старани Језаве поред магистралног пута М24. Налази се 4 км југоисточно од града путем према Раљи, код села Радинац. Користе га спортски пилоти за школско и тренажно летење, као и пољопривредна авијација. На аеродрому је једна травната писта дужине 1000 метара. Због бржег и лакшег прилаза и пролаза аеродрому, на месту код тзв. Друге Липске рампе, на Језави је изграђен мали мост који је више година служио пешацима и бицклистима. Године 1980. тај мост је порушен због тога што је на том месту Језава затрпана да би се направио пут са пролазним цевима за воду испод њега. О мостовима на Језави причао је и податке дао мештанин Липа ‒ Бане Павковић.
8)Дрвени мост у Годоминском пољу ‒ Липски мост
Годомински мост је грађен за потребе развоја привреде села у првој половини 60-их година, са циљем спајања горњег и доњег Годомина. Наиме, у том периду у доњем Годомину основано је пољопривредно добро са погонима за прераду плодова, са шталама и са становима за раднике. Он је званично пуштен у саобраћај новембра месеца 1966. године, што потврђује и фотографија Р. Ранисављевића – Жике Лије, објављена у „Нашем галасу”. Мост се налазио на улазу у село, на месту звано Брег. Затрпан је као депонија ђубрета, шута и отпадне земље почетком двехиљадитих година. То је данашња званична Смедеревска депонија !
9)Дрвени мост у селу Липе – Липски мост
Овај мост је сигурно изграђен у времену пре Првог светског рата, када је Србија била Краљевина и самостална држава. То показује и фотографија коју је начинио неко од окупаторских војника, јер је Смедерево у времену од 1915. до 1918. године било окупирано од стране немачке и аустроугарске војске. Мост се тада налазио код Липског гробља, односно код пумпне станице на Железарином каналу данас. По причи мештана, тај мост је, у великој поплави 30-их година прошлог века, био порушен, али су његови остаци били видљиви све до 80-их година, када је Језава у том делу била затрпана. Мештани Липа су га називали Велики мост, или Велика ћуприја.
Ова фотографија моста начињена је 60-их година од стране Ивана Стојића. То је онај исти мост од пре Првог светског рата, али солидно обновљен после Другог светског рата, како би и даље служио мештанима. Овај мост је више пута обнављан, а био је у употреби све до 80-их година.
Урушавање и једног и другог моста настало је у периоду када је ископан канал за отпадну воду из Железаре, тзв. Црвени канал, у чији је ток прикључен ток Језаве, као и ток реке Раље.
Autor:
Nikola Tasić Cale
Dipl.maš.inženjer (U penziji)
Stari Smederevac
