Сретење је државни празник којим се обележавају два значајна историјска датума битна за културно-историјски и национални идентитет Срба.
Тог дана 1804. године, српски устаници, предвођени Ђорђем Петровићем-Карађорђем, на Збору у Орашцу одлучили су да покрену Први српски устанак. Устанички скуп, одржан у Орашцу, представља почетак обнове српске државности после вишевековне отоманске власти.
У наредних неколико година устаничка војска, под вођством Карађорђа, у чувеним биткама код Иванковца, Делиграда, Мишара, у Београду и другим местима, поразила је отоманске снаге и ослободила готово целу територију Београдског пашалука. Тиме су Срби отпочели ослободилачку борбу против отоманске власти и процес стварања своје нововековне државе.
Такође, 15. фебруара 1835. године у Крагујевцу донет је Сретењски устав, први устав Србије и један од најдемократскијих и најлибералнијих устава тог времена.
Сретењски устав је саставио Димитрије Давидовић. Уставом је извршена подела власти на законодавну, извршну и судску, што се и данас сматра стандардом демократије и уставности.
Власт чине кнез, државни совјет и народна скупштина. У данашње време, ова подела одговарала би председнику, влади и народној скупштини.
Уставом је одређено да кнез и државни совјет деле извршну власт. Прокламована су права и слободе грађана, као што су: неприкосновеност личности, независност судства и право на законито суђење, затим слобода кретања и настањивања, те неповредивост стана, као и право на избор занимања, али и равноправност грађана, без обзира на веру и националност.
Уставом су укинути ропство и феудални односи. Иако је донет од Велике народне скупштине и заклетвом потврђен од кнеза Милоша Обреновића устав је суспендован након свега 55 дана под притиском великих феудалних сила (Турске, Русије и Аустрије).
Дан државности Србије ове године празнује се 15. 16.и 17. фебруара, а поново је почео да се обележава од 2002. године.
