Mirjana Šćepović Ćirić: I JA SAM JEDNA OD NJIH…
Oduvek sam mnogo pešačila po brdovitom Smederevu.
Posle druge godine studija (te “divne” 1999-te), levi skočni zglob je poleo da se izvrće posle dužeg hodanja. Pojavili su se i problemi sa kontrolom sfinktera, povremeno nekontrolisano podrhtavanje mišića, a hod je bivao sve lošiji.
Išla sam kod raznih doktora, ali su svi govorili kako je to nešto prolazno, jer su se simptomi povlačili na duži vremenski period.
Završila sam fakultet, radila, živela kao podstanar u Beogradu i za svo to vreme sam se pitala šta nije u redu sa mojim zdravljem. Dobila sam dijagnozu multiple skleroze 2008. godine. Nikada nisam dobila nijedan lek.
Takođe, nisam imala razumevanje i podršku od porodice, a kasnije ni od supruga.
Od 2016. godine koristim invalidska kolica kada izlazim napolje, a u stanu se trudim da hodam sa hodalicom.
Sada imam 42 godine, u invalidskoj sam penziji i živim u Smederevu sa majkom koja ima 77 godina.
Još uvek se nadam da ćemo svi dobiti adekvatnu terapiju i da ću moći da budem samostalna u svakodnevnim aktivnostima, kao što i sada jesam, uprkos bolesti.
Mirjana Šćepović Ćirić
