Knjigovodstvo je jedan od najvažnijih aspekata svakog poslovanja. Posao knjigovođe nosi brige i odgovornost, ali i pokazuje i njegovu sposobnost da reši i najkomplikovanije probleme i pokaže maštovitost u njihovom rešavanju, te je i taj posao veoma stimulativan. Zbog toga mnogi tvrde da su žene u tom poslu najbrojnije i samim tim i najuspešnije.
Kada govorimo o knjigovodstvu kao delatnosti, do pre desetak godina, njime bavile su se uglavnom bavile žene, ali sve više knjigovodstvene agencije osnivaju i muškarci i u tome su uspešni. O ovom poslu koji je izuzetno odgovoran, precizan, zahteva stalno učenje i praćenje zakonske regulative u ekonomiji, kao i čestu izmenu zakona, propisa i pravila u oblasti finansija razgovaramo sa knjigovođom Milevom Grujičić, vlasnicom agencije “Isidora SD”.
O svom poslu, izazovima koji neminovno postoje, ali i sve većem angažovanju muškaraca u knjigovodstvu Mileva kaže:
“Mislim da muškarci imaju više vremena da se posvete knjigovodstvu, jer nemaju te obaveze u porodici kao što ih imaju žene. Znači ne moraju da razmišljaju o pripremanju hrane, o uzimanju deteta iz škole ili vrtića ili o nekim drugim poslovima koje svaka žena mora da obavlja u kući, bez obzira na to kojim se zanimanjem bavi. Zato mislim da muškarci mogu da budu veoma uspešni i u prednosti”, objašnjava nam Mileva. Ona je svoju agenciju otvorila 2004. godine zajedno sa svojom ćerkom. Pre toga je najpre radila u Fabrici kompresora, a zatim i u “16. oktobru”, gde je kako kaže dosta naučila o knjigovodstvu, jer je reč o firmi koja je imala širok spektar mogućnosti da se nauči knjigovodstvo.”I tako sam ja učila, ali ne može sve da se nauči odjednom, jer jedan radnik radi plate, neko drugi radi sa kupcima, treći sa dobavljačima. Ja sam konkretno radila sa kupcima i dobavljačima, posle toga sam vodila glavnu knjigu, malo sam “krala” zanat i nakon svega toga otvorila sam svoju agenciju sa ćerkom. Ćerka je odustala od tog posla tako da sada radim sama”.
Knjigovodstvo podrazumeva mnogo matematike, redovno praćenje gotovine, prihoda, rashoda i plaćanje računa. Čitav proces evidentiranja svih svakodnevnih finansijskih transakcija kompanije je zadatak knjigovodstva. Zato, slobodno možemo da kažemo da ovaj posao sa sobom nosi veliku odgovornost, to nam potvrđuje i Lela:
” Mnogo truda i rada treba, mnogo vremena provodim u kancelariji, jer se menjaju zakoni, recimo sada opet nešto menjaju u vezi sa PDV-om, a onda dolazi i završni račun, pa mi knjigovođe obično čekamo da vidimo da li će da se promeni neka kolona, ili neki obrasci. Sada se sve elektronski radi, mnogo je teže sada, što se tiče knjigovodstva. Sve se usklađuje sa Evropskom unijom, mi prihvatamo američki program, ali nismo usklađeni sa američkim standardima. Kontni plan se menja stalno, nije lako, taman jedno naučiš, promeni se kompletan kontni plan. Za ovih 20 godina koliko sam samostalna u knjigovodstvu, kontni plan se promenio deset puta”, objašnjava. O tome da samostalno radi i bude “sama svoj gazda”, donela je odluku u teškom trenutku.
“Za preduzetničku radnju sam se odlučila kada je firma u kojoj sam radila, otišla u stečaj i onda je svako od nas razmišljao šta će dalje da radi i čime da se bavi. Tada mi je drugarica pomogla da donesem odluku i da otvorim agenciju sa ćerkom . Najpre sam radila u Zanatskom domu, a poslednje dve godine sam u Tržnom centru “Danubius”.
“U ovom poslu se radi svaki dan i subotom, nedeljom, nema praznika, jedino prvog i drugog januara, ne radim ali od trećeg do 15. januara radimo mesečni i tromesečni PDV, a zatim krenu pojedinačne poreske prijave, porez na dobit i tako dalje i onda do 31. marta mora da se odrade završni računi. Znači januar, februar i mart su pod terminima i rokovima, uključujući i PDV koji se obračunava svakog meseca, ali i plate i doprinosi. Tu je i svakodnevni rad sa klijentima, zatim krediti, kartice, kupci, dobavljači i to je to”.
Danas se za obavljanje knjigovodstvenih poslova koriste razni softveri. Ipak, knjigovodstveni poslovi nisu napravljani da zamene posao knjigovođe, već da ga dopune.
“Nekada su u ovom poslu isključivo bile žene. Sećam se svoje prakse u nekadašnjem Fagramu, tamo su samo žene radile u knjigovodstvu, a muškarci su bili u proizvodnji. Isti slučaj je bio i u Železari, samo žene su se bavile knjigovodstvom. U Fabrici kompresora je bilo malo drugačije, tamo sam radila u komercijali”, objašnjava nam Lela dokazujući koliko je važno da se knjigovodstvo upozna sa svih aspekata.
” U ovom poslu nema bolovanja, čak i kada je bila pandemija korone, mi knjigovođe smo radili. PDV, plate, doprinose, prijave, znači bolestan ili ne, ti moraš da predaš PDV prijavu, plata mora da se uradi da bi država refundirala privatniku, pošto je tada država plaćala doprinose radnicima. Eto sećam se jedne situacije, imala sam temperaturu, ležala sam i pozove me klijent i pita “nisi valjda bolesna”, odgovorim da jesam, a on pita ponovo “da li ćeš sutra da radiš?” Odgovorim mu da mi nije dobro, a klijent će “pa meni treba sutra jedan radnik hitno da se prijavi”. I to je to jesi ti bolesna jeste da imaš temperaturu, ali posao mora da se završi. Druga situacija je bila kada sam operisala kurije oko. Doktor mi kaže da ne mogu da radim bar dve nedelje, a ja mu odgovorim da ja ne mogu da ne radim, jer imam privatnu radnju, a on će meni “svoj si gazda, kako ne možeš?”. Znači te dve nedelje sam baš propatila. Bila je zima, nisam mogla u klompama da dolazim na posao, pa mi je rana jedva zarasla. E sada da sam bila zaposlena u nekom preduzeću otišla bih na bolovanje, ovako, bolovanja nema,” vajka se Lela.
Masovna upotreba digitalnih uređaja i internet era je unela promene i kada je reč o knjigovodstvu. Do pre samo par godina, knjigovodstvo je bio posao koji je vođen ručno, pomoću papira i hemijske olovke. U takvom radu, često je dolazilo do ljudske greške i pogrešnih proračuna koji su mogli imati značajne ili manje značajne posledice na poslovanje.
” Kada sam započinjala ovaj posao nisam razmišljala o prednostima koje on donosi u smislu bićeš sam svoj gazda jer sam jednostavno ostala bez posla, i nisam imala gde da radim, zato sam otvorila agenciju. Nije lako, treba platiti zakup poslovnog prostora, nabaviti papir za štampanje, ketridž, platiti popravke računara ili štampača, zatim da isplatim doprinose.”
Za razvoj ženskog preduzetništva odobravaju se značajna sredstva na osnovu Konkursa koji raspisuju kako resorna ministarstva, tako i pojedini inostrani fondovi. Na početku svog privatno-preduzetničkog staža i Grujičićeva je aplicirala za pomoć u poslovanju.
“Na početku, kada sam otvorila Agenciju, dobila sam sredstva od Nacionalne službe za zapošljavanje za nabavku opreme, zatim i od nemačke Agencije Help koja mi je plaćala radnicu godinu dana, što mi je dodatno olakšalo posao, a dobila sam i laserski štampač”, ističe Lela.
Njena poruka mladima koji žele da se bave knjigovodstvom je da nije lako biti dobar knjigovođa i da treba i sreća da se nađe dobar preduzetnik koji će da omogući mladom čoveku da praktično nauči kako i šta treba da se radi, jer kako tvrdi Mileva, nije dovoljno samo teoretsko znanje. “Praksa je veoma važna i trebalo bi najmanje dve godine da nauče nešto, pa tek onda da probaju da li mogu samostalno da obavljaju ovaj izuzetno odgovoran posao”, zaključila je Mileva Lela Grujičić.
Fotografije:SDPLUS
Projekat je sufinansiran iz budžeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
