Selo Mihajlovac kraj Smedereva, kapija Šumadije, pre desetak godina imalo je najveći broj stočara i muznih krava od svih smederevskih sela. Bez obzira na činjenicu da se smanjio i broj stočara, ali i grla muznih krava, ovo selo i dalje prednjači u proizvodnji mleka. Oni koji su našli računicu, ostali su u selu i bave se stočarskom proizvodnjom koja ni malo nije laka. Marljiva petočlana porodica Krstić je primer kako može dobro da se živi i napreduje u poljoprivrednoj i stočarskoj proizvodnji.
Glava porodice, četrdesetogodiišnji Nenad sa suprugom Brankicom odvojio se pre dvadeset godina od svojih roditelja i počeo da formira gazdinstvo. Nije mu bilo lako da radi u poljoprivredi, razvija stočarstvo i povrh svega toga u radnom je odnosu u preduzeću koje se bavi proizvodnjom betona. Nenad osim toga što postiže odlične rezultate na polju poljoprivrede, ističe da su on i njegova supruga zaslužni i za vaspitanje troje dece. Najstarija, sedamnaestogodišnja kćerka Aleksandra, odlična je učenica treće godine Ekonomsko trgovinske škole, smer finansijski administrator, srednja je Teodora koja ima 12 godina i učenica je šestog razreda, izvanredan đak sa svim peticama u dnevniku, a postiže i odlične rezutate na takmičenjima u znanju. Ove godine bila je druga u okrugu iz biologije. Najmlađi je Nemanja, takođe dobar učenik, pohađa treći razred osnovne škole. Nenad se prisetio svojih početaka koji nisu, kako kaže bili ni malo laki.
“Žena i ja bavimo se poljoprivredom devetnaest godina, a posebno stočarstvom petnaest godina. Odmah nakon ženidbe kupio sam plac i kuću u selu da napravim farmu i tada sam se sa ženom odvojio od svojih roditelja. Napravili smo halu za stoku, sada smo izgradili 360 kvadrata. Još držim deo stoke na očevom imanju, ali ću uskoro, kada bude ovaj objekat potpuno završen, prebaciti sva grla”. Sve to što su do sada stekli, ne bi mogli da zajedno on i žena nisu radni i marljivi. “Žena Brankica je iz okoline Gline, a njeni su se tokom akcije “Oluja” doselili u Drugovac. Zajedno smo počeli da stičemo, sada imamo 57 grla, krave rase “Simentalka”. U zavisnosti od hranjenja i laktacije krave daju pojedinačno dnevno od 20 do 25 litara mleka. Isporučujemo oko 250 litara mleka dnevno. Trenutno muzemo 15 krava i predajemo mlekari u okviru ZZ Mihajlovac. Sada imamo 15 malih teladi.” Kada pričamo o mehanizaciji, Krstići su nabavili dosta priključnih mašina, zajedno sa dva traktora. “Imamo dosta priključnih mašina, kupili smo nove. Radio sam u nekoliko firmi, sada sam u Bager komercu 18 godina, radim na pumpi za beton. Uz sve to obrađujemo ja i žena oko 60 hektara zemlje. Ove godine sam uzeo državnu zemlju u zakup, još 18 hektara. Mnogo se radi, žena i ja svake večeri legnemo u 12 sati, kada završimo sav posao. Sam sam ove godine napravio 85 velikih prikolica silaže.
U julu sam kupio novu prikolicu, platio sam je 15.000 evra, 2020. godine kupio sam dva traktora jedan za mene i drugi za ženu, objašnjava Nenad. “Sada mi je država uplatila povraćaj novca za prikolicu u iznosu od 740.000 dinara, uplatili su mi takođe i za nov traktor marke “Belorus” oko 300.000 dinara, ali i za utovarivač i 340.000 dinara za sejalicu, to je 40 odsto od pune cene. Dobio sam i nešto više od milion dinara za subvencije za krave, 40.000 za svako muzno grlo”, navodi ovaj Mihajlovčanin.
“Ništa nismo imali, od nule smo počeli žena i ja. Moja žena je zadužena za hranjenje stoke i za mužu. U štali imam hranilicu, pa možemo da hranimo krave takozvanom kašikom. Sipamo hranu uveče koliko je potrebno za dan ili dva, a imamo i električne muzilice. Na svom gazdinstvu imamo sve mašine i uređaje, tako da ne zavisimo ni od koga. Sve imamo svoje,” kaže Krstić.
“Na parcelama sejemo najviše kukuruz zbog silaže i nešto manje pšenicu. Ove godine smo kupili i plac na glavnom putu. Produžavali smo halu za deset metara i svi ti radovi koštali su nas 10.000 evra. Imamo registrovana dva gazdinstva, žena svoje i ja svoje. Mi mnogo radimo, a pomažu i deca majci u hranjenju stoke. Ja sam sve ulagao u poljoprivredu i stočarstvo, nisam ulagao u kuću, e sada kada sam došao do kapitala, kupio sam i plac i kuću, godinama sam podizao i kredite, vraćao sam, kupovao sam i telad. Zadovoljan sam saradnjom sa ZZ Mihajlovac, jer od njih uzimam koliko mi je neophodno đubriva, semena za poljoprivrednu proizvodnju a dajem mleko. Od premija za mleko godišnje dobijem od 12.000 do 13 000 evra. Kada se svede računica, od stočarstva ostane otprilike godišnje oko 30.000 evra,” objašnjava Nenad.
Nova hala koju su Krstići sagradili biće za smeštaj 54 grla Simentalke i za junice koje su za priplod, ali i za steone junice. Planiraju da u skorije vreme prošire svoju proizvodnju.
“Imam u planu naredne godine da napravim prostor za krave, koje će da šetaju, po evropskom sistemu. Planiram da napravim još jednu halu za pedesetak grla, pa ćemo videti za kasnije da li ćemo još da se širimo ili ne. Želim da pohvalim i stručnjake iz Poljoprivredno savetodavne stručne službe Smederevo sa kojima odlično već godinama sarađujem, a zadovoljan sam i sa našom zadrugom sa kojom sarađujem i koja nam izlazi u susret,” kaže ovaj poljoprivrednik. Redovno koristi sve subvencije koje daju i država i lokalna samouprava za proizvodnju mleka, kupovinu priključnih mašina, nabavku grla stoke, zatim za osemenjavanje, a planira i da konkuriše kod Svetske banke za dobijanje dela sredstava za izgradnju štale. Nenad kaže da nikada ne bi živeo ni on a ni njegova žena u gradu. Mihajlovcu po njegovim rečima nedostaje da se dovrši komunalna infrastruktura.
“U Mihajlovcu, gde mi se nalazi farma, trebalo bi da se uredi put,ali i da se postavi ulična rasveta, koja za sada ne postoji. Sve ostalo je dobro”, objašnjava Krstić.
Krstići iz Mihajlovca su još jedan primer kako se radom i trudom postiže sve, i da nije važno gde živiš, već kako živiš. Oni očigledno znaju koji im je cilj i kako se do njega stiže.
FOTOGRAFIJE:SDPLUS
Projekat je sufinansiran iz budžeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
