Moj Suvodol
Ima jedno slatko selo malo,
Iznad Smedereva izđikalo.
Tako mi moga Svetog Petra
Višlje je za oko sto metra.
Svakom radost čini, po nekom` i bol
E, to je moj dragi, rodni Suvodol.
U njemu ima svega, jabuka, krušaka i grožđa
Poznatih od davnina, od Miloša i Karađorđa.
U centru sela još uvek žubori zuk stare česme
Staro sastajlište dobrih ljudi, ljubavi i pesme.
Odatle se voda donosila, razne zgode su se zbile
Vesti provodile, ali i mnoge ljubavi su se roodile.
Pored česme još pamtim dva stara bela duda
Dva zapisa, pravoslavna poznata od vajkada
I poznatu radnju obućarsku pokojnog čika Ilije,
Mog pčelarskog kolege i verujem moje familije?
Pored česme bejaše i podkivačka radnja majstora-Coje
Nema je već poodavno, sada točkove vulkanizeri kroje.
A, gore na brdu divan fudbalski teren stoji,
Naše fudbalske “Crvene zvezde” svako se boji.
Posle svake pobede Zvezde drage naše
na zelenom tepihu vito kolo se igraše.
Pevale se stare dobre pesme, samo ne bejaše džeza
A, sve u izvođenju dueta harmonika Prčina i Seza.
Ipak poslednjih godina sve je manje dečjeg plača .
A, da ne bejaše česme stare tuga bi bila mnogo jača.
Deco draga, man`te se kafića i društvenih mreža,
Neka vam stara predobra česma bude srcu draža.
Palić, 30.10.2017 Živoslav Stojanović
