U 2021. godini Ministarstvo privrede Republike Srbije je pokrenulo novu inicijativu da se sagleda stanje u preduzetništvu žena nakon nešto više od deset godina i da se uoče promene, dostignuća, izazovi, kao i potencijali preduzetništva žena na koje se budućim politikama treba usmeriti. Istraživanje je i ovog puta sprovela organizacija SeConS uz podršku UN Women u okviru projekta Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti, sa ciljem da se Ministarstvu privrede učine dostupnim nalazi potrebni za formulisanje politika usmerenih na podsticanje preduzetništva žena. Njihovo istraživanje koje pokazuje činjenice u razvoju ženskog preduzetništva u poslednjih jedanaest godina prenosimo u celosti:
Od jula 2022. godine pri registraciji preduzetnika i privrednih drušatava evidentiraju se lica koja su preduzetnici, osnivači privrednih društava i glavni zastupnici prema polu. Međutim, ova vrsta evidentiranja se ne primenjuje retroaktivno, pa su podaci o polu osnivača i zakonskog zastupnika dostupni su samo za one preduzetnike i privredna društva koja su registrovana nakon toga, kao i ona koja su u međuvremenu preregistrovana na način koji obuhvata promenu lica koja su osnivači ili zastupnici. Statistike za praćenje ženskog preduzetništva nisu unapređene tokom poslednjih 10 godina i nije moguće lako meriti udeo ženskog preduzetništva kao i pratiti dinamiku osnivanja, gašenja i osnovne strukturne karakteristike. U odnosu na polaznu 2011. godinu, povećan je i ukupan broj aktivnih preduzetnika/ca (sa 221,541 na 290,387 i privrednih društava sa 102,215 na 118,158, a povećano je i učešće ženskih biznisa u ukupnom preduzetnništvu sa 28,1% na 31,2%. Sektorska struktura ženskog preduzetništva se i dalje značajno razlikuje od muške, ali su primetne promene u strukturi ženskog preduzetništva uz značajno opadanje trgovine i blagi pad ugostiteljstva a povećanja udela biznisa u sektoru stručnih, naučnih, inovacionih i tehničkih delatnosti. Žensko preduzetništvo pokazuje veću dinamiku, odnosno veću stopu osnivanja ali i gašenja biznisa. Uključivanje žena u preduzetništvo u Srbiji je zvanično počelo nakon stvaranja zakonskih uslova sa ulaskom u period post-socijalističke transformacije. Za uređivanje zakonskog okvira od posebnog značaja su bili principi iskazani u EU aktu o malim preduzećima iz 2008. godine. Od ovog perioda razvijaju se i različiti programi podrške malim i srednjim preduzećima. Vremenom su se među korisnicima ovih programa sve češće javljali žene i mladi koji predstavljaju šanse, a ne preduzetnike nužde, odnosno oni koji su odabrali preduzetništvo kao rezultat sopstvenog izbora, a ne kao poslednju šansu na tržištu rada. Ni deset godina nakon polazne studije, stanje u pogledu mogućnosti praćenja ženskog preduzetništva i merenja njegovog obima, kao ni identifikovanja osnovnih karakteristika nije sasvim adekvatno. U julu 2022. godine APR je uveo registrovanje pola osnivača i glavnog zastupnika preduzeća, ali se ova identifikacija ne primenjuje retroaktivno pa će biti moguće pratiti preduzetništvo po polu na osnovu ove evidencije samo za preduzeća osnovana nakon tog perioda, ili za ona koja su pristupila izmeni vlasnika i zastupnika (ne i ona koja su pristupila drugim izmenama, poput promene sedišta firme i sl.). Potpuno adekvatnih redovnih istraživanja kojima bi se pratilo žensko preduzetništvo nema. Anketa o radnoj snazi koja prati stanje na tržištu rada ne razlikuje dovoljno samozaposlene i preduzetnike; Takođe, projektne inicijative da se uvede statistika o strukturnim poslovnim karakteristikama koja se u Srbiji primenjuje usklađeno sa EU metodologijom – nisu zaživele, te ovaj izvor praćenja (SBS) privrednih subjekata za sada ne može da razlikuje preduzetnike od preduzetnica. Podaci APR iz novembra 2021. godine pokazuju da je u odnosu na 2011. godinu znatno povećan broj aktivnih privrednih društava i preduzetnika/ ca: sa 323.556 na 408.545. Udeo registrovanih preduzetnika/ca u ukupnom broju privrednih subjekata u privatnoj svojini je blago povećan, dok je udeo ostalih pravnih formi znatno smanjen.
U periodu između 2011. i 2021. godine došlo je do povećanja udela žena u ukupnom broju preduzetnika (računajući i registrovane preduzetnike i osobe koje su istovremeno (su)vlasnici i glavni zastupnici privrednih društava) sa 28,9% na 31,2% . I 2011. i 2021. godine jedan broj preduzeća nije bilo moguće rekonstruisati prema polu preduzetnika/ce (recimo strana preduzeća, nedostajući JMBG preko kojeg se identifikuje pol vlasnika i glavnog zastupnika), ili su i među vlasnicima i među glavnim zakonskim zastupnicima bili i žene i muškarci. Ovi procenti su izračunati samo za skup preduzeća za koja je bilo moguće nedvosmisleno identifikovati pol preduzetnika/ce, dok su ostala preduzeća isključena. Tako je u 2021. godini od 408.545 aktivnih registrovanih preduzetnika i privrednih društava bilo nedvosmisleno 115.299 ženskih i 254.568 muških preduzeća, odnosno bilo je moguće nedvosmisleno identifikovati preduzeća po polu preduzetnika 369.867 od 408.545. U 2011. godini od 323.556 preduzeća bilo je moguće nedvosmisleno kao ženska i muška identifikovati 297.262. Proporcija žena i muškaraca preduzetnika/ca je dosta ujednačena prema regionima, s nešto većim udelom preduzetnica u beogradskom regionu i najnižim u regionu Južne i Istočne Srbije. U poređenju sa stanjem iz 2011. godine, do povećanja udela žena među preduzetnicima došlo je u svim regionima: u Beogradskom regionu sa 28,7% na 31,7%; u regionu Vojvodine sa 29,8% na 30,9%; u regionu Šumadije i Zapadne Srbije sa
28,8% na 30,2%; u regionu Južne i Istočne Srbije sa 28,7% na 29,9%. Sektorska struktura “ženskih” i “muških” biznisa Kada je u pitanju sektorska struktura biznisa žena i muškaraca, podaci ukazuju na reprodukovanje izraženih obrazaca segregacije prema sektorima delatnosti između „ženskih“ i „muških“ biznisa, ali istovremeno uz značajne promene u sektorskoj strukturi biznisa žena. Rodna segregacija u sektorskoj strukturi biznisa manifestuje se kroz nižu zastupljenost biznisa žena u poređenju sa biznisima muškaraca u ooblasti industrijske proizvodnje, poljoprivrede, građevinarstva, saobraćaja, informacija i komunikacija, a veću zastupljenost u oblastima trgovine, ugostiteljstva, stručnih, naučnih i tehničkih aktivnosti, administrativnih aktivnosti, socijalnih usluga poput obrazovanja, zdravstvene zaštite, i drugih uslužnih delatnosti koje obuhvataju spektar klasičnih ličnih usluga.
Iako je rodna segregacija i dalje prisutna u pogledu sektorske usmerenosti „ženskih“ i „muških“ biznisa, uporedni podaci za 2011. i 2021. godinu ukazuju da je došlo do primetnih promena u sektorskoj strukturi ženskih biznisa: značajno je smanjen udeo preduzetnica koje posluju u sektoru trgovine, donekle je smanjen i udeo onih koje posluju u sektoru ugostiteljstva, a povećan je udeo onih koje posluju u sektoru informatičkih i komunikacionih delatnosti, nekretnina i posebno stručnih, naučnih tehničkih i inovacionih delatnosti, te je gotovo udvostručen udeo biznisa u oblasti administrativnih i socijalnih usluga, pre svega zbog povećanog udela poslovnih poduhvata u oblasti obrazovanja i zdravstvene zaštite. Zanimljiv je i blagi porast udela poslovnih poduhvata u oblasti građevinarstva što moguće nagoveštava početni trend ulaska žena u ovu oblast koja tradicionalno nije uključivala žene, navodi se između ostalog u istraživanju koje je sprovela organizacija SeConS uz podršku UN Women u okviru projekta Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti,
Projekat je sufinansiran iz budžeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
