U prethodne četiri godine porastao je procenat građana zadovoljnih uslugama koje pružaju lokalne samouprave i sada polovina anketiranih smatra da lokalne vlasti u Srbiji vode računa o građanima i pružaju usluge koje su adekvatne njihovim potrebama.
Ovo je jedan od nalaza istraživanja javnog mnjenja „Zadovoljstvo građana kvalitetom života u lokalnoj zajednici i uslugama lokalnih samouprava” koje je u okviru programa “PRO – Lokalno upravljanje za ljude I prirodu” uz podršku Vlade Švajcarske, sproveo CeSID na reprezentativnom uzorku od 11.461 punoletnih građana u 501 grad i opština širom Srbije.
U poređenju sa prethodnim ciklusima istraživanja, beleži se rast zadovoljstva građana kvalitetom života u lokalnim zajednicama. Naime, 2019. godine, 25 posto građana ocenilo je kvalitet života kao dobar, dok je ove godine taj procenat porastao na 33 posto. Procenat građana koji smatraju da žive osrednje ostao je gotovo isti, dok je procenat onih koji ocenjuju kvalitet života kao podnošljiv blago opao za dva posto. Građani su najzadovoljniji dostupnošću mesta za kupovinu (69 posto), stanjem na pijacama, kvalitetom obrazovnih institucija, dostupnošću sportskih i rekreativnih objekata i bezbednošću. Međutim, 45 posto ispitanih građana je izrazilo nezadovoljstvo prema dostupnošću parking mesta, nešto manje prema stanju u urbanizmu, jednakošću u ostvarivanju prava i omladinskoj politici. U protekle dve godine, 72 posto građana koristilo je usluge lokalne samouprave, pri čemu je najviši stepen zadovoljstva izražen prema radu službe opšte uprave. Povećan je i procenat građana na 21 posto, koji su koristili eUsluge, kao što su: eUprava, eAgrar, ePorez i eKatastar.
Prema rezultatima istraživanja čak 73 posto građana smatra da bi trebalo da budu više uključeni u donošenje odluka koje se tiču njihovog života u ulici ili kraju gde žive, a više od polovine anketiranih bi želelo da bude bolje informisano o događanjima u opštini ili gradu kao i o trošenju javnih sredstava. U odnosu na prethodno istraživanje, nalazi su nešto lošiji u oceni efikasnosti rada lokalne samouprave, jer svaki peti ispitanik smatra da je potrebno više vremena za obavljanje administrativnih poslova.
Poverenje u rad lokalnih institucija ostaje nisko. Sa druge strane, svaki drugi ispitanik smatra da lokalna samouprava ima stručno i profesionalno osoblje, a ocena ljubaznosti javnih službenika je takođe porasla.
Kada je reč o organizacijama civilnog društva, najveći procenat građana (42 odsto) nije upoznat sa njihovim radom i navodi da nikad nije koristio neke od usluga koje pružaju ove organizacije. Lokalne samouprave obuhvaćene istraživanjem su: Apatin, Babušnica, Bajina Bašta, Bela Palanka, Bogatić, Bojnik, Boljevac, Bor, Bosilegrad, Bujanovac, Gornji Milanovac, Jagodina, Knić, Knjaževac, Kragujevac, Kraljevo, Lapovo, Lebane, Leskovac, Loznica, Ljubovija, Mali Zvornik, Malo Crniće, Mionica, Niš, Nova Varoš, Novi Pazar, Pirot, Požega, Priboj, Rača, Raška, Ražanj, Sjenica, Smederevo, Sokobanja, Sombor, Svilajnac, Šabac, Topola, Trgovište, Trstenik, Ub, Užice, Velika Plana, Veliko Gradište, Vladičin Han, Vlasotince, Vrnjačka Banja i Zaječar.
Glavni izvori informisanja o radu lokalne samouprave su lokalne televizijske stanice sa 41 posto građana i internet portali sa 38 posto, dok većina građana smatra da su dovoljno informisani o radu lokalnih vlasti.
Detaljna analiza rezultata istraživanja, kao i kratak pregled dostupni su na sajtu programa PRO. Stavovi građana predstavljeni su na regionalnim prezentacijama u periodu od 13. do 21. juna u Kraljevu, Leskovcu, Zaječaru i Šapcu.
Istraživanje javnog mnjenja sprovedeno je u okviru programa „PRO – Lokalno upravljanje za ljude i prirodu“ koji zajednički sprovode agencije Ujedinjenih nacija u Srbiji – UNOPS, UNICEF, UNFPA i UNEP, u saradnji sa Vladom Srbije i uz finansijsku podršku Vlade Švajcarske. CeSID je isključivo odgovoran za sadržaj istraživanja i on ne predstavlja neophodno stavove Vlade Švajcarske i Vlade Srbije.
