Jedna od najuspešnijih zemljoradničkih zadruga, kada se govori o poslovanju i o pružanju usluga poljoprivrednim proizvodjačima je svakako ZZ “Mihajlovac”. Subvencije koje dobija od države i lokalne samouprave koristi za zaokruživanje procesa proizvodnje. Ministarstvo za brigu o selu jre upravo sagledavajući dosadašni rad zadruge i opredelilo sredstva za izgradnju hladnjače . To je bio povod posete predsednika Zadružnog saveza Srbije Nikole Mihailovića koji je govorio o nužnosti udruživanja poljoprivrednika u zadruge.
“Tako poljoprivrednici udruženi sarađuju sa svojom lokalnom samoupravom i stručnim službama i poljoprivrednim stručnim službama Ministarstava poljoprivrede , privrede, kao i sa ministarstvom za brigu o selu. U toj sinergiji ima pomaka zajedno sa stručnjacima iz lokalne samouprave i iz zadruge, napravili smo jedan projekat koji je od stručne komisije dobro ocenjen i zadruga će sagraditi skladišni kapacitet, tačnije hladnjaču za svoje proizvode koje ima u voćarskoj proizvodnji i na taj način ona će zaokružiti sve cikluse. Imamo i stočarsku proizvodnju, gde se vrši i otkup mleka, što je jako značajno, na drugom mestu je ratarska proizvodnja i savremena proizvodnja jabuka. Sada je taj skladišni kapacitet tu, tako da polako idemo napred i nećemo se zadovoljiti time. Idemo napred da napravimo nove projekte, ako bude trebalo proširenje ili neka solarna energija, odnosno novi vidovi energije da se sve to rastereti, tako da nam je to sada cilj i to su neki naredni koraci. Ono što ja želim da istaknem a da bi naše selo napredovlo to su neka tri elementa: pored ove sloge koja nam je jako važna, na prvom mestu su znanje i nove tehnologije. Tu su fakulteti i instituti, stručnjaci iz lokalnih samouprava.
Ono što mi ne znamo u Zadružnom savezu Srbije, angažujemo njih da nam pomognu ili iz prakse gde su ljudi nešto dobro uradili prenesemo na drugu teritoriju. Na drugom mestu je udruživanje, ne samo zbog tradicije koju imamo, već pojedinačno veoma teško ćemo opstati, a to je i u Evropi i u svetu. Mi smo rodonačelnici zadrugarstva, tako da treba da zadržimo taj vid udruživanja a na sreću država je to prepoznala. Treba još više da to podržimo i da zajednički radimo na unapređenju udruživanja. Na trećem mestu je stočarska proizvodnja, govedarska i ovčarska i očekujemo od nove vlade i ministarstva da se agrarna politika okrene ka Nacionalnom programu što se tiče stočarstva jer ono povlači ostale grane. Naravno, svako od poljoprivrednika će se baviti onim čime raspolaže u smislu tehnoloških, bioloških i klimatskih uslova. Ali nekako Nacionalni program treba da bude stočarska proizvodnja. Znanje, zadruge i stočarstvo, to je ključ,” zaključio je predsednik Zadružnog saveza Srbije.
On je takođe govorio i o tome koliko je zemlja zapravo važan resurs, posebno u situacijama, poput današnje krize u vezi sa ratom Rusije i Ukrajine.
“Zemlja je uvek važan resurs, ne samo sada kada je naišla ova kriza, ali se nadamo da će kratko trajati i da će što pre proći. Mi smo kao zemlja imali isto teškoće ali smo opstali, a kako smo opstali ?
U tom periodu su postojali kombinati i zadruge i oni su izneli teret, te na sreću mi nismo osetili neku veliku glad u periodu koji je naša zemlja pretrpela. Ključ svega je u sabornosti i slozi i udruživanju u zadruge, jer zadruge su nastale, a u svetu kao i kod nas je zabeleženo da kada su teške situacije nekako ljudi zbijaju redove, udruže se i prepoznaju taj ekonomski interes udruživanja u zadruge i kao otpor krupnom kapitalu. Mislim da svakako treba da postoje i veliki i mali i srednji ali mali mora da se udruže da bi postali srednji i da bi nekako sa velikima pregovarali. Kroz zadrugu stvaraju neku težinu kada dođe do pregovora. Tako da kada smo izdržali ta teška vremena, izdržaćemo i sada, ali ovo nije dobro što se dešava, na sreću nije na našoj teritoriji. Ono što smo mi preživeli i izdržali kažem, ključ je u udruživanju i zadrugama.
“Naša poruka je da zbijemo redove, da se udružimo u zadruge, a zadruge su u suštini ključ da se stvori jedan kontinuirani zadružni proizvod i ako pronađe tržište izvoza, to bi bilo ključno”, objasnio je predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović
.
Direktor zadruge “Mihajlovac” Goran Lukić govorio je o uspešnom poslovanju zadruge i o značaju novog poslovnog kapaciteta: “Zadruga je osnovana 92. godine. Ove godine slavimo 30 godina postojanja. Radi i posluje na istim princima kako je poslovala i te 92. godine. Mogu sa zadovoljstvom da kažem da smo prošli neki period rata 99. godine i posleratnog stanja, ali zadruga ni jedan dan nije poslovala sa gubitkom tojest nije bila ni jedan dan u blokadi. U ovom vremenu to za neka privredna društva mnogo znači pa i za nas jer samo domaćinskim poslovanjem mogli smo da dodjemo do ovih rezultata koje i dan danas ostvarujemo napornim radom ali to je jedan od ključeva uspeha našeg poslovanja. Mi se sada nalazimo na mestu gde će nići hladnjača, čiju će izgradnju finansirati država, odnosno Ministarstvo za brigu o selu na čelu sa Milanom Krkobabićem koje je uvidelo da domaćinskim poslovanjem može da uloži i svoj novac da bi zadruga još bolje poslovala u narednom periodu. Nama to mnogo znači jer mi imalo proizvodnju na 6 ha zasada jabukla, gde ćemo biti prinuđeni ove godine da skladištimno, ako dodje do poremećaja na tržištu izazvanog ovim ratom, pošto su najveći naši kupci iz Rusije. Za početak ćemo skladištiti robu dok se ne nađe kupac. Možda neće to da se desi da imamo problema, ali otom potom, to je samo olakšavajući deo u poslovanju zadruge. Vrednost ove investicije je malo manji od 22 miliona dinara, s tim što je 14 miliona i 500 hiljada uložilo Ministarstvo, a 6 miiona i 700 hiljada dinara zadruga. Kapacitet hladnjače je oko 400 tona robe, što nije dovoljno za neki izvoz, jer je neophodno da kapacitet bude 500 tona. Ali uglavnom mi nismo primarni izvoznici, ali imamo neke stalne kupce sa kojima radimo.”
ZEMLjORADNIČKA ZADRUGA „MIHAJLOVAC“
Zadruga je osnovana 30. septembra 1992. godine. U osnivanju zadruge učestvovalo je 27 zadrugara. Inače, Z.Z. „Mihajlovac“ je pravni sledbenik stare Z.Z. „ Polet“ iz Mihajlovca, koja je ugašena prvog januara 1968. godine pripajanjem PK „Godomin“ iz Smedereva, gde je unela svoju celokupnu imovinu.
Pretežna delatnost zadruge je gajenje žita i drugih useva i zasada. Pored navedene pretežne delatnosti zadruga se bavi organizacijom poljoprivredne proizvodnje na gazdinstvima poljoprivrednih proizvođača , trgovinom na malo veštačkim đubrivima, semenskom robom, preparatima za zaštitu bilja, stočnom hranom, rezervnim delovima za poljoprivredne mašine i drugim poslovima koji doprinose efikasnijem i racionalnijem poslovanju.
Zadruga vrši i otkup pšenice, kukuruza, suncokreta, soje, uljane repice i mleka. Zadruga je svojim radom i poslovanjem postala pouzdan partner velikim distributerima reprodukcionih materijala čime joj je garantovan pristup tržištu istih, neophodnih za obavljanje poljoprivredne proizvodnje. Reprodukcioni materijal za ratarsku proizvodnju dominantno se plasira zadrugarima i kooperantima kroz sistem finansijskog plaćanja i naturalne razmene u agrotehničkom roku. Celokupni rizik poslovanja je na zadruzi. Zadruga pokriva teritoriju sela: Mihajlovac, Dobri Do, Vlaški Do, Azanja, Vranovo, Mala Krsna, Lipe i Velika Krsna.
Projekat “Poljoprivrednik-svoj na svome” sufinansiran je iz budžeta Grada Smedereva i stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
