ŠIVAĆU MAŠINU I MAKAZE ZAMENILA ŠRAFCIGEROM I DIZALICOM

Jovanka Miljković  jedina je  žena vulkanizer  u Smederevu ali i u okruženju. Po struci je krojač modelar, ali se nikada nije bavila tim poslom. Životne okolnosti su je naterale da se prihvati šrafcigera, dizalice i guma na točkovima i tako nastavi posao u radnji  u kojoj je radio njen suprug.  

“Počela sam da radim kao vulkanizer pre deset godina kada mi je suprug preminuo.  Pre odluke da radim kao vulkanizer,  radila sam  svašta,  po njivama, čistila dvorišta, radila po kućama, da bih prehranila sebe i ćerku koja se školovala. Moj pokojni suprug  je radio kao vulkanizer i dok je on radio,  ja se nisam baš puno angažovala,  osim što sam mu ponekad pomagala”, objašnjava ova žena. Kada  je ostala bez supruga koji je imao razvijeni dugogodišnji posao vulkanizera u svojoj radnji, Jovanka se našla u teškoj situaciji, jer nije mogla da prehrani porodicu.

“I kada je on preminuo tražila sam odgovarajući posao, nisam ga našla i odlučim da radim upravo taj njegov posao kao vulkanizer. Nekoliko dana sam uzatvorenoj radnji  sama probala, videla da mogu sama i počela da radim. I dan danas radim.  deset punih,  jedanaesta je godina, ne pomaže mi niko u ovom poslu. Radim najteže poslove od skidanja,  demontiranja i montiranja točka, zatim  balansiranje  i vraćanje na vozilo do krpljenja fleka, guma i sve što je u tom domenu,  što može da se uradi.  

Ova sitna krhka, pedesetčetvorogodišnja  plavuša  izaziva i čuđenje, ali i divljenje  kod mušterija koje svakodnevno  dolaze u radnju. “Mušterije koje me ne poznaju kada dodju i vide me, obično se iznenade, ali nakon obavljenog  posla izadju iz radnje zadovoljni”.

 Od ovog posla kaže  može da se živi.  “Za luksuz nema, a za život ima. Ali nije više kao što je nekada bilo, nekada se više zaradjivalo i  ovi troškovi koji su sada i za radnju ali i za kućne dažbine,  mnogo su veći nego ranije. Cene mojih usluga su maltene iste, nabavni  material je takođe poskupeo, tako da mnogo manje ostaje  za život,” priča Jovanka.

Privatnici nisu u situaciji  da kalkulišu, da izostaju sa posla, idu na bolovanje ili duge odmore. “U ovom mom poslu se ne ide na bolovanje, ja  za 10 godina nemam ni dan bolovanja.  Sama sam svoj gazda, kad se razbolim,  zatvorim radnju na dva dana dok ne ozdravim,  pa nastavljam sa radom.”

Pitamo  majstoricu Jovanku da li može vulkanizerski posao da bude lakši ukoliko se nabave savremene mašina. Objašnjava nam da postoji mašina koja bi joj olakšala posao prilikom skidanja i ponovnog montiranja točka, koja  sa hidraulikom pritiska i nabaci gumu sama,  ali je ona u radnji nema. Sve ove operacije obavlja ručno i postupno. Jovanka tvrdi da se do sada  nije   prijavljivala na konkurse za stimulisanje ženskog preduzetništva, odnosno dobijanje sredstava ili nabavku opreme i mašina po povoljnim uslovima.

Za vulkanizerski posao  nema učenika koji žele da nauče taj zanat.

Kako kaže za deset godina njenog rada, pojavio se samo jedan dečko koji je hteo da nauči taj posao, ali je uporedo radio i u Železari. Zbog zdravstvenih problema  ostao je da radi  ukupno dvadesetak dana. 

Jovanka ima ćerku i zeta koji takođe imaju vulkanizersku radnju i perionicu i rade zajedno. To znači da će njenim odlaskom u penziju i radnja biti zatvorena.

Jovanka Miljković je zbog svog  zanimanja kojim se bavi  prošle godine proglašena  za jednu od 10 top žena u Srbiji, kao žena vulkanizer  i dobila je nagradu lista Blic “Naj žena”.  Nagrada ju je  iznenadila, ali ujedno  i usrećila da su je među toliko žena u Srbiji izabrali i nagradili.  

Interesantno je da ovoj hrabroj i jakoj ženi, 8. marta mušterije ne donose poklone, ali veli da donose drugim danima. Hoće daje nakon obavljenog posla časte čokoladom, sokom i slično.

 Najteže je kaže Jovanka  raditi sa strancima, koji su, tvrdi iz iskustva mnogo “teški” za plaćanje,  jer misle da u Srbiji sve može da se plati I završi sa deset evra. Pre tri meseca  dobila je vozačku dozvolu  i ponosno nam pokazuje svoj prvi auto koji je nedavno kupila.   Juče je prvi put sama kolima prešla 50 km do ćerke i vratila se kući.

Ženama koje nemaju posao i ne rade želi da poruči da uzmu život u svoje ruke, da idu napred, bez obzira na padove: ”nema ni tugovanja ni prostora za depresiju, rad leči sve”, ističe jovanka Miljković jedina žena  vulkanizer u Smederevu ili i šire.

Fotografije:SDPLUS

Projekat je sufinansiran iz budžeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju  stavove organa koji je dodelio sredstva.

Poslednje vesti