Smederevska ada
-Neiskorišćen ogroman turistički potencijal
Šume su glavni izvor prerađenog kiseonika u atmosferi. One predstavljaju pluća naše planete. Uništavanjem šuma nastaju ekološke promene sa velikim posledicama među kojima su prvenstveno promene tla i klime, kao i nestanak mnogih biljnih i životinjskih vrsta.
Još od daleke 1970.godine, izgradnjom Đerdapa I započeto je postepeno uništavanje šume na Smederevskoj adi, dok je u poslednih 20-tak godina došlo do drastične devastacije. Sa Keja se vidi da naša Ada izgleda kao neka „krezava baba“, koja kuka da joj neko pomogne. Šuma na Adi je devastirana neplanskom sečom, krađom, bespravnom sečom, i dr. oštećenjima. Tome treba dodati i klimatske promene i bolesti šumskog drveća. Do ovako velikog oštećenja šume na Adi sigurno je došlo i zbog neznanja, neodgovornosti, bahatosti, javašluka, nerada, lopovluka, i sl., meritornih i odgovornih ustanova i ljudi za brigu, negu i čuvanje postojećih šuma i pošumljavanja novim zasadom drveća.
Sva je prilika da se svi „zaduženi“ za šume ; Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvo zastita životne sredine, Uprava za šume R. Srbije, JP„Srbijašume“ i JP „Vojvodinašume“, Pokret gorana Srbije, Zeleni Srbije, i Lokalni ekološki pokret iz Smedereva „zamisle i zauzmu“ i spasu ono šta se na Adi spasiti može. I ovaj članak o Smederevskoj adi i šumi na njoj, jeste prilog tome i svojevrsni apel.
Smederevo je zbog blizine Ade i kao veliki grad uvek bilo upućeno i na neki način okrenuto Adi, kao jednom od mogućih turističkih destinacija. Obilazak brodićima oko Ade i Adice, u dužini od oko 20 km, bio bi lep doživljaj, jer malo Smedrevaca do sada imalo takvu priliku. Obale izmedju Ada su pogodne za kupanje prilikom niskog vodostaja u letnjim mesecima. Izgradnjom mosta preko Dunava i postavljenjem pristana za prihvat plovila na smederevskom pristaništu, pružile su se nove mogućnosti za kvalitetniji pristup na Adu. Sa mosta postoji stepenište pa se lako pešice može stići na donji špic Ade. Odatle se pružaju brojne mogućnosti za obilazak ovih prostora, sa upoznavanjem biljnog i životinjskog sveta, pejsaža i neobičnog ostrvskog ambijenta.
Nešto od surove prirode, ali više od ljudske nezainteresovanosti i nebrige – tek vidi se kako nam Smederevska ada propada ; sve je manja, šuma na njoj je sve ređa, i sve je manje zelenila. O Smederevskoj Adi u posleratnom periodu, nadahnuto su u svojim pričama i tekstovima pisali poznati i priznati stari Smederevci, braća Slavko, i Čedomir V. Domazet. Slavko Domazet, doktor pravnih nauka, književnik i publicista, je u knjizi “Promenada starog Smedereva”, 1994.godine, pisao o Adi i naveo tačne podatke o njenoj veličini, a Čedomir Domazet, šumarski inženjer i takođe publicista, je u autorskom članku „Smederevska ada“, 2016. godine, detaljno opisao Adu. Koliki je značaj za Smederevo, kakav i koliki potencijal je „naša“ Ada kroz vreme imala, navodi se u daljem tekstu, iznoseći delove tektova iz njihovih priča.
I)Šta smo imali
1.Karakteristike Ade
Smederevska Ada se nalazi u neposrednoj blizini Smedereva. na stacionaži u km 1112,00 Donji špic, 1116,00 Smederevo i 1118,00 Gornji špic od ušća Dunava u Crno more. Zapadno od Ade se nalazi Pančevo (45 km) i istočno Kovin (11 km). Najbliže naselje sa banatske strane, preko puta Smedereva je selo Pločice (5 km). Ada ima izduženo lancetast oblik (slično listu bele vrbe) sa dužom osom u pravcu toka Dunava u dužini od 5,95 km i širinom na srednjem delu od 1,2 km. Neposredno uz Veliku Adu sa bantske strane se nalazi Mala Ada (Adica), koja je od Velike Ade odvojena rukavcem sa promenjivom širinom u zavisnosti od nivoa Dunava, tako u proseku iznosi oko 50 metara, najuža je na samom donjem špicu, široka je oko 200 metara, a dugačka 1,5 km. Pre izgradnje brane na Đerdapu, prevlakom je bila vezana za Adu. Obale Ade su dugačke 12,50 km.
Postoje različiti podaci o površini Ade, u zavisnosti od autora : 1,8 , 4,9 i 6,0 km2. Tačne podatke dao je dr Slavko Domazet u knjizi “Promenada starog Smedereva “(1994.g.). U knjzi je navedeno da su katastarski stručnjaci, pre izgradnje brane na Đerdapu snimili Adu i tada su formirali više katastarskih parcela. Parcele se nalaze u Katastarskoj Opštini Kovin i Skorenovac, a sabrana porvšina Ade iznosi 537 hektara, 60 ari i 92 m2, ili 5.38 km2.
Administrativno Ada pripada Opštini Kovin, a njome upravlja Šumsko gazdinstvo iz Pančeva, pa je pitanje vlasništva uvek bilo intrigantno za Smederevo, s obzirom na udaljenost od grada za samo nekoliko kilometara. Zato je bilo više pokušaja da se Ada pripoji opštini Smederevo. Međutim, kada je između država granica reka, kao što je bilo ranije, onda državna granica ide linijom matice ili najčešće geomtrijskom sredinom reke u nizvodnom toku. Ovakvu granicu poznaje međunarodno pravo i ona se apsolutno primenjuje kod većih vodotoka. Pošto ova linija ide sredinom Dunava, (a ne Dunavca), to sve što je sa desne strane ove linije pripada desnoj strani (konkretno – Smederevu), a ono što je sa leve strane (Ada i Adica) pripada levoj obali (konkretno – Kovinu).
2.Istorijski podaci o Adi
Istorijska zbivanja u ranijim vekovima, kada se Srbija nalazila izmedju dve velike svetske sile, Otomanskog carstva i Austrije (kasnije Austrougarske), nisu išle u prilog Srbiji kada se radilo, na primer, o pripadnosti Smederevske ade. Požerevačkim mirom 1718. godine Turska je kao poražena u ratu prepustila Austriji, pored ostalog, Banat i severnu Srbiju, a time i Smederevsku adu. Medjutim, beogradskim mirom 1739. godine u kome je Turska bila pobednik i povratila vlast nad Beogradom i severnom Srbije, Smederevska ada, kao i druga ostrva na Savi i Dunvui pripali su poražeinim Austrijancima. Iz nepoznatih razloga Turci nisu bili zainteresovani da ostrva na Dunavu i Savi ostanu u sastavu Srbije. Verovatno da je tada propuštena zadnja prilika da se Ada pripoji Srbiji, odnosno Smederevu.
Carigradskom konvencijom 1741. godine regulisan je satus dunavskih i savskih ostrva.Francuski pisac, putopisac i lektor francuskog jezika na Beogradskom Univerzitetu Gaston Gravje (1886.-1915.g.) u njegovom glavnom radu “Istorijske granice Srbije” (Pariz, l919.g.), navodi da je Knez Miloš u više mahova (1818., l819. i 1838.g.) pokišavao da od Austrije ospori sva prava na izvesna ostrva na Dunavu, pa i ovo kod ali je to sve bilo bez uspeha. U istom tekstu je naveo “da samo vlasništvo ovih ostrva pruža mogućnost za raspravu.
Profesor Smederevske gimnazije od 1921. do 1928.godine, dr Ljubomir Petrović i rektor Beogradskog Univerziteta, u knjizi “Grad Smederevo u srpskoj istoriji i književnosti” (Pančevo, l922.g.), dao je neke podatke o Smederevskoj adi. On navodi „kako se priča da je Karađorđe ostrvo prema Smederevu dao Austrijancima u zamenu za muniiciju”. Ovaj podatak, bez obzira na korišćenje termina “priča se” i bez navođena izvornog dokumenta i nekih faktografskih činjenica, koji bi dokazali ovu kupoprodaju, nema validnu vrednost.
Koliko je Knez Miloš bio zainteresovan za ostrva na Dunavu i Savi, vidi se u pismu koje je Petar Vulićević uputio Knezu iz Smedereva. On piše Knezu Milošu da je odmah po nalogu Kneza pozvao stare ljude Smederevce, a i Turke na razgovor o dosadašnjem korišćenju Ade. Oni su mu rekli da su u Adi imali svoje njive i da niko nije zabranjvao da ih rade sve do prošle godine – l819. Tada je “Nemac postavio piket” – znak zabrane i od tada im je zabranjeno korišćenje zemljišta u Adi. O ovome svemu Turci su pisali svom Veziru, a on je odgovorio da od toga nema ništa. Petar Vulićević se i 1823.godine obratio Knezu Milošu ” da Nemci, koji tamo stražare, prete da će ubiti svakog koji tamo priđe”, pa se pita šta da radi. Za vreme Velikog rata (Prvi svetski rat) Smederevska ada je služila kao veoma važno strategijsko mesto za napad na Srbiju 1914. i 1915.godine. Na Mitrovdan 1914.godine, Austrougarska je izvršila napad – desant sa Smederevske ade i iz Kovina, ali se to završilo pobedom Srpske vojske, koja je bila jedna od prvih u Velikom ratu.
I u novije doba bilo je pokušaja da seAada pripoji Smederevu. Kako piše „Naš glas“ od 12.novembra 1960.godine, Sreski odbor za sprovođenje akcije „Mesec dana šume“, razmatrao je i analizirao rezulate, koji su do sada urađeni i odredio nove zadatke. Tom prilikom je i Ada bila predmet rasprave. Zaključeno je da se Izvršnom veću Srbije podnese zahtev za dodeljivanje Ade Smederevu. Naravno, da i tada od toga nije bilo ništa.
3.Formiranje Ade
Generalni tok Dunava od Beograda prema Crnom moru je uporednički (zapad – istok). Od Beograda do Smedereva Dunav je desnu obalu urezao u neogeno pobrđe, a zatim jednim manjim delom ide aluvijalnom dolinom Velike Morave. Sa leve strane aluvialna ravan Dunva se naslanja na banatsku lesnu terasu, koja se izdiže od 6 do 8 metara. Širina prostora izmedju leve obale Dunava i lesne ravni je različita i kreće se od nekoliko kilometara kod Kovina, do 9 km kod Banatskog Bredstovca i 5 km kod Pločice. Ovi prostori nekada nisu billi branjeni od velikih voda Dunava. Dunav je glavni razlog formiranje Smederevske ade. Dunav se kod Smedereva naglo proširuje. Širina Dunava kod Orešca (malo naselja 5 km od Smedereva prema Beogradu) iznosi ca. 500 metara, kod gornjeg špica Ade je ca.1.500 metara, dok je na donjem špicu ca. 2.200 metara. Direktno kod grada Smedereva, između Keja i Ade, a zavisno od godišnjeg doba, Dunav je širine od 800 do 1000 metara.
Poznato je da se ade formiraju na tokovima ravničarskih reka gde su značajna proširenja. Na stvaranje ada nizvodno od Beograda i Smedereva znatan uticaj su imale reke Sava, Tisa i Morava, koje su na malom medjusobnom rastojanju donose veliku količinu mulja u Dunav. Poseban značaj za formiranje ada nizvodno od Beograda ima brzina Dunava i procenat pada, a ti uslovi kod Smedereva su vrlo povoljni.
Dunav pri niskom vodostaju kod Smedereva ima pad, na deoniici od Pančeva do Smedereva 0,032 o/oo. Dunav kod Smedreva ne samo što ima najmanji pad, već mu je i brzina manja. Dok prosečna brzina Dunava kroz Srbiju iznosi 5,2 km/čas, kod Smedereva, pri srednjem vodostaju iznosi 4,8 km/čas Prema Dukiću Dunavske ade nizvodno od Beograda, kao što su Ada Huja, i 6 Pančevačkih ada, Gročanska i Smederevske ada su nastale na proširenim delovima korita, gde se zbog smanjene brzine vode i intezivnog taloženja nanosa Dunava, stvoreni poviljni uslovi za stvaranje plićaka i sprudova, a vremenom i ada.
Medjutum, postoje i druga mišljenja. Nastavnik geografije u Smederevskoj gimnaziji Marko Perišić, od 1947.do1958.godine, kao glavni elemenat u formiranju Smederevske ade, nalazi u urvinama i plazinama, koje su karakteristične za desnu obalu Dunava. Po ovom autoru “deo dunavske obale od Karađorđevog brda, Provalije i Pavlice sve do Udovica i Brestovačkog potoka kliznuo je prema Dunavu, tako da Ada “putuje niz Dunav”. Ada je stvarno u stalnim promenama, naročito posle izgradnje brane na Đerdapu, ali u sasvim drugom smislu.
Postoji i mišljenje, koje navodi dr Leotije Pavloviić (1995.g.), da je na formiranje Ade uticao Dunav koji izlazi iz Brestovačke okuke sa oslabljenom snagom, kao i Jezava i Morava, koje su nanosile veliku količinu akumulacionog materijala, koji je primoravao Dunav da uspori i taloži materijal gde je sada Ada. Smederevska ada je geološki aluvijum, stvoren od muljevitog nanosa Dunava i nema nikakve veze sa neogenim obodom Panonskog mora kod Smedereva.
4.Geomorfološke i hidrološke karakteristike Ade
Na početku je rečeno da pored velike Ade postoji i mala Ada (Adica), koja sa Adom čini jedinstvenu celinu. Postanak male Ade je sekundarnog karaktera, jer je nastala posle velike Ade, pod istim geomorfološkim i hidrološkm uslovima. Prostor izmedju izmedju Ade i Adice je rečni tok koji se zove Dunavac, pogodan je zbog smanjene brzine rečnog toka za deponovanje muljevitog i peskovitog materijala koji donosi Dunav, tako da se Adica i sada nalazi u fazi nastajanja. Smederevska ada se sve do polovine pretprošlog veka nalazila u uslovima prirodnog režima voda Dunava.
Kada se počelo sa izgradnjom obaloutvrda ili nasipa, Dunav je postepeno „kanalisan“, tako da nije mogao više da se razliva i da plavi forland prilikom visokih i viših voda. Na levoj obali Dunava, od Pančeva do Kovina, izgradnja nasipa počela je1870.godine odlukom cara Franje Josifa 1867.godine, radi zaštite naselja koja su počela da se kolonizuju. Na desnoj obali Dunva, radi zaštite Godominskog polja, koje obuhvata površinu izmedju Jezave, Dunava i Morave, izgradnja nasipa počela je 8.jula 1908. godine i te godine urađen je nasip pored desne obale Dunava u dužlni od 2 km, od ukupno 18 km, pored Dunava i Morave. Svi radovi su trebali da budu završrni do 1912. godine, ali su zbog rata sa Turskom i Velikim ratom završeni kasnije. Izgradnjom hidroelektrane Đerdap 1964. godine nasipi su ojačani i osavremenjeni. Zbog pregradjivanja Dunava, došlo je do usporenja toka reke i do povećanja nivoa srednje kote vode za skloro 1 metar, što je imalo uticaj na dalju eroziju, ali sada na kotama koje ranije nisu bile dostupne.
Smederevska ada, je zbog svog strategijskog značaja više puta prikazivana, i u ranijim vekovima, i na georafskim kartama, ili bolje rečeno na vojnim mapama. Najznačajnija geografska karta štampana je 1894.godine u Beogradu kao prva specijalna vojna karta sa nazivom „Djeneralštabna karta Srbije“, u razmeri 1:75000, na osnovu topografske karte Srbije, u razmeri 1:50000 od l886. godine. Sada su aktuelne mape Googla, koje imaju široku i raznovrsnu upotrebu, koje omogućavaju sagledavanja prostora sa raznih visina. Oblik ili konture Ade koji su dati u „Generalštabnoj karti Srbije“ od pre l30 godina su pogodna prilika da se uporede sa današnjim stanjem, vodeći računa da se upoređivanje vrši sa kartama sitnije razmere. Gornji špic Ade je imao blagu peskovitu obalu koja je bila pogodna za kupanje, ali je posle izgradnje brane na Đerdapu voda potopila zbog povećanja nivoa sednje vode sa 68,66 na kotu 69,77. Na Adi je nekada bilo 8 bara pogodnih i za ribarenje i pecanje sa poromenljivom visinom vode, a posle brane taj broj se u velikoj meri povećao, što se najbolje vidi na Googlovim mapama.
U svom toku kroz Srbiju Dunav ima najviše vode u aprilu i maju, jer se tada topi sneg u uzvodnim pritokama i njihovim slivovima (Drava, Sava, Tisa i Morava), dok u našim krajevima pada kiša.Visoke i više vode mogu da se jave i u martu i junu, dok se niski vodostaji javljaju u septembru i oktobru, posle perioda malih padavina. Režim vodostaja na Dunavu kod Smedereva je analiziran u periodu l957.-l972.i l972.-l980.godine. Prvi obuhvata period kada je bilo prirodno stanje režima voda, pre uspora zbog brane na Đerdapu, a drugi period posle puštanja u rad elektrane 16. maja 1972. godine.
Vodomerna stanica na Dunavu kod Smedereva, osnovana je 1920. godine i ima nultu tačku na nadmorskoj viisini od 65,36 metara i nalazi se na Pristaništu (Veliki kej). Sve visinske kote na Adi se mogu podeliti na 3 grupe : najniže od 66,50 do 69,00 koje su većim delom pod vodom, a neke i stalno. Tu se javlja akvatična flora i najhigrofilnije vrste biljaka. Drugu grupu čine kote od 69,50 do 71,00 gde javljaju biljne zajednice koje podnose kraće plavljenje do 5 meseci. Treću grupu čine kote sa najvećom nadmorskom visinom na Adi od 71,50 do 73,00 (72,50), gde se javljaju značajne šumske zajednice sa hrastom lužnjakom, brestom, jasenom, topolama, itd.
Broj poplavnih dana na svim posmatranim kotama u vegetacionom perodu (IV-IX) je znatno veći nego van vegetacionog perioda (X-III), što je u skladu sa tendencijom kretanja vodostaja na Dunavu. Prilikom obrade podataka o vodostaju na Dunvu, treba imati u vidu da hidroektrana na Đerdapu može veštački da reguliše nivo Dunava, što može da utiče, u izvesnoj meri, na relevantnost podataka. Zato je potrebno da se obrada podataka vrši za duži vremenski period. Sada se može uzeti period o 40 godina (1975-2015), što bi dalo vrlo kredebilne rezultate.
Reljef Ade je slabo izražen kao kod svih Dunavskih ada. Najniža kota na Adi je 66,50, a najviša72,50, mada se na jednom malom delu pri obali nalazi 73,00. Niske kote do 70,00 su plavljenje preko 5 meseci, a one najniže peko cele godine, tako da je za vegetaciju, pre sveg šumsku, ostalo samo u vertikalnom smislu 3 metra. Reljef se neprimentno spušta prema donjem špicu Ade. Tu se nalazio i kanal gde se čamcima ulazilo u Adu. Tu ima terena koji su stalno pod vodom ili su zabareni. Leva i desna strane obala se dosta razlikuju. Desna je više izložena erozionom dejstvu, tako da je strma, a leva, pogotovo donji deo je u zasipanju, pa ima postepen pad.
Za našu, Smederevsku adu je karakteristično, kao i za druge ade, da su obalni delovi viši od sredine. Zbog fluvijalnog dejstva u pravcu rečnog toka i nivoa Dunava, formiraju se gredice različitih dužina i širina. Prostori izmedju gredica, u zavisnosti od nivoa vode mogu da budu pod vodom. Neki su stalno pod vodom, pa imaju i svoje nazive (Drešina bara, Turski šanac (kanal)). Gredice su u stvari površine na kojima se javlja šumska vegetacija. One mogu da budu dugačke od nekoliko desetina metara, pa do kilometra i više, a široke i do 100 metara. Raspored biljnih zajednica, odnosno higrofilnih zajednica šuma i livadskih formacija, diretktno je zavisan od orografskih uslova na Adi i tesno je povezan sa režimom plavljenja i režimom podzemnih voda.
II) Šta smo izgubili
1.Šuma na Adi
Neki stariji podaci o šumama na Dunavskim adama nalaze se u elaboratu o uredjivanju šuma pod nazivom „Kovinske dunavska šume“ iz 1922.godine elabora je pisan rukom. Dat je opis sastojina sa oskudnim podacima o tačnim nazivima vrsta, sklopu, zemljištu poplavama itd. Nažalost, ovde nisu dati naučni nazvi pojedinih važnih vrsta, kao hrast, jasen, brest.
Sve Ade podeljene su na sekorede, a svaki sekored na više odelenja. Za svaki sekored data je površina pod šumama, u jutrima, jer u Austrougarskoj ranije nisu korišćne mere za zemljište u hektarima. Jedno jutro je imalo 0,57 ha.
Šume su podeljene na meke lišćare (topole i vrbe) i tvrde lišćare (hrast, jasen i brest). Kod opisa pojedinih odelenja dati su neki osnovni podaci o pošumljavanju i seči. Navedeno je da su pošumljavanja vršena na Smederevskoj adi i da se nalaze u elaboratu iz1939.godine po nazivom „Privredni plan Podunavske banovine, Ade šumakog Gazdinstva Pančevo“. Iz ovog elaborata je sačuvana karta Ade sa podelom na odelenja. U velikom broju odelenja na Smederevskoj adi naveden je hrast lužnjak, a na jednom stablu sa američkim crnim orahom, koji je nažalost posečen 1964.godine, naveden je i toponim Bajina bašta, dok je za Adicu data površina od 22,84 ha plodne zemlje.
Prema podacima iz 1922. godine mekih lišćara je bilo l.030 ha, a tvrdih 460 ha, dakle, kada je režim voda bio pod uticajem banatskih obaloutvrda. Ovakvo relativno visoko učešće tvrdih lišćara (kao vrednih stabala) pokazuje da su i tada, kada su prirodni uslovi bili u izvesnoj meri promenjeni, postojali povoljni uslovi za razvoj hrasta lužnjaka, jasena i brestova. Tada je počelo unošenje i sadnja američkog jasena, tako da je na Smederevskoj adi posađena kultura ovog jasena na na 2,62 ha, što je dovelo do florističke promena Ade. Razvoj šumske vegetacije na Smederevskoj adi može da se podeli u 3 faze u zavisnosti od direktnog režima poplavnih voda Dunava i podzemnih voda, a manje od ostalih edafskih faktora.
Prva faza obuhvata period kada se Ada nalazila u uslovima prironog režma voda, kada nije bilo nasipa, obaloutvrda ili dama, koji bi sprečavali normalno razlivanje Dunava. Prilikom većeih i visokih voda Dunav bi plavio forland do lesnih zaravni na banatskoj strani, na levoj obali Dunava, na nekim mestima i do od 9 km. u zvisnosi od dubine forlanda. U to vreme, pod ovakvim akvaedafskim uslovima, glavna i najvažnja šumska zajednica billa je sastavljena od hrasta lužnjaka, jasena, besta, bele i crne topole, raznih vrba. Ona je bila pravi reprezent tadašnje šumske vegetacuje, jer se razvijala u potpuno priridnim uslovima, jer se razvijala bez antropogenog uticaja čoveka. Na nižim terenima i sa visokom podzemnom vodom nalazile su se sastojine iz sveže Salicion albae sa stablima bele vrbe, badmaste vrbe, rakite, crneom topoleom itd. Na zabarenim mestima i vodenim enklavama se javljala seakvatična flora.Na pogodnim mestima gde nije bilo šuma, koje su naročito za vreme Turaka posečne i devastirane, stvorene su parcele za poljoprivredno korišćenje od strane Turaka i Srba, što je kasnije dovelo do sukoba sa Austrijancima oko prava svojine.
Druga faza obuhvata period izgradnje obaloutvrda, što je onemogućilo prelivanje vode u forland, a to je dovelo do povišenja kote Ade koja se plavila, kao i do podizanja nivoa podzemnih voda. Ovim hidrološkim promenama na više, dovelo je do promene, pre svega u visinskom smislu florističkog sastava prizemne flore i šumskih zajednica.Pri kraju druge faze, naročito do kraja treće decenije XX veka, došlo je značajnog pošumljavanja, jer je šumski fond u velikoj meri bio devastiran i obezšumljen. Tada su sadjeni hrast lužnjak, američki jasen, brest, topole i crni orah.
Zimi, za vreme Drugog svetskog rata, a i kasnije, alasi i drugi su čamcima odlazili u Adu, sekli mlada stabla jasena, na licu mesta pravili snopove (fašine) i prodavali ih u gradu, ili ih koristili za svoje potrebe. Tada je to bio veliki posao, koji je omogućio mnogima, da u to teško vreme prebrode zimu. Međutum, do znatne promene vegetacijskih odnosa dolazi 1964. godine, kada je počela čista seča autohtone vegetacije, radi pripreme zemljišta za plantažno gajenje euroameričkih topola, pa je vegetacijska slika Ade potpuno promenjena. Umesto lepe prirodne vegetacije sa šarolikim bojama, dobili smo uniformne redove topola, koji su naročito vidljivi na obodnim delovima Ade. Srednji, unutrašnji delovi bili su manje zasađeni zbog neodgovarajućih uslova. Od autohtone vegetacije ostala je samo jedna manja enklava, gde je bilo Smederevsko gradsko kupalište (plaža). Kada je kupalište prestalo sa radom 1970.godine, enklava pod šumom je posečena.
Treća faza u razvoju vegetacije na Adi obuhvata period od pregrađivanja Dunava zbog izgradnje hidrocentarale krajem 60-tih godina prošlog veka. Tada je došlo do drastičnih promena u režimu podzemnih i poplavnih voda. Kada se tome doda i čista seča iz 1964/68.godne, i sadnja euroameričkih topola, onda je vidljivo u kakvom su degradiranom stanju šumske zajednice. Česta je ivična fitocenoza duž obala Dunava, ili unutrašnjih vodenih i zabarenih površina, gde su glavne vrste bile razne vrste vrba : bela, bademasta, krta vrba i rakita. U unutrašnjosti Ade, na nešto višim i većim površina, sporadčno dolaze razne vrste : topole, brest, američki beli jasen, bela vrba i hrast lužnjak (koga sada više nema), kao i razno šiblje prilagođeno ovim uslovima : kupina (ostriga), svib (jedna vrsta drena), glog, viburnum (udika), amorfa (bagrenac) itd. Zbog povećanja srednje vode za skoro 1 metar, površine na kojima može da uspeva šumska vegetacija, u velikoj meri su smanjene i ispresecane brojnim vodenim površinama, kanalima, barama i močvarama.
2.Lov i ribolov na Adi
U periodu nakon Drugog svetskog rata, zbog burne vegetacije i šuma, nastali su dobri uslovi i pretpostavke za nastanak „divljeg“ stočarstsva, lova i ribolova. Na Adi je tada bilo izobilje zeleniša, trave i žira popalog sa mnogih hrastova, pa je stanovništvo iz okolnih mesta, Skrenovaca i Kovina i dr., dovodilo su svoju stoku na ispašu ; bilo je tu puno goveđe stoke, ali i svinja i neke živine. Neke od tih svinja bile su pogubljene, pa su nakon nekog dužeg vremena postale, maltene divlje svinje. To je, opet, stvorilo uslove da dolazak Smederevskih i drugih lovaca na Adu, gde su mogli da love divlje svinje, srne, zečeve, fazane, divlje patke, prepelice i dr.
Postojeće bare na Adi, zavisno od godišnjeg doba omogućavale su mnogim alasima i pecarošima da imaju bogate ulove ribe. I jedni i drugi su svojim čamcima putem kanala ili prenosom, ulazili u bare i lovili ribu-svaki na svoj način. Alasi su u barama postavljali bubnjeve i prostirke, a onda dolazili i vadili ribu, dok su pecaroši štapovima raznih vrsta hvatali ribu.
3.Gradska plaža na Adi
Smederevska ada nije zaštićeno prirodno dobro (kao ni ostale ade na Dunavu, sem Velikog ratnog ostrva), pa je razumljivo što se ekonomski ne eksploatiše, ali i to ne umanjuje turistićki potencijal i dekorativo ulogu za Smederevo, s obzirom na njenu veliku površinu od skoro 550 hektara, pa spada u jedno od najvećih dunavskih ostrva.
Pod Opštinskim rukovodstvom 50-tih godina (l952.g.) doneta je odluka da se ostrvu na Dunavu, na Adi preko puta Smedereva, izgradi regularna gradska plaža. Komunalna ustanova je, uz odobrenje Opštine Kovin i Šumkog gazdinstva iz Pančeva, uredilo kupalište i izgradilo odgovarajuće objekte za prihvat posetilaca. Gradjevinsko preduzeće „Jugovo“ iz Smedereva izgradilo je drvenu zgradu na sprat u čijem je prizemlju bio restoran, a u spratnom delu nalazile su se ženska i muška garderoba. Svake godine zgrada je farbana raznim bojama i uredno održavana, a ispred nje bila je postavljena i česma (šmrk) za vodu, koja uglavnom nije bila za piće, osim u nuždi. Ispred te zgrade izgrađen je divno uređen plato na kome su bili postavljeni slolovi, stolice i neizbežni suncobrani. Nešto niže u produžetku zgrade nalazila su igrališta u pesku za decu i sportski tereni za omladinu i odrasle : fudbal, odbojka, košarka, viseća kuglana,…
Ispred zgrade uz obalu formirana je lepa peskovita plaža, dok su se u samom dunavu nalazila dva flosa sa bazenima. Bazeni su bili podeljeni u dva dela : za baš malu i odrasliju decu i za odrasle ljude, ali neplivače. U tom drugom delu bazena mnogi Smederevci su se divno zabavljali igrajući čuvene „jurke“- gnjuranjem. Između flosova u vodi je postojala i jedna ogromna bova (metalna šarena lopta), koja je služila za kratke odmore onih koji uče da plivaju, ali i za izvođenje „ludih“ skokova i vratolomija u vodi. Za vreme lepih dana, vikendom, na plaži je bilo i do 2.000 kupača. Ada je u to vreme bila letnji simbol Smedereva.
Za plažu na Adi postoje nekoliko zanimljivisti, od kojih se posebno ističu sledeće :
A) U vreme leta veliki broj dece i omladine na Adi je provodio po čitav dan. Obično je to bilo tako što se izjutra, oko 10 sati, ponese nešto za jelo, fudbal, knjiga, novine, karte, domine,.. i onda se ostaje do 5-6 sati popodne. Mnogi su tada polazeći na Adu, odlazili prvo kod čuvenog Save Burekdžije, pa kupovali nešto za jelo ; burek, pogačice, kifle,..
Za odlazak na Adu, tj. za prevoz preko Dunava postojao je organizivan prevoz motornim čamcem i/ili dereglijom.To je bio poznati motorni čamac „Komunalac“, po istimenom preduzeću koje je bilo zaduženo za plažu i prevoz, a njega je vozio penzinisani policajac Steva. Naravno, oni koji su imali čamce, samostalno su dolazili na Adu, a za one koji su želeli da idu na plažu van regularnog vremena, brinuo, se stari penzionisani ribar, Dragoslav Tasić, zvani Draga Calion.
U letnjem periodu mnogi radni ljudi su dolazili i popodne porodično na Adu radi odmora i kupanja, a kad dođe nedelja, tada su posete plaže na Adi bile gotovo masovne. Plivanje je „uzelo maha“, pa su se mnogi odvažili i preplivavali Dunav : Žilic, Cokula, Šapalo, Šale, Ivan Alentijev i dr… Ovaj poslednji je bio toliko snažan i dobar plivač da je 1961.godine, na čuvenom plivačkom maratonu od Umke do Beograda od 25 km, zauzeo III mesto i dobio zlatan sat !
B) Druga zanimljivost je da su smederevci igrali „jurke“ u vodi Dunava. Kako su se igrale „ jurke“ u bazenu? Jurke u vodi bazena obično su igrala 3 ili 4 mladića. To su bili uglavnom dobri ronioci, ali i dobri i brzi plivači. Pravila su bila takva da je jedan gnjuranjem i/ili plivanjem jurio druge igrače sve dok ne dotakne nekog od njih. U nastavku je sada taj dodirnuti, sa istim zadatkom jurio opet ostale igrače da ih dotakne, i tako redom. Kao prednost u igri isticalo se to, koliko je ko od njih bio vešt u korišćenju dasaka i letvi u bazenu za odbijanje nogama pri ronjenju i jurnjavi. Igralo se dok se igrači ne zamore. Kad su u bazenu bili neki “dobri” igrači, bilo je tu i posmatrača, pa i navijča.
C) Inače, plaža na Adi je svakog dana imala i neke svoje „junake“ koji su se međusobno zezali, ali su istovremeno uveseljavali i sve prisutne kupače. Recimo, Micko Rajić je izvodio izvanredne skokove u vodu, ptaveći „laste“, ali i šale sa Ciletom Dimitrijević, Ku….m, i izvesnom devojkom, Ludom Katom, pri njenim skokovima u Dunav. Inače, Micko Rajić je bio jedan od najboljih i napoznatijih smederevskih golmana u fudbalu, kada je Smederevo imalo tim veoma visokog ranga. Sa druge strane, Cile Dimitrijević je bio jedan od boljih glumaca u tadašnjem smederevskom profesionalnom pozorištu, pa je nakon njegovog gašenja otišao u Šabačko pozorište.
D) Ali, najveća zanimljivost i dika Smedereva je bila ta, da je u drugoj polovini 50-tih godina u našem gradu od 20-tak hiljada stanovnika postojao i Vaterpolo klub Smederevskih studenata – entuzijansta. Prema kazivanju starog Smederevca i sportiste, Brace Slona-Branislava Đorđevića, osnivač i vođa tog Vaterpolo kluba bio je veliki sportista, sportski radnik i entuzijasta Ljuba Glista – Ljubomir Milojević. Inače, Ljubomir Milojević je bio pravnik, ali i poliglota i publicista, kao i organizator sporta u Smederevu. U tom „njegovom“ Vaterpolo klubu igrali su, s leva na desno : Bratislav Đorđević-Braca Slon, Đorđe Mihajlović-Đoka Čokalija, I Čampar Milosavljević, S. Anđelkov, Branko Krivokuća-Branko Krivi, II Čampar Milosavljević, Boško Srećković, Mladen Cvetković-Mlađa, Ljubomir Milojević-Ljuba Glista, N.N., N.N., Jovan Živkovićj-Joca, Vojislav Đorđević-Lele, Zoran Mihajlović-Zuki, Svetomir Đorđević-Sveta Koreja, Bule Mirković i Jovan Živković.
Vatepolisti Smedereva 1958.god.
Pored uobičajenih aktivnosti na plaži, na Adi je bilo i drugih dešavanja. Postoji zapis da je 1954.g. Komunalna ustanova upriličila proslavu 1. Maja na Adi za svoje radnike, da su 1958.g. direktori Komunalnih preduzeća iz Srbije bili gosti na Adi, i da su 1962.g. visoki funkcioneri Privredne komore Srbije, posle završenog savetovanja došli na Adu. Manje je poznato da je za izgradnju kupališta i promociju Ade najviše zasluga je imao Aleksandar Hans, dugodišnji direktor Komunalnog preduzeća i poznati turistilčki radnik i funkcioner. Inače, on je u mladosti bio i odličan golman fudbalskog kluba u Smederevu. Posle 18 godina rada, kupalište je 1970.godine ugašeno zbog navodnog poslovanja sa gubitkom. Opštinska vlast nije htela i/ili nije imala razumevanja za ovo kupalište, koje je bilo od velikog značaja za grad i njegove stanovnike. Tako je jedna značajna instritucija ugašena i pala u zaborav, a nama su ostale velika žal i tuga za njom !
4. Nerealizovan Projkat o Adi
Projekat beogradskog arhitektonskog studija DASH Architects – “Hotel & Resort na Smederevskoj adi”, urađen je 2011. godine -Tekst iz Zent magazina.
Na ideju da oživi ovo ostrvo u blizini glavnog grada (45 km od Beograda) došla je kompanija “DASH Architects” koja je uradila idejno rešenje kompleksa “Danube Grand Hotel & Resort” koje će ponuditi svetskim investitorima.
Smederevska Ada je sedamdesetih godina prošlog veka imala posetilaca koliko i beogradska Ada Ciganlija. Nalazi se preko puta Smedereva, a teritorijalno pripada opštini Kovin. Za Smederevce je uređenje Ade decenijama bilo na vrhu liste turističkih želja, koja sada ovim arhitektonskim valcerom na Dunavu, ima šansu da postane stvarnost. Predstoje i zvanični razgovori sa lokalnim samoupravama o podršci projektu „Na lepom plavom Dunavu“. Ovim projektom turističko-rekreativno-poslovnog kompleksa sa 5 zvezdica u prirodnoj oazi bila bi oživljena Smederevska Ada na Dunavu. Projekat kompleksa hotela i resort-a na Smederevskoj Adi, DASH Architects su predstavili na festivalu “Mikser” i sajmu “Rebec”. Sledeći korak im je konferencija u Abu Dabiju i prezentacija projekta na sajmovima. Ideja je bila da ponude projekat velikim investitorima i velikim hotelskim lancima, koji još uvek nisu zastupljeni u našoj zemlji, ali i regionu. Već su obavljeni razgovori sa jednim nemačkim hotelskim lancem.
Pošto će se projekat raditi fazno, može da učestvuje i više investitora – neko bi mogao da bude zadužen za hotel, neko za luksuzne kuće, neka kompanija za kompleks sportsko-rekreativnih centara ili marinu. Smederevska Ada bi mogla potpuno drugačije da izlgleda za par godina, jer je nekada bila stecište mnogobrojnih turista, a danas napušteno ostrvo, sa neotkrivenim potencijalom. Na ideju da oživi ovo ostrvo u blizini glavnog grada došla je firma beogradska arhitektonska firma DASH Architects koja je uradila idejno rešenje kompleksa “Danube Grand Hotel & Resort”, koje će ponuditi svetskim investitorima. Oni su prepoznali ogromne potencijale i vrednosti ove lokacije na Dunavu od nacionalnog, evropskog, kulturnog i turističkog značaja, kako bi razvili održiv i izvodljiv ekskluzivan poslovni, turistički i rekreativni kompleks. Ovo je prilika za obnovu slike Srbije kao evropskog i balkanskog lidera u oblasti rečnog turizma.
Ostrvo Smederevska Ada je smešteno preko puta Smedereva, a pripada opštini Kovin. Ostrvo nema razvijen urbanistički plan niti ima zabranu za izgradnju. Tu bi mogao da se otvori hotel i rizort koji bi radio cele godine rači su Sandre Drašković iz kompanije DASH Architects. Ostrvo je površine 18 ha, a turistički kompleks po rešenju bi se prostirao na 2 ha. Po projektu zauzet je špic ade koji bi bio najatraktivniji brodovima koji dolaze. U tom predelu se stvaraju nanosi pa je pogodan za kupanje kao što je recimo na Beloj steni ili Lidu. Još neki deo ostrva bi mogao da se razvija ali naravno, uz vođenje računa o eko sistemu.
U osnovi hotel predstavlja zarubljeni trougao, koji se “vrtložno” kreće u pravcu suprotnom od kazaljke na satu i u svom kretanju uvećava prema vrhu. Sama reka Dunav poznata je zbog svojih vrtloga koji su vekovima unosili nemir i nepoverenje ljudima koji su došli u dodir sa ovom velikom rekom. Upravo ova pokrenuta forma uzeta je kao simbol izgradnje novog poverenja, nove veze između ljudi i reke Dunav. Akcenat bi bio na očuvanju postojećeg biodiverziteta i stvaranje visoko samoodrživog kompleksa, konceptom ekološke i održive gradnje. Marina bi mogla da dočeka 80 manjih čamaca. Predviđeno je i organizovanje rekreativnih sadržaja na vodi, ali i na kopnu.
Možda će u skorije vreme neki pronicljivi i vredni ljudi uvideti da je Smederevska Ada još uvek netaknuti prirodni resurs dat „na izvolte“, i da će se naći materijalna sredstva da ga na komercijalni način iskoriste. Grad Smederevo bi imalo svakako velike materijalne koristi, a Republika Srbija jednu novu i vrlo atraktivnu turističku ponudu .
Autor : Smederevo
01.08.2018.g.
Nikola Tasić Cale
Dipl.maš.inženjer u penziji
Stari Smederevac
