Istraživanje koje je realizovala organizacija SeConS uz podršku UN Women u okviru projekta Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti pokazuje da su današnje preduzetnice u većini slučajeva „nove“ preduzetnice, odnosno započele su svoje preduzetničke aktivnosti tokom poslednje decenije, što јe uticalo i na ukupan profil preduzetnica.
Profil preduzetnica se promenio tokom poslednje decenije: one su u proseku starije, obrazovanije, struktura njihovih biznisa se promenila u pravcu značajnog smanjenja poslovanja u sektoru trgovine a povećanja u sektoru stručnih profesionalnih usluga, u nešto većem procentu posluju na širim tržištima od lokalnih, a sada su to većinski preduzetnice šanse a ne nužde kao pre deset godina, što se odražava i na veću uspešnost njihovih preduzetničkih poduhvata.
Neki aspekti njihovog preduzetničkog profila ipak su ostali isti: u izrazitoj većini slučajeva u pitanju su mikro biznisi, koncentrisani u urbanim sredinama. Izvesne razlike prisutne su i u pogledu porodične situacije koja se može odraziti na poslovanje – današnje preduzetnice su u nešto manjem procentu nego one od pre deset godina u braku i ređe imaju maloletnu decu. Podaci o teškoćama u vođenju biznisa ukazuju da su mogući razlozi za to nepovoljni uslovi, odnosno neadekvatno regulisano porodiljsko i roditeljsko odsustvo zbog kojih se mlade žene ne upuštaju u preduzetništvo ili ga napuštaju kada pređu u fazu roditeljstva.
Preduzetnice iz uzorka istraživanja 2022. godine u većini slučajeva (70%) nisu bile preduzetnice u vreme prethodnog istraživanja 2011. godine. Dakle, može se reći da su u pitanju novije preduzetnice.
Njihov ulazak u preduzetništvo promenio je socio-demografski profil preduzetnica.
Današnje preduzetnice su u odnosu na one iz 2011.godine u proseku nešto starije, obrazovanije, manje su opterećene porodičnim obavezama, jer u manjem procentu žive sa partnerom i dvostruko ređe imaju maloletnu decu. Oblasti kontinuiteta su njihova koncentracija u urbanim područjima i regionalna distribucija.
Kada se detaljnije sagleda starosna struktura preduzetnica u dva vremenska perioda, primećuje se da u uzorku iz 2022. godine više od polovine preduzetnica pripada starosnoj kategoriji takozvane “starije radne snage”, starosti 45-64 godina.
Izrazito je mali udeo mladih preduzetnica (starosti 19-29) godina, što može da predstavlja upozorenje da se mlade žene danas teže odlučuju na započinjanje biznisa nego što je to bilo pre deset godina. Razlozi za takav trend nisu se mogli ustanoviti na adekvatan način istraživanjem na uzorkupreduzetnica. Ipak, kao što će se kasnije videti, među aktuelnim preduzetnicama često se među preprekama javljaju razlozi povezani sa pravom na porodiljsko i roditeljsko odsustvo koji ukazuju da ova prava nisu adekvatno regulisana za preduzetnice, što može predstavljati demotivišući ili isključujući faktor za mlade žene da se upuste u preduzetništvo.
Dok je udeo mladih preduzetnica znatno manji u uzorku iz 2022. godine, povećan je udeo starijih žena, odnosno žena koje su stare 65 i više godina i koje bi mogle biti penzionerke ali su i dalje aktivna lica. Nameće se pitanje ko su te žene i zašto su još aktivne?
Više od polovine biznisa starijih žena (52,2%) osnovano je pre 2011. godine, a jedna četvrtina starijih žena (26,1%) vodi biznise koji su osnovani tokom 1990-ih godina.
Dakle reč je o “starijim biznisima” koji su ustaljeni, a kako će pokazati kasnija analiza i u velikom procentu uspešni. Može se pretpostaviti da upravo ova uspešnost biznisa motiviše preduzetnice da ostanu produženo aktivne.
Kada je u pitanju obrazovanje, nalazi novog istraživanja ukazuju na velike razlike u odnosu na profil preduzetnica od pre deset godina. Dok je u uzorku iz 2011. godine dominirala kategorija žena sa srednjim obrazovanjem, u uzorku iz 2022. godine većinu čine žene višeg i visokog obrazovanja.
U ukupnom uzorku preduzetnica iz 2022. godine manji je udeo onih koje žive sa partnerom i znatno manji udeo onih koje imaju maloletnu decu.
Ovo je još jedan podatak koji upozorava na to da zakonski okvir kojim se regulišu roditeljska prava preduzetnica nije odgovarajući, ali i na opštije stanje u pogledu raspodele obaveza vezanih za brigu o porodici (na šta je ukazano u opisu konteksta), te da se profil preduzetnica oblikuje u pravcu većeg učešća žena koje imaju manje porodičnih obaveza.
Regionalna distribucija preduzetnica ne beleži velike promene. Ipak, primetno je smanjenje udela preduzetnica iz regiona južne i istočne Srbije i Vojvodine i povećanje udela preduzetnica iz beogradskog regiona i regiona Šumadiije i zapadne Srbije.
(Istraživanje sproveli Organizacija SeConS i UN Women)
Projekat je sufinansiran iz budžeta grada Smedereva, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
