Redovni izbori za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina održavaju se svake četiri godine, koliko, prema Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, traje mandat jednog saziva nacionalnog saveta.
Zakonom je propisano da se redovni izbori za sve nacionalne savete održavaju istovremeno.
Osim redovnih, mogući su i vanredni izbori, koji se sprovode u određenim slučajevima raspuštanja nacionalnog saveta.
Naime, nacionalni savet rešenjem raspušta ministarstvo u čijem su delokrugu poslovi ljudskih i manjinskih prava (u daljem tekstu: Ministarstvo), i to u sledećim slučajevima:
- ako nov saziv nacionalnog saveta ne bude konstituisan u roku od 30 dana od utvrđivanja konačnih rezultata izbora;
- ako postupak izbora nacionalnog saveta bude obustavljen;
- ako nacionalni savet ne zaseda duže od šest meseci;
- ako nacionalni savet ne izabere predsednika nacionalnog saveta u roku od 30 dana od konstituisanja nacionalnog saveta ili od prestanka funkcije ranijem predsedniku;
- ako se broj članova nacionalnog saveta smanji ispod polovine.
U slučajevima u kojima je nacionalni savet raspušten ako postupak izbora nacionalnog saveta bude obustavljen ili se broj članova nacionalnog saveta smanji ispod polovine, ne raspisuju se vanredni izbori, već se nacionalni savet briše iz Registra nacionalnih saveta, a izbori za novi nacionalni savet se održavaju zajedno sa redovnim izborima ostalih nacionalnih saveta, naravno pod uslovom da su ispunjeni zakonski uslovi.
Vanredni izbori se ne raspisuju ni u slučaju da je od raspuštanja do isteka mandata raspuštenog nacionalnog saveta ostalo manje od godinu dana; u tom slučaju se izbor novog nacionalnog saveta takođe odlaže do održavanja redovnih izbora za sve nacionalne savete.
Postoje dva načina izbora članova nacionalnih saveta: putem neposrednih izbora i putem elektorske skupštine.
Da li će redovni izbori za neki nacionalni savet biti održani kao neposredni ili putem elektorske skupštine zavisi od toga koliki je broj birača upisan u poseban birački spisak nacionalne manjine u odnosu na broj pripadnika te nacionalne manjine prema poslednjem popisu stanovništva u Republici Srbiji.
Naime, neposredni izbori za članove nacionalnog saveta održavaju se kada je 24 časa pre raspisivanja izbora u poseban birački spisak nacionalne manjine upisano više od 40% pripadnika nacionalne manjine prema poslednjem popisu stanovništva.
Izbori putem elektorske skupštine održavaju se u dva slučaja:
- ako nisu ispunjeni uslovi za neposredne izbore i
- u slučaju raspisivanja vanrednih izbora.
Izbore za članove nacionalnih saveta raspisuje ministar nadležan za poslove ljudskih i manjinskih prava.
S obzirim na to da se redovni izbori održavaju istovremeno za sve nacionalne savete, ministar jednom odlukom raspisuje redovne izbore za članove svih nacionalnih saveta.
Odlukom o raspisivanju redovnih izbora se, osim dana održavanja izbora, određuje i broj članova koji se bira za svaki nacionalni savet i način na koji će biti birani članovi svakog nacionalnog saveta – na neposrednim ili izborima putem elektorske skupštine.
Imajući u vidu da se vanredni izbori raspisuju samo radi izbora članova raspuštenog nacionalnog saveta i da se ti izbori uvek održavaju putem elektorske skupštine, odluka o raspisivanju vanrednih izbora se donosi za pojedinačni nacionalni savet i ona sadrži dan održavanja izbora i broj članova koji se bira.
Redovni izbori se raspisuju najranije 120 a najkasnije 90 dana pre isteka mandata nacionalnog saveta koji je poslednji konstituisan, tako da budu održani najkasnije 15 dana pre isteka mandata nacionalnog saveta koji je poslednji konstituisan.
Vanredni izbori se raspisuju u roku od 60 dana od raspuštanja nacionalnog saveta tako da se održe u narednih 45 dana od donošenja odluke o raspisivanju izbora.
NEPOSREDNI IZBORI
Neposredne izboreza članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina sprovode Republička izborna komisija i birački odbori.
Izbori se sprovode u Republici Srbiji kao jednoj izbornoj jedinici, glasanjem za izborne liste uz primenu proporcionalnog izbornog sistema, odnosno raspodelom mandata članova nacionalnog saveta srazmerno broju glasova koje su dobile izborne liste.
Pravo da bira članove nacionalnog saveta (aktivno biračko pravo) ima pripadnik nacionalne manjine koji ispunjava opšte uslove za sticanje aktivnog biračkog prava (poslovno sposobni državljanin Republike Srbije koji je navršio 18 godina života i ima prijavljeno prebivalište na teritoriji Republike Srbije), s tim da mora da ispuni i poseban uslov – da je upisan u poseban birački spisak svoje nacionalne manjine.
Pasivno biračko pravo, odnosno pravo da bude biran za člana nacionalnog saveta ima pripadnik nacionalne manjine koji ima aktivno biračko pravo i ne obavlja funkciju sudije, tužioca ili sudije Ustavnog suda.
Ostvarivanje izbornog prava je apsolutno slobodno. To znači da je svaki birač slobodan da odluči da li će izaći na izbore ili ne.
Stoga, niko nema pravo da sprečava ili primorava bilo koga da glasa, da poziva na odgovornost zbog glasanja ili da od birača traži da se izjasni za koga je glasao ili zašto nije glasao.
Kandidate za članove nacionalnog saveta mogu predlagati grupe od najmanje tri birača upisanih u poseban birački spisak, udruženja čiji se ciljevi ostvaruju u oblasti zaštite prava nacionalne manjine i registrovane političke stranke nacionalne manjine.
Kandidovanje se vrši podnošenjem izbornih lista Republičkoj izbornoj komisiji, najkasnije 15 dana pre dana izbora. Uz izbornu listu, svaki predlagač je dužan da dostavi i zakonom propisanu dokumentaciju, kao i potreban broj overenih izjava birača-pripadnika te nacionalne manjine da svojim potpisom podržavaju izbornu listu. Izbornu listu mora da podrži najmanje 1%, a ne manje od 50 birača upisanih u poseban birački spisak.
Na izbornoj listi mora da se nalazi najmanje jedna trećina kandidata od broja članova nacionalnog saveta koji se bira, a najviše onoliko kandidata koliko se članova nacionalnog saveta bira. Na izbornoj listi među svaka tri kandidata po redosledu na listi (prva tri mesta, druga tri mesta i tako do kraja liste) mora biti najmanje po jedan kandidat – pripadnik onog pola koji je manje zastupljen na listi.
Izborne liste se na glasačkom listiću navode onim redom kojim su proglašavane od strane Republičke izborne komisije.
Republička izborna komisija rešenjem obustavlja postupak izbora nacionalnog saveta u sledećim slučajevima:
- ako se za izbor članova nacionalnog saveta ne prijavi nijedna izborna lista;
- ako nijedna prijavljena izborna lista ne bude proglašena;
- ako broj kandidata na proglašenim izbornim listama bude manji od broja članova nacionalnog saveta koji se bira.
Svakom biraču obavezno se, najkasnije pet dana pre dana održavanja izbora, dostavlja obaveštenje o danu i vremenu održavanja izbora, sa brojem i adresom biračkog mesta na kome glasa i brojem pod kojim je upisan u izvod iz biračkog spiska. Ovo obaveštenje birač nije dužan da donese na biračko mesto i njemu se ne može uskratiti mogućnost glasanja samo zato što nema kod sebe to obaveštenje.
Na dan izbora, biračka mesta se otvaraju u 7,00 časova, a zatvaraju u 20,00 časova. U toku tog vremena biračko mesto mora biti neprekidno otvoreno.
Glasanje se obavlja na biračkim mestima u Republici Srbiji, koja određuje Republička izborna komisija.
Glasanje se vrši zaokruženjem rednog broja ispred naziva izborne liste za koju se glasa. Glasa se, dakle, za izborne liste, a ne za konkretnog kandidata na izbornoj listi. Birač može da glasa samo za jednu izbornu listu sa glasačkog listića.
U raspodeli mandata članova nacionalnog saveta učestvuju sve izborne liste, bez obzira na broj dobijenih glasova.
Svakoj izbornoj listi pripada broj mandata koji je srazmeran broju dobijenih glasova.
Mandati se raspodeljuju primenom sistema najvećeg količnika (tzv. D`Ontov sistem), tako što se ukupan broj glasova koji je dobila svaka pojedina izborna lista podeli brojevima od jedan do zaključno sa brojem članova nacionalnog saveta koji se bira. Dobijeni količnici razvrstavaju se po veličini, a u obzir se uzima onoliko najvećih količnika koliko članova nacionalnog saveta koji se bira.
Svaka izborna lista dobija onoliko mandata koliko se najvećih količnika koji joj pripadaju nalazi među količnicima čiji je broj jednak broju članova nacionalnog saveta koji se bira.
Rezultate izbora Republička izborna komisija objavljuje u roku od 96 časova od časa završetka glasanja. Rezultati izbora objavljuju se u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
U roku od tri dana od utvrđivanja konačnih rezultata izbora, Republička izborna komisija donosi rešenje o dodeli mandata članova nacionalnog saveta kandidatima sa izbornih lista prema njihovom redosledu na izbornoj listi, počev od prvog kandidata sa liste. Rešenje o dodeli mandata dostavlja se Ministarstvu i objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
IZBORI PUTEM ELEKTORSKE SKUPŠTINE
Izbori putem elektorske skupštine predstavljaju način posrednog izbora članova nacionalnih saveta, jer pravo glasa na tim izborima nemaju svi pripadnici nacionalne manjine upisani u poseban birački spisak, već samo oni koji su se, u zakonom uređenom postupku, prijavili i ispunili zakonske uslove da budu elektori odnosno da na elektorskoj skupštini biraju članove nacionalnog saveta. Ključni uslov da neki birač dobije status elektora je da ga svojim potpisima podrži određen broj birača – pripadnika nacionalne manjine. Broj potrebnih potpisa podrške zavisi od broja pripadnika nacionalne manjine prema poslednjem popisu stanovništva u Republici Srbiji.
Zakon je propisao minimalan broj elektora čije prijave moraju da budu potvrđene da bi se održala elektorska skupština. Minimalan broj elektora takođe zavisi od broja pripadnika nacionalne manjine prema poslednjem popisu stanovništva. Elektorske prijave podnose se Ministarstvu najkasnije 30 dana pre elektorske skupštine. U slučaju da se u zakonskom roku ne prijavi dovoljan broj elektora, odnosno da ne bude potvrđen dovoljan broj elektorskih prijava, Ministarstvo rešenjem obustavlja postupak izbora nacionalnog saveta. Ovo rešenje se donosi 25 dana pre elektorske skupštine i objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Izbore na elektorskoj skupštini sprovodi odbor od tri člana koje imenuje Republička izborna komisija među poznavaocima izbornih postupaka.
Mesto i vreme održavanja elektorske skupštine Ministarstvo objavljuje u sredstvima javnog informisanja, sa javnim pozivom svim zainteresovanim da blagovremeno podnesu potpune pismene prijave za učešće u elektorskoj skupštini.
Da bi mogla da se održi elektorska skupština radi izbora članova nacionalnog saveta, na njoj mora da se pojavi više od polovine potvrđenih elektora, a ne manje od minimalnog broja propisanog zakonom u zavisnosti od broja pripadnika nacionalne manjine prema poslednjem popisu stanovništva.
U slučaju da na elektorsku skupštinu ne dođe potreban broj elektora, odbor koji sprovodi izbore rešenjem obustavlja postupak izbora.
Izbori na elektorskoj skupštini se sprovode tajnim glasanjem za izborne liste uz primenu proporcionalnog izbornog sistema, odnosno raspodelom mandata članova nacionalnog saveta srazmerno broju glasova koje su dobile izborne liste.
Kandidate za članove nacionalnog saveta može da predloži najmanje jedna četvrtina prisutnih elektora.
Kandidovanje se vrši podnošenjem lista kandidata odboru koji sprovodi izbore, na samoj elektorskoj skupštini.
Kandidat za člana nacionalnog saveta može da bude elektor ili birač upisan u poseban birački spisak nacionalne manjine. U slučaju kada je kandidat za člana nacionalnog saveta birač, nosilac liste kandidata na kojoj se nalazi taj birač, mora da uz listu kandidata priloži i overenu izjavu birača da prihvata da bude kandidat na toj listi.
Na listi kandidata mora da se nalazi najmanje jedna trećina kandidata od broja članova nacionalnog saveta koji se bira, a najviše onoliko kandidata koliko se članova nacionalnog saveta bira. Na izbornoj listi među svaka tri kandidata po redosledu na listi (prva tri mesta, druga tri mesta i tako do kraja liste) mora biti najmanje po jedan kandidat – pripadnik onog pola koji je manje zastupljen na listi.
U slučaju da ne bude podneta nijedna lista kandidata, ako nijedna podneta lista kandidata ne bude proglašena ili ako broj kandidata na proglašenim listama kandidata bude manji od broja članova nacionalnog saveta koji se bira, odbor koji sprovodi izbore donosi rešenje o obustavljanju postupka izbora nacionalnog saveta.
Glasanje se vrši upisivanjem na glasačkom listiću imena nosioca liste kandidata ili rednog broja liste kandidata. Redni brojevi lista kandidata se određuju prema redosledu njihovog podnošenja.
U raspodeli mandata članova nacionalnog saveta učestvuju sve liste kandidata, bez obzira na broj dobijenih glasova.
Svakoj listi kandidata pripada broj mandata koji je srazmeran broju dobijenih glasova.
Mandati se raspodeljuju primenom sistema najvećeg količnika (D`Ontov sistem), na isti način na koji se vrši raspodela mandata članova nacionalnog saveta koji se bira na neposrednim izborima.
Rezultate izbora odbor utvrđuje odmah po završetku glasanja i saopštava ih na elektorskoj skupštini odmah po njihovom utvrđivanju. Rešenje o rezultatima izbora objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
U roku od tri dana od utvrđivanja konačnih rezultata izbora, odbor donosi rešenje o dodeli mandata članova nacionalnog saveta kandidatima sa lista kandidata prema njihovom redosledu na listi, počev od prvog kandidata sa liste. Rešenje o dodeli mandata dostavlja se Ministarstvu i objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Mandat novog saziva nacionalnog saveta počinje da teče danom potvrđivanja mandata svih članova nacionalnog saveta na konstitutivnoj sednici novoizabranog nacionalnog saveta.
ZAŠTITA IZBORNOG PRAVA
Tokom celog izbornog postupka obezbeđena je zaštita izbornog prava.
Naime, u postupku neposrednih izbora, svaki birač, kandidat za člana nacionalnog saveta ili podnosilac izborne liste ima pravo da podnesu prigovor Republičkoj izbornoj komisiji zbog povrede izbornog prava u toku izbora ili nepravilnosti u postupku predlaganja odnosno izbora, i to u roku od 24 časa od časa kad je doneta odluka odnosno izvršena radnja koju podnosilac prigovora smatra nepravilnom, odnosno od časa kad je učinjen propust.
Republička izborna komisija po prigovoru rešava u roku od 48 časova od časa prijema prigovora.
Protiv svakog rešenja Republičke izborne komisije po prigovoru može se izjaviti žalba Upravnom sudu, koji odluku po žalbi donosi u roku od 48 časova od prijema žalbe.
Protiv rešenja Ministarstva o obustavljanju postupka izbora članova nacionalnog saveta, kao i protiv rešenja Republičke izborne komisije o dodeli mandata članova nacionalnog saveta može se pokrenuti upravni spor u roku od 24 časa od objavljivanja tih rešenja, a Upravni sud je dužan da o tužbi odluči u roku od 48 časova od prijema tužbe.
U postupku izbora putem elektorske skupštine, protiv rešenja Ministarstva o potvrđivanju elektorske prijave može se pokrenuti upravni spor u roku od 24 časa od prijema rešenja, a Upravni sud odlučuje o tužbi u roku od 48 časova.
Protiv svakog rešenja odbora koji sprovodi izbore na elektorskoj skupštini elektor može da izjavi žalbu Republičkoj izbornoj komisiji u roku od tri časa od donošenja rešenja, o kojoj Republička izborna komisija odlučuje u roku od 12 časova od njenog prijema.
Protiv rešenja Republičke izborne komisije po žalbi može se podneti tužba Upravnom sudu u roku od tri časa od prijema rešenja, a Upravni sud odlučuje o tužbi u roku od 12 časova.
