Osipaonica je veliko selo. ima oko tri hiljade hektara obradivih površina, a osim kukuruza i pšenice, osnovnih ratarskih kultura, meštani od davnina seju bostan i to najviše lubenicu i dinju. koje su sa tih prostora i najslađe. Zbog ljubavi prema lubenici, pre dve decenije ustanovljena je i manifestacija Bostanijada koja promoviše proizvodjače bostana, ne samo iz tog sela već i iz drugih sredina. Osipaoničani se nadmeću u konkurenciji za najslađu lubenicu i dinju kao i za najveće primerke slatkog bostana. “ Manifestacija je i način da se pokaže i prikaže poljoprivredna proizvodnja, ali i to koliko su ljudi vredni i radni, kao i da to ostane tradicija za potomstvo”, kaže Branko Milanović, žitelj tog sela i višegodišnji predsednik Organizaconog odbora manifestacije. Ove godine je samo u podršci, a i ovog leta ne bere bostan sa svojih njiva kao prethodnih, iz porodičnih razloga. Kaže obaveze velike, a oko bostana mora da se radi, no sadiće lubenicu naredne godine.
Osipaonica ima oko 5000 stanovnika sa 1000 domaćinstava, najveće je selo u smedereskom pomoravlju, a katarstarski veće od Smedereva. Skoro 90 odsto stanovništva se bavi poljoprivredom, od čeka 80 do 100 domaćinstava proizvodi lubenice. A proizvodnja, kao i svuda u Srbiji zavisii od dostupnosti i položaja parcela. Većina su usitnjene i nalaze se na različitim lokacijama što dodatno poskupljuje proizvodnju. Za hektar zemlje koja se priprema za uzgoj bostana treba obezbediti 450.000 dinara, da se obradi i da se ispoštuju sve agrotehničke mere.
Da su lubenica ali i zarada od nje slatke, pokazali su žitelji tog sela još pre 60 godina, kada su masovnije počeli da seju lubenice i dinje. Sve što su obrali sa svojih njiva nosili su na požarevačku pijacu. Tako se proizvodnja povećavala i razvila i za okolna ali i druga tržišta. Osipaoničani pričaju da je seme lubenice u njihovo selo doneo još knez Miloš Obrenovič, pre 200 godina.
DEJAN SIMIĆ sa svojom porodicom obrađuje 100 ha zemlje. I kako kaže jedan je od većih proizvođača lubenice u tom selu. Ove godine je zasejao bostan na 8 hektara, ranu sortu “krisbi” i “top gan” koja je kasnija sorta. “To su holandske sorte koje su se dobro pokazale i za sada ih ne menjam jer daju odlične prinose, objašnjava Dejan.
“Ove godine je bostan rodio dobro i lubenice nikada nisu bile teže i veće, ali je kod nas problem cena. Kad rodi dobro, onda cena nije dobra za proizvođača.
Rane sorte koje su se pojavile na našem tržištu pre domaćih, stigle su iz uvoza iz Albanije i Grćke i to nas najviše ubija. Naš bostan je stigao pre dvadesetag dana. Sa ranom sortom koja je bila ispod “tunela”, uhvatili smo malo bolju cenu. Međutim sada je bostan stigao i na veliko se prodaje kod nas u Osipaonici od deset do 12 dinara po kilogramu, objašnjava ” Domaće sorte retko ko gaji, zeleni, crni i žuti bostan skoro više niko ne seje, jer ne daju velike i krupne plodove. Kada je dobra godina na jednom hektaru rodi i po 5 do 7 vagona lubenica.
“Imam stalne kupce, koji svake godine dolaze direktno kod mene na njivu iz svih krajeva Srbije. Roba najviše ide u Petrovac na Mlavi i u Požarevac, Kragujevac, Planu i Smederevsku Palanku. U sezoni berbe i isporuke, noć i dan se u Osipaonici ne razlikuju. Kamioni dolaze i odlaze puni bostanom, a bere se i isporučuje roba i po danu i po mraku” Za desetak dana počeće da se bera “top gan” sorta. Sa ovom cenom, kakva je sada, moći će da se pokriju samo toškovi proizvodnje. Veštačko đubrilo je tri puta poskupelo sa 50 na 130 dinara po kilogramuu ovoj sezoni, i šta domaći bostandžija da zaradi, pita se Dejan.
Za 40 godina koliko se porodično bave uzojem lubenica, pamte i dobro vreme, kada je njihov bostan išao na tržište Rumunije. “Pre desetak godina od nas su lubenice kupovali Rumuni. Cena je bila dobra, moglo je i da se zaradi, međutim ove godine je usledila katastrofa za domaće bostandžije, jer je iz Albanije, Severne Makedonije i Grčke stigao bostan po mnogo nižim cenama nego što su domaće. Dok se nisu tržni centri ispraznili uvoznom lubenicom, mi nismo mogli da prodajemo, a to je nekih mesec dana zastoja. Uvoz je “ublo” domaću proizvodnju. Zbog toga ću smanjiti proizvodnju lubenice, dok se situacija ne popravi, odlučan je Simić.
Projekat “Poljoprivrednik – svoj na svome” sufinansiran je iz budžeta grada Smedereva i stavovi u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
