Паралеле
Француска револуција (1789.-1799.) је била важан део историје Француске, Европе и западне цивилизације. Током тог чувеног периода, република је заменила апсолутистичку монархију. Слобода, једнакост, братство били су мото Француске револуције.
Први Српски устанак био је устанак Срба у Београдском пашалуку и околних шест нахија против Турака у такође, чувеном периоду од 14. фебруара 1804. до 7. октобра 1813. године. Он представља почетак Српске револуције, тј. српске борбе за ослобођење, односно представља рађање српске модерне државе.
Слобода и Ослобођење
Савремена Држава Србија и српски народ никада нису били окупаторски, одувек су се на овим просторима борили за слободу, не жалећи оно што је највредније, свој живот. Наше Смедерево и читав наш крај дали су велике жртве, како у Првом српском устанку, тако и у Првом и у Другом светском рату.
1) Кара(Ђорђе) Петровић је 15. фебруара 1804. године (2. фебруарa, по старом календару), у Орашцу са својим војводама и хајдуцима, подигао Први српаки устанак за ослобођење Србије и српског народа од Турске тираније. На Митровадан, 8. новембра 1805. године је добио кључеве ослобођеног Смедерва.
2) Године 1918. 30. октобра, по новом, одн. 17. октобар по старом календару, Смедерево је ослобођено у Првом светском рату. То је учинила Коњичка дивизија, под командом војводе Петра Бојовића. На челу ослободилаца у град је ушао мајор Душан Додић. На звонику цркве Свети Ђорђе завијорила се српска застава, коју је поставио војник Живадин Пириватрић из Луњевца.
3) Године 1944. 16. октобра Смедерево је ослобођено у Другом светском рату. То су учинили Совјетски војници, наша 1.Крајишка бригада из 5.Дивизије НОВ Југославије, као и локално становништво Смедерева и околине.
Карађорђев дуд је једно од најзначајнијих историјских места у Смедереву и у Србији. Ово је веома знаменито место у Смедереву, јер под овим стаблом је 8. новембра 1805.године (на Митровдан !) вожд Карађорђе, вођа Првог српског устанка, у присуству српских старешина и устаника примио кључеве Смедеревске тврђаве од турског заповедника града, диздара Мухарема Гуше. Предаја кључева је извршена на свечан начин, јер су Турци оставили Србима много топова и муниције, а Карађорђе им је дозволио да изађу из Смедерева са војним почастима и ситним оружјем и да лађама оду низ Дунав у Видин, у Бугарску.
У писму које је Љубица Љотић- Добриновић, ћерка Димитрија Љотића, напислала Живадину Милошевићу- Жилицу, 2013. године о Карађорђевом дуду пише : “Стари Љотићи су имали кућу у Смедереву. То је била кућа пред којом је Карађорђе, примио кључеве од Турака, сада та кућа не постоји. У тој кући се родио мој деда Влада. Љотићима је та кућа одузета после убиства кнеза Михајла“.
У књизи С. Домазета „Смедерево сликано сећањем“ пише да је Карађорђев дуд, уствари дрво – бели дуд (Morus albe L) и да је то један од најстаријих (више од 350 година !) на Балкану. По природи ствари, када је Јанаћије Константиновић, као председник Општине Смедерево и добар привредник, купио имање од породице Љотић, онда се Карађорђев дуд налазио и на његовом плацу. Један од праунука Јанаћија, Велимир каже да су се подаци о овом карактеристичном двокраком стаблу уредно преносили са једног на другог власника.
1935.г.- Карађорђев дуд
И наравно, као такав, Карађорђев дуд је ботанички раритет, и данас се налази у центру града, у непосредној близини Гимназије. Овај топоним представља споменик природе по коме је и месна заједница у ужем центру града добила овај назив. Ово култно место је данас познато и по окупљању пензионера, омладине и деце, а у последње време, и по организовању и одржавњу многих културно уметничких манифестација.
Значај дуда
Новинари о Карађорђевом дуду:
1) National Geographic Србија , 08. март 2017.г. објавила :
– “ Карађорђев дуд, симбол историје Смедерева…“
– А, зар не и Србије ? – пита Никола Тасић Цале
2) Вечерње новости, 27. април 2017. објавиле :
„Карађорђев дуд пропада-Споменик природе у Смедереву, стар три и по века, све теже одолева времену“. Недавно је дуд добио нижи степен заштите. Наиме, на основу Закона о заштити природе, Министарство пољопривреде и заштите животне средине покренуло је поступак заштите Споменика природе “Карађорђев дуд”.Стручним надзором у 2016. години утврђено је да више не испуњава критеријуме за сврставање у заштићена подручја од великог значаја, на којима је била заснована општинска одлука о проглашењу заштите 1995.године. Поступак заштите природног подручја покренут је 30. децембра прошле године, када је Завод за заштиту природе Србије доставио студију Градској управи града Смедерева, као надлежном органу. Спроведено је поновно вредновање и категоризација, па је на простору Споменика природе “Карађорђев дуд” утврђен режим заштите трећег степена.*?! Ало, власти у Смедереву и Србији !
3) Вести Н1, 11.мај 2018.г. објавиле :
На седници Скупштине града Смедерева одборници су без расправе прихватили предлог Градског већа да се оронуло стабло белог дуда, познатије као Карађорђев дуд, прогласи спомеником природе.У предлогу, који су поднела два дипломирана инжењера грађевинарства, наводи се да је дуд “необичног и скулпторалног изгледа, од велике старости и културно-историјске вредности, с обзиром да се везује за предају кључева града Смедерева Карађорђу Петровићу 1805. године.” Додају да постоји идеја да се, када стабло пропадне, остаци пренесу у Музеј као доказ “живота града”. Под заштићеним подручјем подразумева се стабло белог дуда и припадајући ограђени простор око 70 квадратних метара. Први пут Карађорђев дуд, као место предаје кључева, помиње се у књизи “Споменица поводом 500 година смедеревског града” архитекте Пере Ј. Поповића 1930. године.
4) РТС, 31. мај 2018.г. објавио :
„Карађорђев дуд у Смедереву проглашен изузетним природним добром“ у коме се каже : Карађорђев дуд, на једном од смедеревских тргова, одлуком Градског већа, проглашен је за природно добро од изузетног значаја, и о њему ће убудуће водити рачуна Завод за заштиту природе. Бели дуд на смедеревском тргу стар је више од 300 година, и део је приче о предаји кључева града вожду Карађорђу. Реч о легенди која каже да је управо испред тог дрвета турски заповедник Мухарем Гуша предао кључеве града вожду Карађорђу.
“Оно што такође се још везује као легенда за Карађорђев дуд јесте анегдота из Првог српског устанка – да је Карађорђе Петровић, баш овде извршио такозвану сечу перчина. Наиме, он је увидео да у борби прса у прса између Срба и Турака долази до контакта када Турци хватају српске ратнике за кику и на тај начин их лакше савладавају. Он је био нарочито прек и ауторитативан и кажу да је баш овде спровео ту непопуларну наредбу да сви српски ратници одсеку перчин.”
Пропадање дуда
Са Сајта Града Смедерева 26. маја 2016. године, прочитао сам доњу вест и само сам се, као стари Смедеревац, делимично обрадовао !
„Значајна средства за заштиту споменика културе
Министарство културе и информисања Републике Србије определило је значајна средства Регионалном заводу за заштиту споменика културе Смедерево за реализацију четири пројекта у 2016. години. Већи део средстава предвиђен је за наставак радова на санацији Смедеревске тврђаве, које ће суфинансирати и Град Смедерево.“
А, где су средства за санацију остарелог и оштећеног дрвета – Карађорђевог дуда – на онако лепом месту и јако значајном за историју Србије и Смедерева ? – питао сам се ја.
Сваког дана у прилици сам да будем поред Карађорђевог дуда, јер станујем на 100-тинак метара од њега. Памтим га сигурно 70-так година, јер сам се у детињству најчешће играо напољу и у његовој непосредној близини. И кад сам ишао у школу др Јован Цвијић, пролазио сам поред њега у одласку и у повратку. Само лепе ствари и успомене везују ме за то племенито и историјско дрво. Ево, већ 20-так година своју унучад доводим ту, на игру, вожњу бицикле, тротинета, ролшуа, ролера, а и на игру с лоптом !
И сада ових дана гледам тог оронулог старца, кога слабо негују и одржавају. Неки људи су му скоро посекли 2-3 веће гране, а онда су га још и „оштрићкали“, одсецањем и неких мањих грана и гранчица. Јадно, и баш ми га је жао !
О првом значајном оштећењу Карађорђевог дуда на Порталу SDCafe15. маја 2014. године је писало :
„Урушио се Карађорђев дуд
Са Карађорђевог дуда, споменика природе старог три века, једна грана се одломила : највероватније услед зуба времена или ветра. Како је саопштено из Регионалног завода за заштиту споменика културе, дуд је под патронатом Завода за заштиту природе који је, заједно са Комуналном полицијом, обавио увиђај и планира мере санације.“
Осим што је уклоњена велика одломљена грана – ништа се значајно није урадило на очувању и даљој нези старог дрвета. Видевши то, ја сам се у априлу 2015. године писмено (упутио Мејл) обратио Регионалном заводу за заштиту споменика културе у Смедереву. Тадашњи директор, пок. Верољуб Ранковић ме је љубазно известио да ингеренције о чувању, неговању и одржавању Карађорђевог дуда има Републички завод за заштиту споменика културе у Београду. Надаље, речено ми је да је одломљена дебела грана (десни крак над натписном плочом) похрањена на „чување“ док се не нађу нека средства за санацију, и да пара сада нема.
Након тога ја сам се обратио и челницима Града Смедерева (Писао сам им писмо- Мејл), апелујући на свест људи који воде овај град и који воде бригу о историји и традицији нашег престоног града. Тражио сам и од наших локалних патриота, успепешних привредника (бизнисмена) и људи добре воље (и њима сам писао Мејл-ове), да уложе – донирају нека своја средства (паре) како би се Карађорђев дуд санирао. Колико може да се види и закључи, одзив није био готово никакав !
Недовољна брига о дуду
Државо Србијо, Граде Смедерево – за кога је Вожд Карађорђе подигао Устанак 1804. године? Тада за Србе, а данас за све грађане Србије. А како му ми враћамо? Не чувамо и не негујемо оно што нам је он оставио. Овај дуд у Смедереву је “једин живи сведок” ослобођења од Турака и стварања нове државе после 500 година ропства ! И овај дуд није заслужио да постане инвалид (поломљена му је једна велика грана и однета на “чување“ !), и да овако пропада, суши се, а не штити се.
Кад се покрене акција за санирање, уређивање и неговање историјских и културних добара, надлажни у Смедереву кажу да је за то задужена Република, а ови пак, кажу да је то сам град. У Регионалном Заводу за заштиту Споменика културе кажу да немају пара за то, јер оне нису планиране.
Срамота је другови и господо, да овако поступамо са нечим што је историја и дика Смедеревског и Српског народа. Видите само како јадно изгледа данас, 23. септембра 2019. године, тај наш и Карађорђев дуд.
Предлог мера
У принципу, то се у данашњим условима привреде и економије не спори се чињеница да нема довољно средстава (пара), али се при томе мора размишљати, планирати и одвојити средства за заштиту споменика културе у Граду Смедерево, у овом конкретном случају, за санацију остарелог и оштећеног дрвета – Карађорђевог дуда.
Лично мислим и предлажем, да се при склапању нових уговара са будућим инвеститорима, по могућству, убаци и један члан, који ће их обавезивати да одређена средства уложе и у активности културно-уметничких садражаја.
Подсећам све данашње политичаре и менаџере, да је још у време социјалистичке Југославије, чувени локални политичар „Биџа“-Добривоје Будимировић, свој Свилајанац изградио, тако што је од сваког инветитора „затражио“ да и нешто „екстра“ подигне у његовом граду. Ево, и данас, у овом нашем капитализму, популарни политичар „Палма“- Драган Марковић, своју Јагодину изграђује тако што од долазећих компанија „захтева“ да му, поред производних погона, изграде и нешто корисно и лепо у граду !
Због свега наведеног, али и због наших наследника, који треба и морају да знају, где се и кад се рађала слободарска Србија, молим да овим текстом пробудимо свест о чувању и неговању наше светле историје – кроз санацију и лечење остарелог дрвета – Карађорђевог дуда.
Аутор: Смедерево
14.октобар 2019.г.
Никола Тасић Цале
Дипл.маш.инжењер (у пензији)
Стари Смедеревац
