Тако је одлучио одбор за доделу међународне песничке награде Златни кључ Смедерева, у саставу проф. др Милена Владић Јованов, председник и чланови проф. др Бошко Сувајџић и мр Татјана Лазаревић Милошевић.
Кофи Ањидохо рођен је 1947. године у Гани. Припада новијој струји ганске књижевности. Утицајан и плодан писац, критичар, есејиста, уредник, управник позоришта, културни активиста, директор школе за уметности перформанса, универзитетски професор књижевности (Универзитет Гана), Ањидохо је ипак најпознатији као песник. Докторирао је на Универзитету Тексас, Остин, САД. Добитник је почасног доктората у Глазгову, Велика Британија. Члан је многих удружења за проучавање афричке уметности и добитник високих међународних награда и признања: Књижевна награда ФондаVALCO,1976;BBC-јева песничка награда Уметности и Африка, 1981; Песник године, Гана, 1984; Награда за одликованог проучаваоца Златног јубилеја за изванредан допринос афричкој књижевности,Факултет уметности, Универзитет у Гани, 1998;Угледна награда за поезију на националном језику [Ewe], Међународни сусрет стваралаца поезије [RICEP], Лом, Того, 2007…
Међу збиркама поезије издвајају се: Елегија Револуцији (1978), Жетва наших снова (1984), Земаљско дете,Операција мозга (1985), Логика-предака и Карипски-блуз (1992), Похвална-песма за Земљу: Песме наде и љубави и бриге (2002).
У песничком раду са елементима мултимедијалности, Ањидохо на посебан начин спаја традицију Еwе са европским и светским културолошким и књижевним вредностима. У раном периоду примећује се утицај Кофија Авунора, од усмене традиције Еwе до политичке борбе за друштвену једнакост и истицање афричких заједница. Посебност песничког тона Ањидохa огледа се у преображају свих вредности на које се ослања, од афричке традиције предака, коју не схвата линеарно, до светских гласова великaна као што су В. Б. Jејтс и Т. С. Елиот. Посебно место заузима естетика звука, од музике, песме, до речи и гласа који се додељују стварима, природи, појавама, људима: поломљеном крчагу, ловчевом лонцу, мајчином осмеху, учитељевој поуци, живом, дијалошком надметању у љубавним препиркама итд.Све је у његовој поезији оживело и добило сопствени глас. Појединачни гласови преламају се кроз бројна људска искуства персонализована у песничком субјекту који се такође мења и преображава. Међутим, поред ове основе, ту је и основа halo традиције говорене речи језика Еwe. Обе основе Ањидохо преображава, не ослањајући се суштински ни на једну. У поетичком смислу избегава дијалошку драмску форму Јејтсових персона (personae), али и разговорљив и наметљив став у певању песамаhalo традиције. Савременост Ањидоховог песничког тона огледа се у стапању живог гласа у певаном поетском облику европског типа коме је додата усмена, фолклорна нијанса ганске, афричке традиције. Различите традиције су се стопиле, изражавајући идентитет новог песничког израза. Авангардност и постмодерност песничке речи Ањидоха огледа се у директном обраћању публици, у песми ,,Игра плодности“,коју песник позива да се укључи у извођење песме понављањем првих стихова. Европска авангарда се спојила са афричком традицијом јавног извођења песме у оквиру заједнице, а све заједно прерасло је у савремену поп музику за нове генерације. Модерни метатекстуални квалитет Ањидоха огледа се у окретању ка питањима језика и могућностима проналажења правих речи. У песми Аkofa Blewuu песник се слично Т.С. Елиоту у Четири квартета обраћа самом себи, отварајући публици поглед на песничку улогу. Речи се у афричкој поезији дељу као дрво и од старог комада ствара се нешто ново, пажљиво и постепено,док су за Елиота, како сам наводи, недовољне и пуцају под теретом значења. Ањидохо, резбарећи речи попут афричког песника Е. Брејтвета, ствара нову традицију, нове слике, показујући да се није ослонио само на усмени фолклор већ и на писану поетску реч Африке. У његовој поезији открива се чудесна телесност и живост за којом понекад чезне модерна европска уметност. Чулно и вечно у једној слици живота, у моменту појединачности и тренутку вечности, спајају се у песничкој речи Ањидоха, остављајући читаоцу многоструке путеве за тумачење и учествовање у игри речи и стварању традиције метаморфозом трагова познатог искуства.
Награда Златни кључ Смедерева је највише међународно песничко признање које се додељује у Србији писцима читавог света. Додељује се једном годишње за укупно песничко стваралаштво.
Награда се састоји од позлаћене копије средњовековног кључа Смедерева, новчаног износа и објављивања двојезичне књиге изабраних песама лауреата.
Овогодишњи Фестивал поезије Смедеревска песничка јесен траје од 11. до 13. октобра.
