Казалиште Вировитица (Хрватска) гостује 26. јуна, а публика Театра у тврђави имаће прилику да прати представу „Пир малограђана” у продукцији тог позоришта, коју је према једночинки Бертолда Брехта режирала Франка Перковић.
Појам из наслова малограђанин, навикли смо да користимо углавном говорећи о другим људима, показујући неке туђе антипатичне поступке или особине. А истини за вољу, минималном променом перспективе открићемо иза сопствене софистицираности много наслага наших малих и великих малограђанштина, наслеђених, научених, с нама сраслих толико интимно да их више и не примећујемо. Пир, односно свадба, један је од елементарних обреда иницијације. Бертолду Брехту је овај обред, као пука форма испражњен од садржаја, послужио као призма кроз коју се ломи наша крхка солидност. А садржај је оно наше најприродније – препознавање себе кроз другога, толико блиског у својој различитости. А ова представа о томе говори ведро и весело, у тужним стварима одмерено.
Играју: Сара Лустиг, Горан Вучко, Драшко Зидар, Младен Ковачић, Власта Голуб, Горан Коши, Ива Славић, Силвијо Шваст, Сњежана Ланчић
Представа се не препоручује млађима од 16 година.
Представу „Галеб” према чувеном делу Антона Павловича Чехова ће 27. јуна извести уметници Театра Јордан Хаџи Константинов Џинот из Велеса (Северна Македонија). Представу је режирао Александар Ивановски.
Галеб је драма у којој су ликови остављени сами са собом да се разумеју и контролишу, а мотиви су трагичне грешке које проистичу из љубави, али и из злата. Драма има две главне и драматуршки различите линије – љубавну и уметничку. Прво се слушају и надгледају односи између ликова и њихове тежње према љубави и игри, али и онај тон који носе мир и благостање. У другој драматуршкој линији је љубав према уметности. Кроз ову линију постављају се питања о мисији уметника и о томе да ли је суштина у искрености и чистој жељи да се све изрази. Ко је прави уметник и да ли ће се признати његов квалитет? То је вечно питање. Да ли је најбољи онај који остаје нечујан, а да његов истински квалитет никада не дође до изражаја?
Последња у низу представа коју ће публика моћи да погледа у оквиру овогодишњег Театра у тврђави је „Дух је наша домовина” Српског позоришта у Мађарској, у режији Марије Барне Липковске која је на програму 28. јуна.
Jединственa представa која се изводи на два језика истовремено и резумљива је и српској и мађарској публици. Представа „Дух је наша домовина” је биопика писца Данила Киша. Његово рано детињство, полемичан и трновит пут ка књижевном успеху, као и болест и преурањена смрт, представљени су речима и ситуацијама из његових књижевних дела, интервјуа и писама. Јер, пишчева је судбина, како каже сам Киш, у његовим књигама. Ово је представа о Човеку који осећа подједнаку одговорност према писању и живљењу истине; Човеку који је свестан лирске моћи и политичке немоћи књижевности. Прича испричана у неодвојивој испреплетаности докумената и сна, по узору на дело Данила Киша. У представи играју Алиса Лацко и Тибор Какоњи.
Представа се не препоручује млађима од 14 година.
Завршно вече фестивала, 29. јуна, обухватиће доделу награда и концерт „Дунавска рапсодија” поводом Дана Дунава оркестра конзерваторијума Сихроно из Ларисе (Грчка).
Подсећања ради, Фестивал је 24. јуна отворила представа „Бифем” Драмског театра Сава Огњанов из града Русе у Бугарској. Према тексту Људмиле Петрушевске представу је режирао Ростислав Георгиев, а ликове мајке и ћерке које су стављене у смешно апсурдну и трагичну ситуацију тумаче глумице Ивана Керанова и Јасена Господинова.
Представа „Мати” Крушевачког позоришта коју је по мотивима текста „Косовски мит” Светлане Слапшак режирао Марко Торлаковић, изведена је другог дана фестивала. МАТИ је прича о женама средњовековне Србије, предвођене кнегињом Милицом, које су мудром дипломатском политиком, уз огромна одрицања и жртве, успеле да одрже мир на овим просторима пуних тринаест година. Историјске чињенице су само основа за приказивање митских ликова као правих особа, од крви и меса, са свим својим манама и врлинама. Играју: Биљана Николић, Јована Ђорић, Марија Марић, Ема Петровић, Јелена Вукићевић, Наталија Јовић, Стеван Здравић, Иван Благојевић и Иван Ћирић.
У оквиру пратећег програма, 25. јуна одржаће се радионица цртања са темом „Портрети српских средњовековних владара и владарки”. Радионицу води Даница Јевтић Шишовић, дипломирани сликар зидног сликарства.
Све представе почињу у 21 сат, што је време почетка и завршног програма 29. јуна. Цена улазнице за сваку од представа је 500 динара, а улаз на концерт „Дунавска рапсодија”, као и на радионицу цртања је слободан.
