У оквиру програма који се организује поводом Дана Музеја у Смедереву, др Вук Даутовић, научни сарадник Одељења за историју уметности Филозофског факултета у Београду, у уторак, 7. априла са почетком у у 18 сати одржаће предавање на тему:„Кнез Божидар Карађорђевић као златар и дизајнер у раздобљу Fin de siècle“.
Музеј у Смедереву је међу ретким музејима у Србији који у својој ризници чува сребрну копчу за појас, јединствен рад Божидара Карађорђевића, из 1900. године, поклон Милана Јовановића Стојимировића из 1963. године, а који је он пак добио на поклон од уметникове мајке Саре Карађорђевић када ју је посетио у Швајцарској тридесетих година прошлог века. Овим поводом предмет ће бити изложен пред публиком.
Божидар Карађорђевић (Кнежевина Србија, 1862 – Француска, 1908), праунук Карађорђа Петровића, унук Алексе Карађорђевића и син Ђорђа и Саре Карађорђевић, кћери капетана Мише Анастасијевића. Био је свестрани уметник, сликар, златар, путописац, музичар.
О предавању:
Златарски радови и дизајн употребних предмета, кнеза Божидара Карађорђевића оставили су значајан траг у европским културним токовима раздобља Fin de siècle, ушавши у прегледе уметности Ар Нувоа. Национална историографија кнеза Божидара посматрала је између оквира династичких односа породице Карађорђевић и личности ексцентичног свестраног лутајућег уметника. Усмеривши пажњу на материјалне предмете које је израђивао, најпре сребрнину сачувану у јавним колекцијама попут музеја Викторије и Алберта у Лондону и националним музејским институцијама у Србији, те приватним збиркама, могу се јасније сагледати контуре његовог златарског опуса који претежно чине ситни употребни предмети и накит. У том смислу, ради будућих атрибуција непознатих златарских радова кнеза Божидара, важно је стручној јавности указати на његов златарски жиг којим је означавао радове у злату и сребру уз хронолошки оквир који ће олакшати њихово датовање. Сходно културним праксама епохе којој Божидар Карађорђевић припада и свестраним интересовањима, издвојићемо идентитет златара као онај који је у његовој зрелој животној фази превагнуо, једнако важан за примењену уметност и културне токове Србије и Европе.
Биографија предавача:
Др Вук Даутовићје научни сарадник на Одељењу / Институту за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду, где је завршио основне, мастер и докторске студије, одбранивши дисертацију под насловом „Уметност и литургијски ритуал: богослужбени предмети у српској визуелној култури 19. века.“ Усавршавао се као стипендиста Шпанског националног истраживачког центра (CSIC) и Универзитета Комплутенса у Мадриду (UCM). Његови научни интереси усмерени су најпре ка материјалној култури раног модерног доба и визуелној култури Југоисточне Европе, са посебним нагласком на црквену уметност, богослужбене предмете и литургијске утвари, које проучава у ширем контексту њихове улоге у црквеним ритуалима, те њиховој перформативности и функцију унутар културних пракси.
У свом раду испитује начине на које примењена уметност посредује религијске, друштвене и уметничке идеје и значења, као и улогу материјалних предмета у преношењу културних образаца и њиховој посредничкој улози међу религијама и културама. Значајан део његовог истраживачког опуса чини проучавање историје српског нововековног златарства, као и јеврејске визуелне културе на Балкану, нарочито у домену сефардске традиције. Објавио је више научних студија и монографских радова о литургијском сребру, црквеним ризницама и сродним темама, и излагао на бројним међународним научним скуповима. За изузетан допринос развоју сефардских студија на Универзитету у Београду одликован је наградом Caballero del Ladino, додељеном у име петог председника Државе Израел, Јицхака Рахамима Наавона, на Универзитету Бен-Гурион у Негеву. Он је такође оснивач и председник Друштва за проучавање примењене златарске уметности у Београду.
