Ove, 2020. godine svršeni đaci Tehničke škole u Smederevu, generacija 1961-1965, mašinci i metalurzi, trebalo je da proslave veliki jubilej – 55 godina mature. Organizacioni odbor, koji sa manjim izmenama postoji od početka proslavljanja, sastao se i napravio plan: ažurirao spisak đaka, započeo razgovore u restoranu za proslavu, spremio pozivnice sa obaveštenjem o datumu i vremenu susreta i dr.
Do sada je obeležavanje jubileja uvek bilo posledenjeg vikenda (subota) u maju mesecu. I kad se Odbor sastao i poželeo da svakom đaku po spisku (38+16) pošalje zvanični poziv, došao je Korona virus, pa je onda sve ovo odloženo za neko drugo vreme!
U razgogovoru sa nekim drugovima, koji ne žive u Smederevu, dogovoreno je da se skup maturanata i proslava održe u vreme „Smederevske jeseni“ 2020. godine, ako uslovi vezani za Korona virus, dopuste. Zbog odložene proslave 55 godina mature u ime Odbora, putem interneta, upućena je čestitka svim đacima te generacije !
A evo, vidite ukratko, kako je obeležen jubilej -50 godina mature- 2015. godine. Ova sentimentalna priča, o jednoj od najuspešnijih generacija Tehničke škole u Smederevu, objavljena je na Portalu SD Cafe, 30. juna 2015. godine.
Uzevši u obzir sve ovo šta smo, kao generacija do proslave 50 godina mature, morali da „preteramo“ preko glave, na ovom jubilarnom skupu i proslavi, većina ljudi iz generacije govorila je da smo ipak srećni, porodićni ljudi, da smo relativno dobrog zdravlja, da smo bili uspešni ljudi i privrednici i da smo našoj državi dali (vratili) ono što je ona uložila u nas.
Do proslave jubileja – 50 godina mature 2015. god, bili su organizovani susreti naše generacije prvi put 1975. god, a onda je pao dogovor da to bude svake pete godine. Tako su onda održane proslave matura 1985.,1990., 1995., 2000.,2005. i 2010.god. Zbog smrti Josipa Broza Tita 1980. god., proslava Mature generacije nije održana. Od tada su đaci naše generacije napravili jedan još lepši dogovor o sretanju i druženju ; Svake godine, u subotu, poslednjeg vikenda maja, dolazili smo (ko je hteo i mogao !) u „Stari Sindikalni“ („Klub privrednika“) na viđenje, piće i drugarski razgovor. Bilo je jako leo i prijatno.
Na svakoj od tih proslava godišnjica Mature, kao i sada na 50 godina, postojao je isti ili sličan scenario: okupljanje đaka, odlazak do učionice, pozdravna reč direktora škole i predstavnika Odbora za organizaciju, minut ćutanja za preminule profesore i đake, Prozivka đaka uz „mali raport“, fotografisanje, mali koktel, obilazak rođaka i/ili prijatelja, svečani ručak (večera) uz muziku i veselje, Rastanak i pozdrav do sledećeg viđenja !
Na ovoj jubilarnoj proslavi mature, pre početka zvanične prozivke đaka od strane profesora, načinjena je jedna mala rekapitulacija, pa je konstatovano sledeće: Na kraju školovanja maturiralo je 64 đaka-mašinaca, koji su postali mašinski tehničari i 24 đaka-metalurga, koji su postali metalurški tehničari. Utvrđeno je takođe, da je iz cele generacije u međuvremenu preminulo naših 18 darugarica i drugova. Odbor za organizaciju na jubilarnu proslavu -50 godina mature- pozvao je po zvaničnom spisku 44 mašinca i 20 metalurga, ali se pozivu odazvalo 38 đaka, dok su ostali opravdano ili neopravdano izostali.
Međutim, ove godine proslava je imala i svečarski karakter, time što je ispod spomen ploče Čika Paji -Dragoljubu Pajiću, prvom direktoru škole -položen venac-„suza“, i time što su se svi đaci fotografisali ispred spomen ploče !
Na našem veselom i dirljivom rastanku, „postignut je konsenzus“ da se nešto češće sastajemo (bar u 2 godine !) uz divne drugarske reči : „U zdravlju, sreći i veselju se viđali !“, i „Doviđenja !“
………………………….
U tom proteklom vremenu neki drugovi iz naše generacije postali su uspešni i afirmisani ljudi, te ima puno smisla da im se navedu imena; evo nekih mašinaca:
A, neki iz generacije su se opredelili za vojnička zanimanja pa su tako:
Mladenović Milomir Šile-General-major, a
Milanović Milosav Meksiko-Pukovnik.
Tu su naravno i neki uspešni metalurzi:
Naravno, bilo je i drugih uspešnih drugarica i drugova !
Nažalost, neke drugarice i drugovi su nas i napustili, jer su otišli u neke nebeske livade!
Treba reći i to da je naša generacija jednim delom zaslužna i za izgradnju industrije u našeoj zemlnji, jer su u gradovima u Jugoslaviji živeli, radili i gradili. Naravno, neki su sa svojim preduzećima odlazili u inostranstvo i tamo gradili. Kao primer navode se preduzeća (fabrike) u Smederevu, koja su građena, ili proširivana u naše vreme : Železara (Nova), Fagram (Atlas Copco), „Heroj Srba“(Želvoz), „Milan Blagojević“ (MBS), Jugopetrol, Godomin, 16. Oktobar, Zmaj, i dr.
Autor: Smederevo
10. jun 2020.g.
Nikola Tasić Cale
Dipl.maš.inženjer (u penziji)
Stari Smederevac i Železarac
