Савезни слет ДТВ “Партизана“–Београд 1959. године
-Јубилеј – 60 Година од одржане манифестације на стадиону ЈНА-
Ове године у јуну месецу навршава се 60 година од одржане величанствене манифестације фискултуре -САВЕЗНИ СЛЕТ ПАРТИЗАНА- на стадиону ЈНА у Београду. Наиме, у периоду од 26. јуна да 6. јула 1959. године одржана је велика смотра физичке културе пионира и омладине из целе тадашње Југославије ; Србије, Хрватске, Словеније, Босне и Херцеговине, Македоније и Црне Горе. У организацји Друштва за Телесно Васпитање (ДТВ) “Партизан“ Југославије и Савеза за телесно васпитање одржан је јавни час фискултуре, тј. телесног васпитања на коме су учествовали млади људи из многих градова Југославије, па тако и из Смедерева.
О томе се доста писало у многим новинама, и у смедеревским ;„Наш Глас“ од 10. јаунара, 30. маја и 20. јуна 1959. године. На том САВЕЗНОМ СЛЕТУ ПАРТИЗАНА учетвовало је 150 чланова „Партизана“ нашег среза са својих 14 тачака. Екипе пионира наступиле су у масовним вежбама са ужетом и са клупама, пионирке у вежбама са траком, а било је и појединачних такмичара на справама. Касније, након завршетка Савезног слета, у стручној анализи стручног часописа СТВ „Партизан“, пионири и пионирке оцењени су као „врло добри“.
Један од актера тог великог догађаја био је и, тада пионир у вежби са ужетом, Никола Тасић Цале, који на основу сећања и личне документације коју поседује, пише нарадну причу.
1.Друштво за телесно васпитање „Партизан“ (ДТВ „Партизан“)
1862.година
Соколство је почело у Чешкој 1862. год. када је група “младочеха” основала у Прагу “Гимнастичко друштво прашко”, чији је идејни творац био Мирослав Тирш. Основни циљ “Сокола” је био јачање снаге и морала чешког народа и подизање националне свести која им је била потребна у борби против германизације словенских народа и његовог националног ослобађања. Убрзо се соколство шири у све словенске земље са циљем да се уједини и ослободи целокупно словенство те тако на тај начин Соколство долази и на просторе где живе Срби .
1882.година
Убрзо се оснивају соколска друштва и у тадашњој Kраљевини Југославији, 1882. Год. у Београду, а затим и у другим градовима. Ова спортска организација била је морално и материјално, снажно подржавана од стране спортских стручњака, просветних власти, других државних органа и Двора. Соколско спортско друштво је носилац југословенске националне идеје, са либералним каратером где су биле искључене националне, верске и класне нетрпељивости и подвојености.
1912.година
Следећи пример других градова у Смедереву је 1912.године основано Сокослко друштво у тадашњој кафани “Таково”, на углу данашњих улица Деспота Ђурђа и Немањине. Малобројни чланови вежбају на импровизованим гимнастичким справама, одржавају се први тренинзи мачевања, бокса, стрељаштва и др. Временом се чланство повећава, секције проширују да би касније прерастале у спортске клубове као што су руколметни, стрељачки, боксерски. Друштво, предвођено чешким и немачким тренерима, без прекида ради до 1941 год. када због почетка Другог светског рата прекида са окупљањем својих чланова и систематским вежбањем. Соколи су представљали велики ослонац домовини у организовању мобилизације и покрета отпора против надмоћног окупатора.
Соколски Слет у Тврђави 1914.г. IX Свесоколски Слет у Прагу 1932.г.
1932.година
Тако је и у Смедереву настало Соколско спортско Друштво које је имало видне резултате и било активно све до почетка Другог светског рата. Посебно се истичу спортски резултати у току 1932. и 1938. године. Са жељом да потпуно и неповратно не замру вредности овог Покрета у граду на Дунаву, по завршетку Другог светског рата, предратни предњаци соколског спортског Друштва приступили су сакупљању гимнастичких справа.У својој краткој двогодишњој активности, фискултурно друштво „Јединство“ имало је веома запажене и лепе резултате и велики успех у раду. За годину дана активирало је 14 спортских секција са преко 650 чланова, а на јесењем кросу „Победа народа“ учествовало је са 1.052 учесника.
1946.година
Активисти Соколског друштва се окупљају и 20. априла 1946. год. организују као свенародни покрет и као такво се региструје у чланство Фискултурног савеза Југославије под именом Фискултурно друштво „Јединство“ – Смедерево. За овај подухват посебно су заслужни искусни соколски предњаци и то : Будимир Стојановић, Светозар Kонстантиновић, Божидар и Љубомир Прокић, Јовица Ђордевић, Петар Донић, Митар Симић, Радмила Доминковић и многи други. Главни садржај рада овог свенародног фискултурног покрета била је основна гимнастика, а у оквиру ове делатности био је популаран покрет за освајање фискултурне знацке ЗРЕН ( „За републику – напред“).
У току ове године чланови спортског Друштва „Јединство“ Смедерево уцествовали су на Првом Савезном слету у Београду, коме су претходили градски и срески слетови, јавни часови, спортске академије и други видови рангирања.
1948.година
Вец 29. августа 1948. године, а на иницијативу виших органа, ова спортска организација мења име и региструје се у „Градско гимнастичко Друштво“ – Смедерево. Многоврсне и свеобухватне активности усмерене су на учешце у Народном вишебоју, која су се одржавала на градском, среском, зонском, републицком и савезном нивоу. На овим такмичењима а посебно на републичком и савезном, Смедерево је постизало изузетно значајне резултате. Поред осталог значајно је учешће на ИВ државном првенству у народном вишебоју одржаном 1951. године у Сарајеву. Најзначајнији успех друштва је уцешце на XИ свесоколском Слету у Прагу (1.-7. јули 1948.) где је од 3.000 југословенских учесника било и 18 из Смедерева. За успешан рад, Главни одбор фискултурног Савеза Србије (ФИСАС), као најбољем фискултурном Друштву доделио је прелазну заставу Србије у трајно власништво.
1952.година
На оснивацкој скупштини 3. фебруара 1952. године, назив Друштва је промењен у Друштво за телесно васпитање „Партизан“ (ДТВ – „Партизан“). Дотадашње активности су задржане а проширене су и новим које су омасовиле Друштво и дале му квалитет, тако да ова спортска организација постаје матица за развијање нових спортских секција, које касније прерастају у самосталне спортске клубове као што су: одбојкашки, рукометни, кошаркашки, атлетски, боксерски, стонотениски и други.
Вредни чланови Управе, несебични предњаци и масовно чланство, припремали су наступе са свим узрастима-категоријама, учествовали на многим такмичењима, академијама и другим фискултурним манифестацијама. У то време посебно је било значајно уцешце у „Народном вишебоју“. Осим уцешца на гимнастичким такмичењима, цланови ДТВ „Партизан“ редовно су учествовали и на другим спортским приредбама.
О свим многобројним и разноврсним активностима и спортским сусретима, резултатима, освојеним наградама и признањима веома успешно, свеобухватно а на основу велике архивске грађе, за сваки период постојања и рада спортске Организације „Партизан“ писао је проф. Др. Владан Вукашиновић у монографији о спортском друштву „Партизан“ која је уз многе напоре, трогодишњи рад и велику вољу издата 1996. године поводом 50 година рада и постојања ДСРФВ „Партизан“.
Иначе, проф. Др.Владан Вукашиновић, редовни је професор на Факултету спорта и физичког васпитања на Универзитету у Београду.
2.Шта је фискултура?
У животу и у пракси то су у суштини спортске вежбе којима је циљ развијање и јачање тела као услов за одржавање доброг здравља, а посебно за децу јер она повећава чак и њихов успех у школи.
Научно је доказано да је утицај спорта и физичке активности на психофизички развој деце врома велики. Физичка активност представља кровни, мултидимензионални термин. Форме физичке активности као радна активност, вежба, спорт, плес и др. сматрају се суб-категоријама физичке активности. активност, вежба, спорт, плес и др. сматрају се суб-категоријама физичке активности. Физичка вежба је ужи термин, означава специфичну форму физичке активности која је планирана, структурирана, понављајућа и резултира побољшањем или очувањем једне или више аспеката физичке кондиције .
Фискултура, вежбање и тренирање су облици физичке активности које се спроводе у такмичарском спорту, и имају предност над седентарним начином живота, који рађа болесно одсуствовање жеље за кретањем, а, на жалост, често води и у алкохолизам, наркоманију, и друге социопатолошке појаве. Физичка активност и свестране и редовне вежбе неспецифично потстичу адаптацију организма на спољне и унутрашње стресове, на развој функције локомоторног система, на пораст капацитета кардиопулмоналног система, на развој капацитета срчаног мишића и коронарних артерија. Редовна физичка и спортска активност врло повољно утиче и на општи метаболизам, нарочито масти и угљених хидрата, при чему се спречава артериосклероза, чува респираторна способност и јача неуровегетативни систем.
Резултат свега тога је хармоничан, функционалан и естетски развој, већа снага, економично деловање мускулатуре и целог организма, боља координација у деловању мишића, подизање виталног капацитета, спорији ритам дисања, нижи крвни притисак, брза реституција након великих физичких напора и стресова.
Kод нас се, у последње време нажалост, физичким активностима, тј. физичком васпитању не придаје довољно пажње, мада је то један од значајних предуслова за боље здравље деце и целе нације. Раније је физичко васпитање било обавезно и у основној и у средњој школи и на почетним годинама факултета. То обавезно бављење је подразумевало да се настава не може „ескивирати“ без „дебелог“ оправдања или доброг разлога. Данас се све мањи број деце бави физичким активностима у школи („није баш обавезно и не мора да се ради“), али и у слободно време, што је предуслов за гојазност и слаб имуни систем, а то значи „лоше здравље“.
У време дечаштва моје генерације 50-тих година xx века, деца, ђаци, пионири имали су много више физичке активности нега данашња деца у xxи веку. У основној и у средњој школи фискултура, као облик физичке активности, био је обавезни предмет, коме се предавала велика важност. Готово да се инсистирало на томе да се сва деца и омладина што више баве фискултуром, како се тада тај премет у школи звао.
Ми смо у нашој школи „Ј.Ј.-Змај“ имали редовне часове фискултуре, које смо одржавали у фискултурној сали или у природи ; у Тврђави, на Мајдану, на Дами или у неком парку. Те часове држао нам је наставник фискултуре, предобри Душан Kапетановић. Додатно, имали смо уведену и тада тзв. „спортску среду“, када смо се опет по неколико часова бавили фискултуром, одн., физичком активношћу. Ову „спортску среду“ увео нам наш наставник математике и физике Љубиша Јовановић, који је касније био директор Индустријске школе “Лењин“, а онда је више година био Начелник за просвету и културу у Општини Смедерево.
3.Шта је Слет ?
Сам појам “Слет” потиче од Соколских друштава која је у XИX веку основао чешки филозоф Мирослав Тирш ; “Слет” је систем јавних ритмичких и симболичких гимнастичких вежби који се потом жестоко примио код германско-словенских тоталитарних племенских заједница под паролом “у здравом телу здрав дух, а душа у носу”.
Слет је масовно извђење кореографираних покрета који своју традицију вуче из гимнастичких друштава. Реч »Слет« долази из чешког језика и означава окупљање птица у лету. Слет је у формалном смислу вођен идејом економичности – запослити што више вежбача у исто време.
Слетови су демонстрација снаге, координације, флексибилности и брзине те других способности вежбача, али и порука њиховог јединства у покрету. Слетови нису били само спортске манифестације већ су у разним историјским околностима имали и политички набој. Током XX века практиковали су се у готово свим социјалистичким државама. Постали су уобичајени врхунац обележавања важних историјских датума у појединим државама. Због тога су они постали и показатељи организационе, политичке и идеолошке моћи државе у којој су се одвијали.
Број учесника, импресивност кореографије и богатство костима, реквизита и сценографије због тога су били веома важни, како би обједињени у целину, пружили гледаоцима прави спектакл. Kао такви, слетови су служили ширењу идеја социјализма као и његових вредности. Слетови, иако су потекли из Европе, у нашем окружењу се више не могу видети, јер у Европи више не постоје социјалистичке земље.
3а.Слетови у Београду
Деценијама се у бившој СФРЈ обележавао “25. мај, Дан младости”, односно рођендан доживотног југословенског председника Јосипа Броза Тита, коме је сваке године на велелепној спортској приредби (Слет) на стадиону ЈНА у Београду уручивана штафета са жељама за дуг живот и добро здравље.Ритуал ношења штафете осмишљен је пре више од 70 година и трајао је пуне 42 године, од 1945. па до 1987, по идеји омладине Крагујевца, чије је Одељење за спорт и фискултуру осмислило масовна омладинска штафетна трчања широм Југославије.
Прва штафета младости пошла је из Кумровца, Титовог родног места, а сваке наредне године она је полазила из другог места, из друге републике, обележавајући датуме догађаја из историје југословенских народа и народности. Међу учесницима и присутнима на тим слетовима било је људи из Ријеке, Умага, Скопља, Подгорице, Љубљане, Новог Сада, Београда, Бачког Градишта, Смедерева и других градова целе Југославије. Неки од њих су носили југословенске заставе на којима је писало -“Пролетери свих земаља уједините се”, капе са петокраком и црвене мараме.
3б.Слетови у Смедереву
Вредни чланови Управе ДТВ „Партизан“ у Смедереву, несебични предњаци и масовно чланство, припремали су наступе са свим узрастима-категоријама, учествовали на многим такмичењима, академијама и другим фискултурним манифестацијама-Слетовима. У то време посебно је било веома значајно уцешце у „Народном вишебоју“. Осим уцешца на гимнастичким такмичењима, цланови ДТВ „Партизан“ редовно су учествовали и на другим спортским приредбама као што су: крос „Политике“ и „Борбе“, „Радницко – спортске игре“ (РСИ), Олимпијске сеоске Игре (ОСИС).
Слет у Смедереву Слет у Смедереву
Акцијама: „Здрав и способан“, „Сви на снег“, „Сви на лед“, „Сви у шуму“, „Трцање по здравље“, „Науцимо да пливамо“ и др. ДТВ „Партизан“ организује многе фискултурне смотре, јавне часове, академије, слетове, штафете младости, мушке и женске рекреације у граду, предузећима, као и акцијама „тражимо најбољу месну заједницу у спортској рекреацији“.
4.Основна школа „Јован Јовановић Змај“
Својом богатом образовно-вапитном, културном и духовном традицијом,Змајева школа предствља пример духовне светлости на коју можемо да се угледамо. У жељи да отргенемо од заборава заначајне догађаје из историје школе и људе, који су седели за катедром, образовали и васпитавали генерације младих, учили животу, моралу, пријатељству, раду, понашању, подсетимо се оних који су од 1952. године радили у овој школи : учитеља, наставника и професора.
Новооснована „Друга осмолетка“ започела је са радом школске 1952/53.године. Та нова школа, „Друга осмолетка“ формирана је од половине ђака ОШ -„Вук Kараџић“ и имала је 649 ученика у 17 оделења. Први директор био је Милорад Поповић, наставник математике.
ОШ- „Јован Јовановић Змај“
Школске 1953/54. године, по одлуци Градског Одбора Смедерева, школа се уселила у зграду на Тргу Николе Kрге, код Горње ваге, на адреси 17. октобар 40. Школа је тада имала 617 ученика у 16 оделења, а директорка школе постала је Наталија Обрадовић. У школи је било 8 учитеља и учитељица и 8 наставника. Ту је била и моја учитељица Десанка Симић, а за фискутуру се бринула наставница физичке културе Гордана Манојловић.
Школске 1958/59. године моја генерација је пошла у VI разред. Школа је имала 27 оделења, а управник школе био је Јован Ракинић. Те године школа је добила и разгласну станицу. У школи је тада било 20-так наставмика, а нама су предавали : Никосава Јовановић, Мира Јовановић, Јармила Тијанић, Љубиша Јовановић, Зорка Нешић, Олга Стефановић,Живка Ђоковић, Вукосава Соколов, Лепосава Перишић, Душанака Бијелић, Слободан Петровић, Љубинка Оклобџија, Драгица Петровић, Раша Премовић и Душан Kапетановић.
Наша генерација практично је прва послератна генерација, ако се узме у обзир да је Други светски рат завршен 9. маја 1945. године. Наша генерација је рођена, школовала се и живела у Федеративној Народној Републици Југославији. Одмах накoн Другог светског рата родитељи наше генерације махом су били скромно школовани и образовани, а у претходној аграрној држави нису имали ни услова ни могућости да то учине. Учествујући у обнови ратом разрушене земље, морали су да тешко раде и да се после рада школују у вечерњим школама. Знајући за такве муке, они су имали и амбицију и жељу да се њихова деца редовно школују и образују до највиших квалификација.
Година 1953. јако је карактеричтична за Смедерево. Те значајне године изашао је и први број градских новина „Наш Глас”, отворен први дечији вртић, односно прво обданиште, основан је први кошаркашки клуб „Металац”, а прва послератно рођена генерација деце пошла је у први разред Основне школе !
Ђаци у овом оделењу, између осталих, били су ; девојчице ; Боба, Марија, Јаворка, Гоца, Зорица, Драгана, Оливера, Јелена, Нада,…и дечаци : Пеца, Гане, Дане, Шмекер, Жаки, Дуле, Ћерим, Роби, Никола и моја маленкост Цале…
Тада је град Смедерево имао је 18.328 становника ! Било је то мало, лепо, безбедно, културно и срећно место. Имало је 2 биоскопа и професионално позориште. Имало је лепе и пуне кафане. Имало је манифестацију „Смедеревска јесен” која се онда звала „Смедревеска ревија”. Сви су буквално, или учили (ђаци и студенти), или радили (сељаци и радници). Живело се мирно и срећно. Имало је развијен спорт.Упражњавали су се сви спортови, па чак и ватерполо!
Карактерстика овог периода је та, да смо сви поласком у Основну школу постајали чланови пионирске организације, односно Савеза пионира Југославије. Ми смо већ тада, кроз tadašnje наше „Братство и Јединство“, практично већ имали неку данашњу Европску Унију и (не)свесно смо уводили неку глобализацију наше земље.
По Уставу и законима ФНР Југославије основно школовање (8 разреда ) је било обавезно за сву децу која напуне 7 година, а то је у суштини било и prvo/право образовање. Наравно, то школовање је било бесплатно, као што је било бесплатно и здравствено осигурање свих грађана. Однос између ђака са једне стране и учитеља, наставника и професора са друге стране био је строго дефинисан.
Постојало је једно велико поштовање тих васпитача од стране ученика и није била реткост да се учитељице воле до обожавања, јер је њихово понашање било малтене као родитељско. Учитељи, наставници и професори трудили су се да ђацима пренесу најбоља знања, али и да из њих извуку оно најбоље што знају. Наравно, неки су били и строги у тој својој тежњи, али у сваком случају били су правични -увек су хтели да помогну, да подрже талентоване ђаке и да афирмишу њихове способности и вештине.
Ђаци у овом оделењу на слици, између осталих, били су ; девојчице ; Марија, Гоца, Зорица, Драгана, Оливера, Јелена, Слободанка, Мира, Миланка…и дечаци : Пеца, Пања, Дејан, Гане, Срба, Шмекер, Мики, Дуле, Кића, Јова, Чарли… и моја маленкост Цале…
У VI разреду ОШ „Ј.Ј.Змај“ код Горње ваге, 1959. године, разредни старешина била нам је наставница српског језика Никосава Јовановић, а часове фискултуре дражао нам је наставник физичког Душан Kапетановић. Наставница Никосава Јовановић нас је учила граматици, лепом изражавањау и посебно лепом и садражајном писању, па је тако један од мојих писмених задатака читала у више других оделење, истићући га као врло доброг.
Са друге стране Душан Kапетановић је мене и још неке из овог мог разреда, као и из других разреда одвојио нас 18 одважних дечака, и као своје ученике спремао и одвео у Београд како би ми, на Стадиону ЈНА, као Смедеревски пионири, у периоду од 25 до 30 јуна, са својом вежбом са ужетом, приказали нашу вежбу на Савезном слету Партизана 1959. године .
5.Одређивање града и вежбе и одабир пионира за извођење вежбе
По извесном кључу од Организационог одбора Савезноног слета Партизана из Београда наш град Смедерево позван је на Савезни слет Партизана 1959. године. Шест месеци пре термина извођења Слета нашем ДТВ Пратизан дате су вежбе са описом, који је следствено томе диктирао и број учесника. Смедеревцима су у категорији пионира одређене тимске вежбе са ужетом и са клупама- за дечаке, и са тракама- за девојчице.
Тимску вежбу за пионире добила је да припреми и изведе ОШ „Јован Јовановић Змај“, а за руководиоца свих потребних активности одређен је наш наставник фискултуре Душан Kапетановић Дуле, коме је несебично помагао наставник математике и физике Љубиша Јовановић.
Пошто је добио опис те масовне вежбе -пионири са ужетом-, наставник фискултуре Душан Kапетановић Дуле је из више оделења VI и VII разреда направио шири списак ђака-пионира, потенцијалних учесника у вежби са ужетом. За одабир ђака Душan је водио рачуна о нашој величини, грађи, спретности и осећају за музику, односно за ритам. По тим критеријумима био сaм избаран и ја – Никола Тасић Цале !
На том списку налазило се нас 20-стак и одмах се кренуло са интензивним вежбама ; вежбали смо са ужетом дугим 13 метара, а у тиму, за већ описану вежбу, било је нас 18 пионира. Имена ђака који су коначно изабрани за наш тим пионира вежбача, нажалост није сачуван, а сећање аутора текста своди се на неколика имена, који су њему (мени) у то време били најблискији, па ево их : Слободан Илић Боне, Месуд Хасотић Меско, Дејан Цветкоић Деки, Јован Ристић Дува, Миодраг Гитарић Гита, Слободан Јовановић Дане, Слободан Буљак Микица, Милан Антић Кеш, Иван Јовановић Kокин, Владимир Лазић Kића, и др… и моја маленкост Никола Тасић Цале.
А, ево шта су и како су писале локалне новине „Наш Глас“ о ДТВ „Партизан“ и о слету у Смедереву.
1959.10.јануар -„ Наш Глас“
А, ево шта је у својој књизи –50 година гимнастике у Смедеревском „Партизану“- о овом Савезном Слету, између осталог, написао др Владан Вукашиновић.
…Ова спортска манифестација памтиће се по учешћу великог броја вежбача и богатом такмичарском програму. Право учешћа на Савезном Слету имала су сва оделења која су се кавалификовала на републичким првенствима, учесници су морали да буду чланови организације ДТВ „Партизан“, најмање три месеца, да су једнообразно обучени у вежбаћа одела своје категорије, и да су лекарски прегледани.
У програму пионирских категорија такмичило се у пионирском вишебоју од пет дисциплина (слетска вежба, вежбе обликовања, атлетика, затим текнмчења „између четири ватре“, у рукомету, кружној штафети, полигону и штафетним играма.
Да је Савезни слет био квалитетан, говори и чињеница да су се чланови свезног разреда такмичили у целокупном програму за Олимпијске игре ! …
6. Савезни слет Партизана, 26.јун-6.јул 1959. Београд
Преглед оригиналне брошуре и докумената о прихвату и дочеку, организацји, регистрација вежбача, смештају, вежбању за гавлни наступ, културно- забавном животу, дружењу,…
а) Прихват и дочек вежбача
б) Организација Савезног Слета
д) Смештај вежбача
е)Превоз вежбача
ф)Вежбање за гавлни наступ на стадиону ЈНА
г) Kултурно- забавни живот, дружење,…
По програму Савезног слета, који је објављен у многим новинама, те и у нашем листу „Наш Глас“ 20. јуна 1959. године, 28. јуна тачно у 16,30 часова, почео је Главни слетски дан пионира на Стадиону ЈНА, па смо и ми пионири из Смедерева, уз дивну пратећу музику, истрчали на зелени травнати тепих !
Kао ученику основне школе, учешће на Слету мени лично је била велика част, јер су на њему учествовали само најбољи ученици, студенти, радници, спортисти, војници…То је била велика спортска манифестација у којој су се показивали одважност, спретност и младост. Kада их се сетим, подсећају ме на нешто што је било јако лепо.
7. Савезни слет и његов значај
Слет је велика фискултурна манифестација са богатом и вероватном скупом сценографијом. Најбољи сценаристи и композитори ФНР Југославије, укључујући и значајна књижевна имена, учествовали су у осмишљавању и аранжирању тог догађаја. Припреме су трајале месецима, одабрани пионири и омладинци из целе Југославије окупљали су се у Београду, трудећи се да на достојан начин репрезентују средине из којих долазе.
Слет је спортска манифестација у којој учествује велики број спортиста, али, слет је био и популарни назив некада највеће мајске манифестације која је организована у сваком мањем или већем месту поводом 25.маја Дана младости и Титовог рођендана.
Али, 1959. године у част 40-годишњице KП Југославије у Београду од 26. јуна до 6. јула одржан Савезни слет Партизана. Савез за телесно васпитање Партизан одбацио је
соколске стројевне вежбе и организовао вежбања кроз народни и партизански вишебој.
Иако је прошло 60 тридесет година од тог датума како се тај датум не обележава, слетова се као великих манифестација сећају учесници за које су слетови били посебан дан, јер су слетови иначе, били синоним за младост.
Учешће у слету била је велика част, а учествовали су само најбољи спортисти, ученици, студенти, радници, војници…То су биле велике спортске манифестације у којима се показивала спретност и младост. Kада их се сетим, подсећају на нешто што је било лепо.
Kао ученик основне школе, памтим да смо слетске елементе припремали у својим школама, а кад је дошло пролеће, кад је зазеленело, организовано смо одлазили у Тврђаву на игралиште, где смо се сретали са ђацима других школа и настављали заједничке пробе.Вежбали смо за слет после наставе, не сећам се колико је било дечака и девојчица укупно било укључено, али знам да је на слету све је функционисало као сат. Био је то догађај пред крај школске године, нека врста оде пролећу и младости, дружењу…Том завршном приредбом прослављали смо баш то…Били смо млади да бисмо размишљали на други начин, нама је било битно дружење, сусрети, то што ћемо можда срести нечије очи…
О успеху оваквих слетова и значају за широке масе не треба ни говорити. Најбројнији у публици били су родитељи, радници и ученици, а овај централни слет у Београду окупљао је најбоље.
8. Главни актери ове романтичне приче, Јубилеја – 60 Година од величанственог Савезног слета Партизана, на стадиону ЈНА у Београду, 1959. године били су:
Душан Kапетановић Дуле
Душан Kапетановић Дуле je био добар наставник физичког васпитања .Рођен је у Kраљеву 10. августа 1930. године, од оца Барнислав и мајке Вићенце Kанди из Иалије. После основне школе и шестог разреда Гимнаије, у Земуну је зарвшио Средњу фискултурну школу, а у Београду и Вишу педагошку школу, група физичко васпитање. Након одласка у пензију живео је у Београду. Од ране младости бавио се спортоми то знање је касније преносио са успехом на своје ученике. Активно се бавио кошарком и одбојком, али се у одбојци више задржао, и као судија и као спорско-одбојкашки радник.
Душан Kапетановић је, као врло успешни наставник фискултуре, 1959. године са својим ученицима VI и VII разреда ОШ „Јован Јовановић Змај“, био учесник Савезног слета Партизана на стадиону ЈНА у Београду. Он је од својих ђака одабарао 18 ученика, 5 месеци их увежбаовао, а онда одвео у Београд, како би они као Смедеревски пионири, у периоду од 25 до 30 јуна , са својом вежбом са ужетом, приказали своју вежбу.
Дуле је скоро 15 година, са малим прекидима, обављао дужност секретара Одбојкашког Kлуба „Смедерево“. Имао је звање одбојксшког судије. У својој богатој спортској каријери, био је биран за педседника Опшинског одбојкашког савеза. Душан Kаетановић је био носилац многих признња за свој рад, а најдраже признање му је било Орден рада са сребрним венцем.
Никола Тасић Цале
Никола Тасић Цале рођен је 9. новембра 1945. године у Смедереву, од оца аласа Драгослава-Драга Цалион-, и мајке домаћице Зорке-Зорка Црногорка-. У интервјуу, поводом издавања своје прве књиге „Алас нема три осмице“, за себе је рекао : “Ја сам пето колено Тасићевих у граду Смедереву, пошто су ми сви живи и мртви у Смедереву и иначе, у њему сам доживео све најлепше “.
Првих шест резреда учио је у школи „Јован Јовановић Змај“, а седми и осми у ОШ „Др Јован Цвијић“. Прва је генерација Техничке школе Смедерево у новој згради. Одмах по завршетку студија Машинства запослио у Железари у којој је провео читав радни век ; од РИЖС, потом МКС, па Сартид ад, до US Steel Serbia doo. Као младог и перспективног стручњака, Железара га је више пута слала на вишемесечне обуке у иностранство. Са Државним испитом водио је стручни надзор у изградњи, или руководио изградњом скоро 60 % погона, а затим годинама и управљао њиховим одржавањем.
Верификовано одлично знање Немачког и солидно знање Енглеског језика, омогућавали су му скоро увек директну комуникацију са иностраним стручњацима, како у дефинисању Железариних потреба и захтева набавке, тако и у пословима изградње и модернизације. Интензивно се бавио истраживањем и развојем, те је тако објавио и педесетак стручно-техничких радова (чланака) у већини еx Југословенских часописа.
По одласку у пензију посветио се нострификацији и преводу стручене литературе, и по „захтеву“ Јовице Тишме, писању чланака за култни часопис „Смедеревски магазин“, као стари Смедеревац. Међутим, после великог успеха са првом књигом, одлучио је да се нешто више посвети изучавању старог Смедерева и Смедереваца, и да то преточи у извесне тематске приче и наравно, да их публикује. Приче су објављиване у електронском облику на Порталу SD Cafe, а кад је то прочитала Вера Хорват, „наговорила“ га је и написала му рецензију и дала препоруку, да се све те приче сублимирају у књигу, па му је 2018. године изашла књига “Приче о старом Смедереву“.
Иначе, Никола Тасић Цале највећи део времена проводи са својим унуцима, или великим бројем пријатеља, у шетњама поред плаховитог Дунава, поред рукавца Језаве, данашњом Марином, и по лепом Ђурђевом граду, нашој Тврђави.
Аутор: Смедерево
29. мај 2019.г.
Никола Тасић Цале
Дипл.маш.инжењер (У пензији)
Стари Смедеревац
