Proizvodnja cveća u Srbiji uvećava se iz godine u godinu zbog potražnje na domaćem ali i na inostranom tržištu. Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da se cveće na otvorenim površinama uzgajalo 2020. godine na 508 hektara, što jepovećanje za 19% u odnosu na prethodnu godinu kad je pod zasadom bilo 427 ha. Međutim, procena stručnih službi sa terena je da su površine nešto veće i iznose od 550 do 600 hektara.
Površine pod zasadom cveća u zaštićenom prostoru u staklenicima i plastenicima su na oko 214 hektara, što je povećanje za 4 % u odnosu na prethodnu godinu, kada je bilo 205 ha. Primera radi, svake godine u Republici Srbiji proizvede se godišnje od 7 do 8 miliona sadnica ruža i najveći deo tog cveća išao je u Rusku Federaciju.
Najznačajnije oblasti za proizvodnju i uzgoj cveća nalaze se u oblasti Ljiga, zatim zapadno od Beograda, u Trsteniku, Kruševcu… A kada je reč o proizvođačima cveća u Smederevu, reč je o proizvođačima kojima je cvećarstvo dopunska delatnost, mada ima i gazdinstava, poput Rasadnika Živić koji se isključivo bave tom proizvodnjom i žive od nje. U okviru Udruženja proizvođača cveća “Smederevski đurđevak” deluje desetak proizvođača koji se bave uglavnom uzgojem saksijskog i baštenskog cveća. Njihova proizvodnja je zastupljena u plastenicima, staklenicima i na otvorenom prostoru na površinama od dva ara do 20 i više ari. Jedan od proizvođača je i registrovano gazdinstvo Ljiljane Pešić, u kojem se nešto više od deset godina obavlja proizvodnja sezonskog cveća. Na površinama nešto većim od dva ara u plastenicima i stakleniku cvećarstvom se bave Ljiljana i njen sin Milan, inače doktorant na poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.
“Od proizvodnje cveća može lepo da se živi, kaže Ljiljana i naglašava da se “radi o proizvodnju u kojoj ste prisutni 24 časa. Nema godišnjeg odmora, čak ni tokom zimskih meseci, zato što je zbog grejanja staklenika, loženje intenzivno tokom dana i noći.” Iz Ljiljaninih plastenika tokom proleća i jeseni na tržište Smedereva izađe na desetine hiljada sadnica vinki, devojačkog srca, lepe pepe, hilandarskog bosiljka, petunije, zatim kaliopa, muškatli te begonija i drugog cveća namenjenog za uzgoj u saksijama, žordinjerama, na terasama ili u vrtovima. Slično je i u jesen kada sa ovog gazdinstva na smederevske pijace odlaze hrizanteme različitih boja i veličina i drugo cveće koje je namenjeno za jesenji i zimski period.
Da je proizvodnja cveća u usponu, govori i priča Ljiljane Matejić, takođe proizvođača cveća iz Smedereva. Ona je ozbiljno počela da se bavi cvećarstvom pre 3 decenije. Njena priča se sada prepričava kao anegdota, a počela je tako što je nekoliko buketa cveća iz svoje bašte napravila i poslala svekru koji je imao tezgu za prodaju voća na smederevskoj pijaci, da proda i njene bukete. Ljiljanin svekar sumnjičavo je poneo cveće na pijacu, tvrdeći da ne može da se proda. Kada se vratio sa pijace, morao je da prizna Ljiljani da je najpre prodao cveće, a zatim svoje voće. Od tog momenta Ljiljana je počela da povećava površine pod zasadima cveća, a zatim podigla i nekoliko plastenika i dva staklenika. Proizvodnja je bila uspešna a i prodaja i plasman sveg cveća koji je Ljiljana uzgajala sa suprugom, kojima je to bila dodatna delatnost. Kako je posao “uzeo maha” a godine stigle nju i njenog muža, a s druge strane iz porodice niko nije mogao da nastavi sa tom proizvodnjom, bez obzira na veliku ljubav prema cvećarstvu, Ljiljana je odlučila da proda svoje gazdinstvo.
Proizvodnja i gajenje cveća u plastenicima odvija se tokom cele godine. Kada prođe prodaja letnjeg sezonskog cveća, na prelasku iz letnje u jesenju sezonu, počinju radovi oko novih sadnica, plastenici se pune rasadom koji se uzgaja za prolećnu prodaju i letnju sezonu. Jedan od najvažnijih i najodgovornijih poslova je svakako održavanje temperature u plastenicima tokom zimskih meseci.
Iz svega navedenog vidi se da proizvodnju cveća i drugog ukrasnog bilja karakterišu kontinuiranost, intezivnost, zatim velika ulaganja i angažovanje radne snage. Stručnjaci smatraju da cvećarstvo treba da postane ozbiljna profitabilna grana i ozbiljan činilac privrednog sistema. Da bi se to postiglo potrebno je da se proizvođači cveća udružuju i da na taj način zajednički nastupaju na domaćem ali i na tržištima širom sveta.
Stručnjaci koji se bave agrobiznisom tvrde da je proizvodnja cveća najisplativija jer je zarada nakon uložene investicije odmah prve godine, te je cvećarstvo šampion kada je reč o početničkom ulaganju. Da bi se investicija isplatila, neophodna je velika količina pažnje, brige i nadzora, zato što je reč o osetljivim biljkama. Za podizanje zasada na površini od jednog ara neophodno je uložiti od tri do četiri hiljade evra. Tu se osim sadnog materijala podrazumeva i nabavka posuda, zatim zemlje, đubriva, te podizanje plastenika, kao i obezbeđivanje sistema za zagrejavanje i navodnjavanje.
Proizvođači ruža kažu da je za hektar zasada neophodno ulaganje od oko 7000 evra po jednom hektaru, ali se s obzirom na brojnost sadnica, koje bi trebalo da daju oko 150.000 do 200.000 cvetova, ta investicija brzo isplati.
Stručnjaci potvrđuju da Srbija ima veoma dobre uslove za cvećarsku proizvodnju zbog dobrih klimatskih uslova ali i kvaliteta zemljišta. Takođe postoje i dobri uslovi za plantažnu proizvodnju cveća i na otvorenim površinama i u zaštićenom prostoru. Geografska pozicija naše zemlja takođe omogućava da se počne sa širenjem ove proizvodnje.
Vrednost spoljnotrgovinske razmene cveća i drugog ukrasnog bilja u 2020.godini iznosila je 19,9 miliona evra od čega je vrednost izvoza iznosila 4,3 miliona evra, a vrednost uvoza 15,6 milona evra.
Uz savete poljoprivrednih i stručnjaka iz agrobiznisa, kao i dugogodišnjih cvećara, za cvećarsku proizvodnju može da se napravi najpre kalkulacija, a zatim da se započne ulaganje koje će se vrlo brzo isplatiti. Na osnovu Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2021. godini proizvođači cveća i ukrasnog bilja na osnovu direktnih plaćanja imaju pravo na subvencije u iznosu od 4.000 din po hektaru.
Industrija cveća u Srbiji raste 10% svake godine, a godišnji izvoz vredan je 4,2 miliona evra. Interesantno je da evropske ruže najbolje cvetaju u Srbiji i na jugu Francuske. Prošlogodišnji izvoz samo cvetova ruža iznosio je 2,5 miliona evra. Više od 50 odsto izvoza ide u zemlje Evropske Unije, dok je Holandija najveći partner i kada govoriomo o izvozu i o uvozu cveća. Da je reč o sve jačoj poljoprivrednoj grani govori činjenica da promet cveća u svetu premašuje 200 milijardi evra godišnje.
Projekat je sufinansiran iz budžeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
