U projektu „Poljoprivrednik-svoj na svome“ na Informativnom portalu SDPLUS koji je podržao Grad Smederevo na konkursu za sufinansiranje medijskih sadržaja na teritoriji grada u 2022. godini, bavićemo se kontinuiranim izveštavanjem i to od juna do decembra ove godine o brojnim prednostima koje ima selo za život i rad, posebno mladih ljudi, koji stvaraju porodice. U cilju podrške mladima, koji razmišljaju da nastave da se bave poljoprivrednom proizvodnjom u okviru svog gazdinstva ili da registruju posebno gazdinstvo, govorićemo o merama podrške i podsticajima koje daju Vlada Republike Srbije i Grad Smederevo za razvoj poljoprivredne proizvodnje, stočarstva, voćarstva, vinogradarstva i vinarstva, te nabavku mehanizacije i repro materijala, kao i o podršci za izgradnju sistema za odbranu od grada i podizanju plasteničke proizvodnje. U okviru serije tekstova koji će izlaziti tri puta mesečno, afirmisaćemo svi benefite koje imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva u korišćenju podsticaja, premija, kredita i bespovratnih sredstava za bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom, za koju je Grad Smederevo u 2022. godini iz gradske kase opredelio više od 137 miliona dinara ili 6.6 odsto ukupno planiranog budžeta.
SRBIJA – AGRARNA ZEMLJA
Trenutno u svetu zbog eskalacije sukoba između Rusije i Ukrajine, glavna tema su poljoprivredna proizvodnja i snabdevanje hranom u narednim mesecima i godinama. Zbog toga je značajno da se iskoriste svi postojeći resursi kako bi se doprinelo da se poljoprivredna proizvodnja u Srbiji unapredi i pojača.
Ne samo aktuelni ratni sukobi, već i pandemija koja je zahvatila svet, više nego ikada probudila je svest o tome da je poljoprivreda najvažnija privredna grana koja funkioniše uprkos datim okolnostima. Da poljoprivreda kao grana privrede ima sigurnu perspektivu, ukazuje i organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (Food and Agriculture Organization) koja procenjuje da svetska proizvodnja hrane do 2050. treba da poraste 70%, kako bi podmirila potrebe budućih deset milijardi stanovnika planete.
Da bi to bilo moguće poljoprivreda se svakodnevno razvija. Što se Srbije tiče, činjenica je da je naša zemlja agrarna, ali i da smo do sada iskoristili tek oko 30% njenih kapaciteta.
Stručnjaci smatraju, analizirajući tržište da su se navike kupaca promenile, posebno u uslovima nemogućnosti dosadašnjeg kontinuiranog snabdevanja hranom iz ratom zahvaćenih područja. Povećala se potražnja za brašnom, uljem, kvascom, zatim za jajima voćem i povrćem potom za mesom, a naročito za hranom sa produženim rokom trajanja, testeninama, smrznutim pecivom… Trenutna situacija nam je pokazala nepredvidivost tržišta, pa je tako u svetu, ali i kod nas, došlo do povećane potražnje i rasta cena primarnih poljoprivrednih proizvoda. Prva u tom redu svakako je pšenica – kao najvrednije zrno u doba epidemije i ratne krize. Povećanje potražnje i rast cena beleže i kukuruz, soja, stočni ječam i stočno brašno.
Za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede budžetom za 2022. godinu izdvojeno je 62 milijarde dinara što je uvećanje od 17,5 odsto u odnosu na inicijalni budžet za 2021.
Za subvencije Ministarstva planirano je 50,6 milijardi dinara što je dve milijarde više u odnosu na rebalans, a 8,8 milijardi više u odnosu na inicijalni budžet za 2021. godinu.
Najznačajnija sredstva od 32,2 milijarde dinara usmeravaju se ka direktnim plaćanjima u poljoprivredi, za IPARD se izdvaja 6,4 milijarde, a kroz mere ruralnog razvoja pet milijardi.
Sa intervencijama iz Direkcije za stočarstvo tokom godine, što će iznositi par milijardi dinara, poljoprivreda će uspeti da dostigne do pet odsto budžeta, koliko je zakonski utvrđeno.
Kada je reč o korišćenju sredstava iz IPARD fondova Ministarstvo za evropske integracije, Evropsku komisiju i Ministarstvo poljoprivrede daju sve od sebe kako bi što više srpskih proizvođača ostvarilo pravo na sredstva iz IPARD fondova. Do sada je to uradio 581 poljoprivredni proizvođač“, istakao je nedavno ministar Branislav Nedimović i izrazio nadu da ćemo u toku ove godine stići do cifre od hiljadu.
Najviše sredstava iz fondova Evropske unije za poljoprivredu, od svih zemalja Zapadnog Balkana, dobiće Srbija. Za IPARD III to je direktnih 288 miliona evra iz Evropske unije, uz učešće srpskih proizvođača u vrednosti od 600 miliona evra do 2027. godine.
Ambasador Evropske unije u Srbiji Emanulen Žiofre izjavio je nedavno da 55 odsto izvoza srpske poljoprivrede ide na tržište Evropske unije. On je podsetio da je ukupna poljoprivredna razmena 2,3 milijarde evra, gde Srbija ostvaruje suficit od 700 miliona evra i naglasio da je prošlogodišnji suficit Srbije bio rekordan. Zemlje Evropske unije su najveće i najvažnije tržište za Srbiju. Na drugom mestu su zemlje CEFTA regiona.
Podaci korišćeni za ovaj tekst preuzeti su sa sajta Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije.
Projekat „Poljoprivrednik-svoj na svome” sufinansiran je iz budžeta Grada Smedereva i stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
