Za čuvanje identiteta i integriteta jednog naroda važno je da se neguje tradicija koju čine kultura, umetnost, ali i narodni običaji i verovanja, te lepota i mudrost življenja. I kada govorimo o srpskoj tradiciji koja je prebogata, treba je pre svega izučavati, iznova otkrivati i upoznavati kako bi se sačuvala od zaborava. A najbolje se čuva, tako što se prenosi sa kolena na koleno, neguje i nasleđuje, proslavlja i obeležava.
Meštani sela Lugavčina, tačnije članovi Odbora za organizaciju Sabora harmonikaša “Dragiša Drenjaković Pikavle”, rešili su da ožive seosku tradiciju i običaje i pokažu mladima da je veoma važno da čuvaju svoj identitet bez obzira na to što je tako nešto nemoguće povratiti i smestiti u vreme sadašnje. Oni su pre tri godine organizovali manifestaciju koja se zove Supretak. Cilj ovakvih manifestacija je razvijanje svesti o običajima, tradiciji i kulturi kod dece, zatim jačanje kulturnog identiteta mladih na selu i njihovih porodica i razvijanje svesti i ponosa zbog pripadnosti sopstvenom narodu ali i bogatoj kulturnoj baštini. Samim tim štiti se i čuva folklorno stvaralaštvo, igre i pesme, razvija umetnički amaterizam.
Supretci ili prela u prošlom veku su se redovno održavali u seoskim sredinama i to uglavnom na seoskim trgovima ili na zapisima gde su se okupljali i sastajali žitelji sela, ne samo mladi već i stariji. Na taj način odvijao se društveni život, ljudi su se okupljali da bi razgovarali, razmenjivali informacije, veselili se i radovali, pevali i igrali, ali i radili. Žene su uglavnom za vreme okupljanja izradjivale ručne radove, štrikale, prele vunu ili krunile kukuruz, trebile pasulj, dok su muškarci takođe završavali neke poslove. A ono što je svakako najlepše, na tim mestima su se sretali i upoznavali momci i devojke, provodadžisalo, slale poruke…
Na jednom od lugavačkih zapisa, krajem avgusta u popodnevnim satima održan je drugi po redu Supretak, čiji je idejni tvorac rukovodilac Odbora Sabora harmonikaša Goran Dabić. U delu sela koje se zove Dolja okupile su se žene iz tamošnjeg Udruženja žena „Prelo“, kao i članovi kulturnog društva.
„Sećajući se na to vreme kada su se organizovali Supretci mogu da kažem da je na ovom mestu uvek bilo najviše dece ali i najviše ljudi se okupljalo, zato smo se mi u Odboru za organizaciju dogovorili da manifestacija krene sa ovog mesta iz Dolje, gde će žene iz Udruženja “Prelo” i članovi KUD-a pokušati da dočaraju taj stari običaj gde ćemo se truditi da sa što više saznanja od starijih ljudi koji su bili i sami učesnici nekadašnjih supretaka pokušamo da na autentičan način približimo tradiciju našoj deci i omladini.”, objašnjava Goran Dabić.
Supretci u Lugavčini održavali su se do kraja sedamdesetih godina prošlog veka, kada je takav vid komunikacije i okupljanja, skoro potpuno zamro. „Supretak je jedna neobavezna manifestacija gde su mladi, tadašnji momci i devojke našli način da se negde nađu, odnosno sastanu. Nije bilo kafana i kafića, ali ni uličnog svetla, zato smo mi spremili i vatru koju ćemo da zapalimo kako bi se kao nekada videlo ko se nalazi na Supretku . Ljudi su se prepoznavali , babe, tetke, strine, ujne i naravno majke su tokom tih susreta i druženja pratile svoje devojke i iz prikrajka posmatrale sa kim se upoznaju, odnosno sastaju. Takođe i očevi, dede i drugi muški članovi porodica iz prikrajka su pijući rakiju posmatrali sve to. To je bila divna zabava za to vreme. U celoj ovoj manifestaciji u muzičkom delu učestvuju harmonikaši, odnosno pevači koji se već godinama predstavljaju na Letnjoj sceni Sportskog centra u Lugavčini u okviru manifestacije Sabor harmonikaša „Dragiša Drenjaković Pikavle.“ Ovoga puta mladi Lugavčani, harmonikaši, kako organizator reče, “Lugavčanski pupoljci”.
Jedna od učesnica manifestacije, Radica Stepić, žena koja je svoju mladost provodila na Suprecima kod zapisa Dolja, gde se nalazi i njena porodična kuća,živo se seća tog vremena.
„Prvo je počelo tako što su se žene sakupljale ispred kapija da bi se slušao radio, odnosno vesti preko radija. Selo je prvo dobilo struju, a zatim i razglase, preko kojih se puštao radijski program. U selu se govorilo za zvučnike, koji su bili razvučeni po ulicama, da su to kante. S obzirom na to da su se okupljale, onda je iz praktičnih razloga svaka žena nešto i radila sedeći više sati. Žene su plele, prele i prepredale vunu dok nije pao mrak, motalo se sa kanure na kanuru. Tako su se stvarale veće družine i žene su počele da se okupljaju oko zapisa. E onda su počele da se pale i vatre, tu se kuvalo i peklo mlado korenje, kokale su se kokice. Deca su se skupljala ali i omladina i počelo je i sa muzikom.
Skupljali su se momci i devojke pogotovo u ovom kraju gde je u vreme moje mladosti samo u jednoj ulici bilo čak devetnaest devojaka, a momaka je bilo mnogo manje,” smeška se Radica i objašnjava da su zato momci dolazili ovde ili prolazili biciklama kako bi gledali devojke. “Tako su se devojke malo izdvajale od roditelja, tu se šetalo i kružilo, razgovaralo a i razmenjivao i po neki skriveni poljubac u mraku. Tu su rađala I prva zaljubljivanja i simpatije koje su kasnije prerastale u prave ljubavi. Druženja na pretek, i mnogo ljubavi, drugarske, komšijske i dečije. U komšilku smo imali i muzičara sa kontrabasom , zatim harmonikaša i tako da su počele i igranke da se organizuju. Svako veče u avgustu je organizovan supretak na tom mestu, osim subotom i nedeljom kada su se u tamošnjem Domu kulture održavale igranke za omladinu. Ovde je bio skup meštana svih generacija. Delili su međusobno i razne recepte, ali i priče. Okupljanja su trajala sve dok starijima ne dosadi,” kaže Radica. Avgust je bio rezervisan za Supretke jer je jenjavao posao u polju, a čekala se jesenja berba.
“Ja sam moju prvu simpatiju upoznala u školskoj klupi, međutim bilo je ovde u doba mladosti više simpatija. Bila sam živahna devojčica i vrcava te je i simpatija bilo više”, smeje se Radica.
Gorica Marković se takođe sa radošću seća Supretaka, “tada sam bila dete, ali je za nas bilo zanimljivo jer je bio dobar povod da izađemo iz dvorišta sa majkama, tetkama, babama i tako da prisustvujemo tim događajima i kao što je Radica objasnila, šunjali smo se tamo i ovamo ali je bilo lepo da čujemo muziku uživo koju nismo bili u prilici da čujemo stalno, zahvaljujući našim harmonikašima. To je stvarno bio događaj za selo , a za nas mlade da se opustimo jer se u kući znao red i mladi su morali da slušaju i poštuju starije i da rade sve ono što su im oni naređivali. Mislim da su i naše bake i majke jedva čekale da izadju na supretak i na taj način se odmore od kućnih obaveza, a u seoskom domaćinstvu ih je bilo od rane zore, četiri sata ujutru do mraka, odnosno do osam sati uveče. To je i njima pričinjavalo zadovoljstvo da izadju i da se druže. Mladost sam ovde provela u Lugavčini, ali mog muža nisam upoznala na supretku već kroz sport. Ova manifestacija je lepa i poučna da se naši mladi upoznaju sa tim kako se nekad živelo u selu”, poručuje Gorica.
Prvi Supretak u Lugavčini organizovan je u vreme korona pandemije, te je zbog raznih ograničenja održan u dvorištu porodice Dabić, Živorada Dragice sa manjim brojem učesnika. U ovoj priči opisan je drugi po redu, koji je bio i najautentičniji, te je i pisac ovih redova želeo da zabeleži taj događaj i predstavi učesnike i njihova svedočenja.
Treći Supretak sa potpuno izmenjenom koncepcijom , održan je na Sportskom centru u Lugavčini. Učesnici ovog događaja bili su mladi harmonikaši, pevači i članovi Kulturno umetničkog društva iz Lugavčine. Koji će koncept preovladati i kako će izgledati naredni Supretak uverićemo se sledećeg leta.
Projekat je sufinansiran iz budžeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Fotografije:SDPLUS
