Ovih dana došlo je do nestašice mleka u Srbiji. Rafovi u trgovinama bili su češće prazni nego puni, za razliku od mlečnih proizvoda koji nisu bili deficitarni. O kratkotrajnoj nestašici mleka govorio je potpredsednik Vlade i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović.On je pojasnio da je do toga došlo zato što je mleko u susednim zemljama bilo skuplje, pa je prerađivačima bilo isplativije da njima prodaju. Kako je objasnio litar mleka u Srbiji koštao je do 119 dinara, dok se mleko u okruženju prodaje između 1,35 i 1,7 evra’’, naveo je potpredsednik i objasnio da se tako ulazi u procep, jer tržište traži mleko, a proizvođači traže cenu za svoju robu i onda dođe do kratkotajnih nestašica. Ono što je takođe činjenično stanje je i to da zemlje u okruženju Bugarska, Severna Makedonija, Rumunija i Crna Gora nemaju više mlečnu industriju, odnosno ako i proizvode to je mnogo manje od njihovih potreba, a jedine države koje imaju dovoljno mleka su Srbija i Bosna i Hercegovina. Tom prilikom je ukazao i na to da su sa našeg tržišta kompenzovane nestašice mlečnih proizvoda u okruženju, kao što je to bilo u Austriji pre par meseci, zbog čega je Vlada Srbije zabranila izvoz sirovog i pasterizovanig mleka do kraja septembra. Potpredsednik je podsetio i da se nestašice nekada i veštački izazivaju, a da se sada dešava da ljudi kupuju i po 20 litara mleka, za čim nema potrebe.
No, bez obzira na to, s pravom se pitamo šta se desilo sa domaćim proizvodjačima mleka i vlasnicima farmi. Prema rečima agroekonomista I poljoprivrednih proizvodjača, odnosno stočara, mnogi su smanjili svoje kapacite, dok su mali stočari sa nekoliko grla uglavnom raspordali svoju stoku. Razlozi za to su dugotrajna suša, zbog koje je i propala detelina, a rod kukuruza sada već može s sigurnošću da se potvrdi da je prepolovljen. Kako je ista vremenska nepogoda pogodila čitavu teritoriju Srbije, stočari nemaju gde i od koga da kupe hranu.
U selu Mihajlovac koje je do pre par godina bilo selo sa najviše grla muznih krava, iz navedenih razloga ostalo je sa 2.000 ostalo na svega oko 400 do 500 grla, tvrdi Radisav Lukić, poljoprivrednik koji je do nedavno u svojoj štali gajio 5 muznih krava I isporučivao mleko tamošnjoj mlekari. Njegova štala ove godine je prazna, jer se proizvodnja mleka, kako kaže ne isplati. Suša je ispraznila štale a i ambari će ostati prazni. On od ovogodišnjeg roda sa 4 hektara kukuruza očekuje između 4.000 i 5.000 kilograma po hektaru. Malo za razliku od pre par godina kada je sa svojih njiva ubirao i po vagon sa jednog hektara. O ovogodišnjem rodu kukuruza izrazio se Radisav Lukić i stihovima:
” Letos suša udarila,
u poljima vatra žeže,
moj kukuruz lišće svija oko struka,
klip da spasem,
dal šta ima od tog teže ?
Povezuje koren s klasom,
sve što j živo da poveže
teška muka, dal šta ima od tog teže ?…”
Zbog svega navedenog problem će biti kako nahraniti kvalitetno stoku. Agroekonomisti i poljoprivredni stručnjaci savetuju stočare preko Poljoprivredno savetodavnih i stručnih službi na koji način da pripreme kvalitetnu silažu za ishranu stoke, kako bi se ova elementarna nepogoda, dugotrajna suša prevazišla i zadržao stočni fond.
Prema podacima kojima raspolaže Privredna komora Srbije u prvoj polovini ove godine uvezeno je mleka i mlečnih proizvoda za 90 miliona evra, a da je u isto vreme izvezeno istih proizvoda za 44 miliona evra.
Prošle nedelje reagovala je i Vlada Srbije, te je usvojila izmenu uredbe o najvišoj ceni životnih namirnica, kojom je propisana nova maksimalna maloprodajna cena UHT (dugotrajnog ili sterilizovanog) mleka sa 2,8 odsto mlečen masti od 128,99 dinara za litra.
Do sada je cena takvog mleka bila ograničena na 119,99 dinara. Vlada je istom izmenom smanjila i maksimalnu trgovačku maržu na sve vrste UHT mleka sa 12 na 5 odsto. Uredbom je uvedena i zabrana izvoza svežeg mleka i pojedinih mlečnih proizvoda do 30. septembra.
Danas su retka seoska domaćinstva koja imaju jednu ili dve krave, za razliku od ranijih godina kada se to podrazumevalo. Ivan Milenković, poljoprivrednik iz Radinca, prethodnih godina u svojoj štali gajio je 6 krava i 4 junice. Od stočarske i poljoprivredne proizvodnje živela je njegova petočlana porodica, sa troje maloletne dece u kojoj su radno sposobni samo on i žena. Međutim poplave, pa požar koji je izbio u njegovom dvorištu i “progutao” godišnji rod deteline za stočnu hranu, zatim sušne godine, kao i nemogućnost uzimanja kredita doprineli su da je stoku rasprodao i opredelio se za kako kaže “sirotinjsku kravu”, odnosno koze. Sada ima 12 grla rase “alpina” i “sanska”, a zbog zdravstvenih problema i nedostatka radne snage, koze ne muze. Osim toga što prodaje jariće radi i uslužne poslove sa svojom mehanizacijom i to uglavnom kod seljana koji su radničko-poljoprivredne porodice. To su žitelji sela koji rade u fabrikama i imaju nešto zemlje, a nemaju mehanizaciju, te im je neophodno da plate usluge da izoru njivu, tanjiraju i prskaju, poseju useve, pokose travu ili detelinu, baliraju ili požanju rod. Želja mu je ukoliko se poboljšaju uslovi u smislu veće brige države za proizvodjače mleka i stočare, vratio bi se stočarstvu. Ali sada, kako nam je potvrdio, ne postoji matematika koja bi mu obezbedila zaradu.
Kada smo pitali stočare koliko košta proizvodnja mleka, slikovito su nam prikazali i objasnili da za čuvanje jedne krave koja daje godišnje od 4.500 do 5.000 litara mleka treba hraniti tako što se mora obraditi hektar zemlje, tačnije 50 ari pod detelinom i isto toliku površinu zasejati kukuruzom. Za tu proizvodnju neophodno je da se uloži između 120.000 i 150.000 dinara za godinu dana. Za litar mleka otkupljivači zajedno sa subvencijom stočarima isplaćuju oko 50 dinara za mleko koje ima 4 odsto mlečne masti, ali subvencije se daju proizvodjačima koji na dnevnom nivou isporučuju 100 i više litara mleka. Farmeri kažu da je računica sledeća: ukoliko krava oteli jedno tele, ono smanji proizvodnju za dva meseca za oko 150 litara mleka. Njegova cena na tržištu je oko 300 evra, ali je da bi se othranilo popilo mleko koje košta oko 100 evra. Stočaru će ostati od mleka oko 100.000 do 120.000 dinara.
Farmeri kažu da tu nije kraj njihovim mukama. Taj ostatak je njihov rad i muka, zatim izdvajanje za poreze i za najmanje dva radno sposobna člana domaćinstva za njihove doprinose za invalidsko i penzijsko osiguranje. I kažu i ovde nije kraj. Da bi se zemlja obradila morate da imate traktor, čija godina proizvodnje ne može da bude iz polovine prošlog veka, zatim morate da kupite veštačko djubrivo koje je početkom godine koštalo 300 evra po toni, a u vreme žetve pšenice ta cena je dostigla neverovatnih 1100 evra, ali i da sačekate cenu semenskog materijala. Kada sve to stave na papir, ne znaju da li je i šta je njima ostalo. Zbog toga ponavljaju da otkupna cena mleka mora da prati cenu proizvodnje. Ne može, kako objašnjavaju da se proizvođaču za litar mleka sa 4 procenta masti plaća 50 dinara, a da u trgovini litar sa 2,8 odsto mlečne masti košta duplo više.
Osim pomoći stočarima u očuvanju stočnog fonda, rešenje je kažu i u udruživanju u zadruge, a kada je reč o nestašici hrane, taj problem mora i treba da se rešava stvarnjem obaveznih rezervi stočne hrane na državnom nivou.
Kada se sve oduzme i sabere, mislim da smo ponudii i odgovor zašto se u prodavnicama nalaze manje količine mleka, dok su svi ostali mlečni proizvodi potpuno dostupni u ponudi u trgovinskim radnjama. Slična situacija je i kod stočara koji su zadržali manji broj krava. Proizvedeno mleko prerađuju i pretvaraju u sir, koji se na pijacama prodaje po ceni od 500 do 700 dinara. Kada sve ovo znamo, pitamo se ko je sa mleka pokupio kajmak?
Projekat je sufinansiran iz budžeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
