Uokviru projekta pod nazivom „U selu živim, selom se dičim, a koji je iz budžeta podržao Grad Smederevo na osnovu raspisanog konkursa o finansiranju medijskih sadržaja na teritoriji Grada Smedereva za 2023. Godinu, želimo da u okviru 14 priča, reportaža, intervjua i drugih medijskih sadržaja promovišemo sve prednosti koje ima život u seoskoj sredini. Pokažemo da je život na selu najbolje mesto za uspostavljanje harmonije između čoveka i prirode i da aktivan i stresan način života koji zahteva život u velikom gradu, često nije za svakoga. Mnogi ljudi ne teže postizanju velikog uspeha i luksuznog života, već žele da njihovi životi budu jednostavni i manje stresni, a selo je idealno mesto za takav život, dok je u gradu to mnogo teže ostvarljivo. Jednostavnost, prirodne lepote i mir čine život na selu jedinstvenim. Takođe u serijalu želimo da kroz reportaže, intervjue i priče dokažemo i pokažemo mlađoj populaciji sve prednosti koje ima život u ruralnom području u odnosu na gradski život. Zahvaljujući brojnim primerima koje postoje u smederevskim selima, predstavićemo uzorne porodice unutar kojih je jedinstvena bliskost između starije i mlađe generacije. Dokazaćemo da je moguće živeti u porodičnoj zajednici gde nekoliko generacija živi i radi zajedno u jednom domaćinstvu, i da zahvaljujući zajedničkim interesima, brizi koju neguju jedni prema drugima i održanim zdravim porodičnim odnosima, takva domaćinstva prednjače u materijalnom i duhovnom smislu i predstavljaju uzor mlađim generacijama .
Foto:SDPLUS
Kroz brojne primere, pokazaćemo u serijalu da je u seoskim sredinama manje otuđenosti među ljudima, u selu se svi poznaju, pomažu jedni drugima i takođe, dele i radost i tugu. Zahvaljujući takvim kontaktima, ljudi nisu stranci.
Ono što takođe želimo da istaknemo je i činjenica da mnogi mladi nakon školovanja odlučuju da se vrate u svoja rodna sela kako bi primenili stečena znanja i unapredili poljoprivrednu proizvodnju, uzgoj žitarica, proširili voćnjake i vinograde, ili obnovili farme svojih predaka ili jednostavno da se bave drugim znimanjima u graskoj sredini, a da njihovo mesto boravka bude seoska sredina.
Foto:SDPLUS
Ono što danas dodatno olakšava život van grada je internet koji pruža brzu i jednostavnu komunikaciju sa celim svetom. Više nije neophodno veliko grupisanje ljudi na malom prostoru radi lakšeg komuniciranja i razmene informacija. Sad možemo da pratimo sve što se dešava u svetu pa čak i da radimo iz udobnosti uljuljkanog života na selu dok posmatramo prirodu. Iz tog razloga je sve veći broj mladih koji se vraća u seosku sredinu ili ukoliko je nemaju, biraju je za svoje boravište, pa i posao, što uključuje i osnivanje porodice i odgajanje dece u ruralnim sredinama. Tih primera ima dosta, a pokazatelj je svakako i podatak da su i cene nekretnina na selu višestruko porasle. Kada je reč o kulturnim manifestacijama, one postoje i u ruralnim sredinama. Sela čuvaju naše nacionalne običaje, kulturu i tradiciju. Stanovnici sela obično organizuju razne festivale, na kojima predstavljaju
Takođe će biti reči i o istoriji pojedinih sredina, kulturnoj baštini, ali i o tome šta čini jednu seosku sredinu da u konkurenciji sela iz čitave Srbije bude proglašena za najbolje selo za život, a samim tim i najbolje mesta za život. Takođe ćemo se baviti i problemima sa kojima se suočavaju saveti seoskih mesnih zajednica i žitelji tih sredina, njihovim nastojanjem i aktivnostima da se uslovi za život poboljšaju i približe uslovima u gradu. Bavićemo se i aktivnostima lokalne samouprave u cilju unapređenja sela, radovima na izgradnji komunalne infrastrukture, zatim unapređenju obrazovanja u smislu obnove školskih objekata, nabavku savremenih učila i ostalih sredstava za rad nastavnika i učenika. Posebna pažnja posvetiće se prikazivanju kulturnog stvaralaštva i društvenog života, stvaralaštva mladih, ali ostalih populacija na selu. Akcenat će biti stavljen na povratak iz grada u selo, afirmisanje porodičnih , tradicionalnih i kulturnih vrednosti, koje su karakteristike seoskih sredina.
Foto:SDPLUS
Planirano je objavljivanje 14 tekstova, intervjua, reportaža, te izveštaja, kao i priča različitih tematskih sadržaja o selima smederevskog kraja, zajedno sa istaknutim pojedincima, koji su uvideli prednosti života na selu, zatim o porodicama koje su uzorni poljoprivredni proizvođači, ali i o onim drugima, koji se bave zanatima, intelektualnim radom, zatim koji su umetnici ili se bave delatnostima koje su karakteristične za gradsku sredinu, ali su za život svoj i svoje porodice odabrali selo. Posebno ćemo isticati primere mladih bračnih parova koji su živeli u gradu i nakon određenog perioda zbog prednosti koje ima ruralna sredina, vratili se na svoja ognjišta, ili kupili kuću na selu. Takvim primera ima sve više u čitavoj Srbiji, te i u seoskim sredinama koje pripadaju gradu Smederevu.
Prednosti života na selu u odnosu na grad su sledeći: životni standard u selu je niži nego u gradu zbog ograničenih načina zarade. Međutim, treba uzeti u obzir i da su troškovi života manji u selu nego u gradu, delimično zato što se određene životne potrebe u vidu namirnica zadovoljavaju direktno na imanju. Ljudi sa sela mogu uživati u pravoj lepoti prirode.
Ono što u gradu zbog guste naseljenosti i visokih zgrada ne možemo videti, na selu je raj za oči i dušu. Prostranstvo, sloboda, šetnja u prirodi kroz šume je nešto što selo bezuslovno pruža svima.
Život na selu je zdraviji u poređenju sa životom u gradu. Hrana je zdravija jer ljudi na selu uglavnom uzgajaju svoje povrće i voće, tako da uvek imaju pristup svežim namirnicama. Seoski vazduh je zdraviji. U selima je manje zagađenje vazduha, nema smoga, velikih zagađivača kao što su fabrike i manje je izduvnih gasova.
Gustina naseljenosti nije toliko velika u ruralnim područjima. Manji broj ljudi u jednom području omogućava i da se svi upoznaju, i da pomažu jedni drugima. Takođe omogućava i veću bliskost i povezanost među ljudima, ne zanemarujući da su često pored prijateljskih tu prisutne i rodbinske veze. Ljudi sa sela su zdraviji u poređenju sa ljudima koji žive u gradovima.
Način života koji je mirniji, usporeniji, sa manje briga utiče na to da ljudi sa sela manje oboljevaju od bolesti savremenog doba za koje je glavni okidač stres. Takođe ljudi sa sela ne mogu sve i da hoće, da izbegnu fizičku aktivnost. Meštani sela uglavnom su svestrani, pa pored svojih osnovnih zanimanja, često poznaju i mnoge zanate, kako bi njihovo domaćinstvo moglo nesmetano da živi i da se razvija. Selo ima manje buke i žurbe. Manje je vozila, lakše se stiže od tačke A do tačke B, nema saobraćajne gužve a manje je i saobraćajnih nesreća.
Foto:SDPLUS
Ljudi na selu su generalno srećniji, tvrde psiholozi i psihijatri. Da li je razlog tome opušteniji život, realniji pogled na svet, manja ambicija, ili sve zajedno? Možda nije ni važno, zbog čega je to tako. Ali kada pogledate ljude koji žive na selu ili još bolje kada razgovarate sa njima, primetićete osmeh, druželjubivost, gostoprimstvo i obavezno određenu dozu optimizma.
Život na selu je sigurniji. Stopa kriminala je manja. Takođe, to što se ljudi međusobno poznaju omogućava im i da se osećaju sigurnije i zaštićenije u svojoj okolini.
Cilj projekta je da se informišu mladi ljudi koji nisu osnovali svoje porodice i nisu odlučili koja će im biti adresa u ličnoj karti, ali i da dobiju podršku da biraju zdraviji, komotniji, sigurniji i bezbedniji način života. Da se vrate prirodi, koriste sve resurse koje imaju od svojih predaka ili ukoliko ih nemaju da iskoriste sve mogućnosti koje pruža Vlada Republike Srbije, posebno Ministarstvo za brigu o selu, te da apliciraju za dobijanje seoske kuće , na taj način formiraju domaćinstvo i ostvare svoj životni san, koji će biti manje stresan ukoliko žive u seoskoj sredini koja pruža mnogo komparativnih prednosti u odnosu na gradsku.
Primarne ciljne grupe su mladi ljudi koji potiču iz ruralnog dela Smedereva, koji razmišljaju o svom životnom pozivu, osnivanju porodice i izboru mesta boravka i rada. To je deo mladih koji se školuje u gradu i koji smatra da je lakše živeti i egzistencijalno se ostvariti u gradskoj sredini nego u seoskoj, ali u kojoj imaju bezbroj prepreka, a najvažnija je nemogućnost rešavanja stambenog problema u kratkom vremenskom periodu. Sekundarne ciljne grupe su porodice koje žive između sela i grada, koje nisu uvidele prednosti koje ima seoska sredina u odnosu na gradsku, te su u želji da sebi «olakšaju» život, napustili ili zanemarili poljoprivrednu proizvodnju i rade u gradskim fabrikama. To su uglavnom ljudi koji nisu shvatili suštinu neoliberalizma smatrajući da svu blogodet i sreću mogu jedino da pronađu u gradu.
Foto:SDPLUS
Projekat je sufinansiran iz budžeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
