Drugovac, selo u šumadijskom delu Smedereva poznato je po vrednim poljoprivrednicima, koji uglavnom uzgajaju voće i vinovu lozu. Petočlana porodica Milanović jedna je od najstarijih u tom selu. U domaćinstvu žive i vredno rade tri generacije, glava porodice Goran je poljoprivredni inženjer, nekada radio u PK “Godomin” do 2005 godine. Goranov otac, osamdesetogodišnji Slobodan, bio je trgovac, bavio se uporedo i voćarstvom, zajedno sa suprugom Veroslavom, koja takođe gazi osmu deceniju. Oni rade na svom imanju i sada u poznim godinama, aktivno pomažu mlađim članovima domaćinstva, sinu Goranu i unucima Nikoli i Katarini. Poseduju sedam hektara zemlje pod voćnim kulturama. Tridesetčetvorogodišnji unuk Nikola ljubav prema voćarstvu nasledio je od svojih starijih ukućana. Svoju proizvodnju unapređuju, jer od nje i žive.
Ove godine postavili su i protivgradnu mrežu na površini od jednog hektara na kojoj je zasađena jabuka, koja je inače na ukupno tri hektara zemlje, objašnjava Nikola i kako tvrdi to je primarna voćarska kultura na njihovom gazdinstvu. Najmlađi Milanović kaže da će jabuku uzgajati dokle god je živ. “Ostale površine su pod breskvom, zatim ima I nešto višnje sorta “šumadinka” koje su zauzele jednu parcelu, zatim trešnje sorta “burlat” na osamdeset ari, a petnaest ari je pod vinogradom, za potrebe našeg domaćinstva”, kaže Nikola.
“Ova godina je, što se roda jabuka tiče, odlična. Prezadovoljan sam rodom, jer u poslednjih četiri, pet godina nije bolje rodila, objašnjava on. Celokupan ovogodišnji rod drži u hladnjači. Jabuka iz njegovog voćnjaka biće na pijaci posle Nove godine i Božića kada će biti i veća cena. Na lageru kod Milanovića nalazi se 65 tona jabuka, od čega je osamdeset odsto “ajdared”, a ostatak je “crveni” i “žuti delišes” i nešto “greni smit”.
“Sada je kilogram pakovanh jabuka četrdeset dinara, a ja očekujem da posle praznika ona bude ista samo bez pakovanja, već ovako kako je i skladištena za hladnjaču. Izvanredan rod ove godine bio je na parceli koja je pokrivena protivgradnom mrežom, koja ujedno štiti voće i od sunca.
Sa te parcele skunut je do sada najbolji rod”, ponosno će ovaj mladi voćar. Za postavljanje protivgradne mreže uložili su ove godine million i devet stotina hiljada dinara, pri čemu je grad Smederevo subvencionisao iznos od šest stotina hiljada dinara. Ovu parcelu, kao i ostale Milanovići navodnjavaju sistemom “kap po kap”. Ukupno tri hektara voća, svakodnevno u letnjim mesecima zaliva se iz bunara koji su iskopali pre nekoliko godina. Prvi bunar iskopan je 2016. godine. “Tamo gde se jabuke zalivaju, rod je mnogo bolji u odnosu na suvo voćarenje. Prošle godine grad je potpuno obrao jabuku na otvorenim parcelama i nije je bilo uopšte za prodaju. Kada uporedjujemo parcele, ova koja je pokrivena, rodila je skoro kao tri istovetne parcele koje su na otvorenom” objašnjava Nikola.
“Ove godine sa trešnjom smo prošli loše, jer nije ni cvetala, samo je sorta “burlat” nešto rodila, reč je o ranoj sorti koja je rasprostranjena, među voćarima. Ostale sorte su podbacile, ali je “šumadinka” višnja bila odlična i kada je o količini, kvalitetu roda i ceni reč. Prodavali smo po devedeset dinara po kilogramu ovde u Drugovcu. Ona se bere sa peteljkom, kao trešnja i sve ide u izvoz. Za dan jedan berač nabere maksimalno dvadeset dve gajbice, koje su teške po pet i po kilograma. Ova sorta višnje rađa četiri i po tone po hektaru, kada je dobra godina.
Kod nje je malo ulaganje i odmah se proda, ali se i odmah naplati i dobro se isplati. Ali nema je u velikim količinama. Ove godine smo na hektar zemlje posadili breskvu, sortu “rojal džem”, umesto jabuke “ajdared”, koja je povađena”, kaže mladi Milanović. I država je ove godine pomogla voćarima, subvencijama u iznosu od osamnaest hiljada dinara po hektaru, te ovom domaćinstvu dobro dodje kao pomoć u proizvodnji.
Kada bi svaka godina bila ovakva, Milanovići bi bili prezadovoljni, a kako objašnjava Nikola, to je nemoguće. “ Uvek naidje neka godina kada podbaci rod, ili štetu naprave vremenske nepogode.”
“Volim to što radim, imam trideset i četiri godine i četrnaest godina se aktivno bavim voćarskom proizvodnjiom. Nameravam da nastavim da se bavim tom proizvodnjom, to sam odavno odlučio i ne menjam ništa”, odlučan je Nikola.
Nikola zajedno sa sestrom Katarinom voli da putuje po Evropi, već tradicionalno skoro svake godine posećuju Oktoberfestu u Minhenu. Vole I da za katolički Božić otputuju u Austriju. “Uglavnom tokom leta ne idem nigde, volim da putujem po Evropi, ali kada utihnu radovi u voćnjaku”, kaže on.
Jedan je od malobrojnih iz mlađe generacije, koji se bavi voćarskom proizvodnjom i živi u Drugovcu. Svoju budućnost vidi baš tu na pradedovskom ognjištu. “Ovde u Drugovcu imam sve i proizvodnju i prodaju, takođe imam sve što je neophodno za jedan dobar život. Ništa ne bih promenio”, samouvereno će Nikola. Kako nam je rekao, želi da uskoro osnuje i svoju porodicu. “Ništa me ne vuče prema gradu i nikada ne bih živeo u gradu,” odlučan je Nikola.
“Evo kada putujem, izdržim šest, sedam, dana u inostranstvu. Nedavno kada sam boravio u Minhenu, lepo sam se proveo, ali jedva sam dočekao osmi dan, da se vratim kući, u moj Drugovac”, ispričao nam je ovaj mladić, koji se opredelio da se bavi voćarskom proizvodnjom ali i da živi u selu.
Fotografije:SDPLUS
Projekat je sufinansiran iz budžeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
