Zbog skupe proizvodnje, nemogućnosti prodaje i plasmana na tržište Rusije, ali i zbog vremenskih neprilika koje su zabeležene tokom ove godine kada je jabuka bila u fazi cvetanja i zametanja ploda, voćari koji gaje ovu voćarsku kulturu, sve više se odlučuju na krčenje plantaža. Pod jabukom u Smederevskom kraju pre desetak godina bilo je oko tri i po hiljade hektara. A sada je sigurno hiljadu hektara manje, objašnjava Boban Marković, stručni savetnik za voćarstvo u Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi Smederevo, i sam voćar i vlasnik gazdinstva. Prema njegovim rečima, ostale voćne vrste preuzele su primat, kao na primer breskva, nektarina, koje zauzimaju najveće površine. Voćari su tokom prethodnih godina krenuli sa proizvodnjom kajsije i šljive, jer takva proizvodnja ne iziskuje ulaganja u stubove i žicu. A što se tiče ulaganja u hemijske tretmane i ona su znatno manja, nego što je to kod tretmana jabuke.
” Pod jabukom moje gazdinstvo ima oko tri i po hektara. Ajdared je dominantna sorta, mada imam još sedam sorti sa različitim epohama zrenja. Prva berba počinje krajem jula a poslednja u zavisnosti od godine, pa se tako berba na mom gazdinstvu završava krajem oktobra i to sa najkasnijom sortom greni smit. Kada pričamo o ovogodišnjem rodu u mom gazdinstvu jabuka je u podbačaju preko pedeset odsto, od normalnog roda”. Marković objašnjava da su voćari imali masu problema ove godine, kako u podbačaju roda, tako i sa vremenskim uslovima, posebno u periodu cvetanja i oplodnje. “I oprašivanje nije bilo najbolje, kao ni zametanje, zatim je i grad tukao u više navrata. Ulazilo se iz problema u problem. A najpemetnije je bilo da se ove godine nije ni radilo”, očajan je Boban. Njegove plantaže nalaze se na otvorenom u Suvodolu.
“Ova proizvodnja je već godinama takva da je cena u dubiozi i ne prati inpute i radnu snagu i sve ostalo uloženo tako da ne može da se pravi akumulacija.” Jer, kako tvrdi iza akumulacije ide i dobra agrotehnika, đubrenje i hemijska zaštita, a da kažemo i da je neophodna i protivgradna mreža. “O protivgradnoj mreži trenutno sve manje razmišljam, zato što je po hektaru postavljanje znatno skuplje nego pre nekih sedam, osam godina, jer je potrebno ulaganje od oko 20.000 evra za jedan hektar. Kao i kod većine voćara sa kojima ja živim, zbog svega navedenog, jabuka ide u krčenje vrlo ozbiljno. Znači prošle godine se krčila, ove godine su planovi kod voćara da prepolove površine. Ima i mnogo zasada koji su zapušteni i po tri, četiri godine unazad se uopšte i ne obrađuju. To se dešava i u Vodnju, u Udovicama, u Kolarima ali i u Šeškovcu gde su ljudi uzimali u zakup zemlju, sada su mnogi otkazali zakup,” pojašnjava Marković.
Voćare su pratile i vremenske neprilike. Najjači udar grada bio je u delu Suvodola koji je naslonjen na Kolare i to 25. juna, drugog dana Vrtolome, a mala količina pala je i na selo, međutim grad je istog dana pogodio i Drugovac. Stradao je i deo atara između Suvodola i Drugovca.
Boban sa svojim sinom još nije krenuo u berbu jabuka, na svom gazdinstvu. “Zbog oštećenja usled grada ali i bolesti koje su napale jabuku, sin i ja razmišljamo da ceo ovogodišnji rod predamo za industrijsku preradu. Otkupljuju i prerađuju jabuku u ovom delu Srbije Fruvita i druge firme, Nektar, Vučje a cena je negde od deset do jedanaest dinara po kilogramu. Ali ako pogledamo da se lepa, kvalitetna jabuka plaća od 30 do 35 dinara za kilogram, gde se po gajbi izgubi od pet do sedam dinara po kilogramu, jer gajba je vrlo skupa, a i pakovanje i prevoz su skupi, troškovi se uvećavaju, te sam mišljenja da zato treba da se da u preradu i da se okrenu ledja toj proizvodnji. Najisplativije mi je bilo što sam prošle godine povadio zasade na 80 ari, ove godine sam ostavio 30 ari neobrađeno, što znači da nije ni orezano niti prskano, I ta parcela je spremna za krčenje. Jedna parcela koju smo uzeli u zakup površine oko dva hektara, biće vraćena”, odlučan je ovaj voćar.
Voćari iz smederevskog kraja oslanjaju se na lokalno, odnosno srpsko tržište. Neznatna količina jabuke ide u Bosnu i Hercegovinu, a na rusko tržište, koje je nekada uglavnom i preuzimalo proizvodnju, sada domaća jabuka ne ide ni 10 odsto.
Zbog svega navedenog ali i zbog cene, koja se za prvu klasu plaća od 30 do 40 dinara na veliko na kvantašu u Udovicama, Markovići razmišljaju da predju na ratarsku proizvodnju.
Smederevski voćari pamte i zlatne godine u proizvodnji jabuke, osamdesete kada je jabuka bila izuzetno tražena i imala dobru cenu, ali i u periodu od 2000. do 2015, 2016.godine. Nakon toga počeli su problemi. Najveći problem za proizvođače sadaje rat u Ukrajini, zatim pritisci na Srbiju, kada je reč o izvozu, ali tu su i troškovi transporta koji se drastično povećavaju prema Rusiji. Nekada je šleper sa jabukama išao za četiri, maksimalno pet hiljada evra. Sada ide za 10.000 evra, gorivo je skupo, kilometraža je velika i sve to se sada odražava na proizvodnju. Koliko je intenzivna proizvodnja ali i prodaja bila, govori i činjenica da je u tom zlatnom periodu za voćare smederevskog kraja po trideset kamiona raznovrsne robe dnevno išlo iz Udovica u region ali i put Rusije. Kada se ima u vidu da je u kamionu po 10 tona robe, to je oko 300 tona voća, koje je putovalo samo u jednom danu na pijace i tržnice brojnih zemalja.
Voćar iz Vodnja Jovica Vujović obrađuje ukupno deset hektara zemlje, a pod jabukom je sa prvobitnih četiri hektara, zasade smanjio i ostavio na hektar i po. Kako nam je potvrdio, uslediće i novo vađenje zasada jabuke na njegovom gazdinstvu. On kao i ostali voćari ima iste probleme. Objašnjava da je ova proizvodnja neisplativa i navodi primere koliko je sve poskupelo. Nadnice za sezonske radnike prošle godine bile su dve i po hiljade dinara, a sada su tri hiljade dinara. Takođe, otišle su i dnevnice rezača sa četiri hiljade na četiri i po do pet hiljada dinara. Poskupelo je kaže i đubrivo jesenje od 100 dinara koliko je koštalo prošle godine, sada je 110 dinara po kilogramu. Ostala hemijska sredstva poskupela su za oko deset odsto. Za gajbu su prošle godine voćari plaćali od 75 do 80 dinara, a sada moraju da izdvoje od 118 do 125 dinara. Problemi su kako tvrde i kod naplate robe.
Dejan Ilić iz Suvodola od ukupno deset hektara, zasade jabuka ima na šest hektara. Od mraza u fazi cvetanja, ali i kiše koja je padala u junu ima mnogo oštećenja, te njegove ajdared jabuke, sorta koja je najviše zastupljena, ne mogu da se prodaju kao prva klasa. Ovaj voćar koji se kao druga generacija u svojoj porodici bavi više od 50 godina proizvodnjom jabuke, tvrdi da će 70 odsto ovogodišnje proizvodnje ići u industrijsku preradu, što je prosto rečeno propast za voćare.
Muka je zadesila i Gorana Milanovića iz Drugovca, koji ima zasade jabuka na šest hektara. Potvrdio nam je da je ova godina katastrofalna kada je reč o rodu. Prvo je mraz uništio rod na oko 60 odsto parcela, a zatim i grad koji je tukao tri puta u junu i u julu, tako da je oštećenje na zasadima 100 odsto. Sa šest hektara nabrali su samo 300 gajbica, a trebalo je da bude minimum 10.000 gajbi jabuka. Goran i njegov sin Nikola objašnjavaju da ih ovakve elementarne nepogode nisu prvi put zadesile. Potpuno uništen rod kao ovogodišnji na njihovim plantažama zabeležen je i 2012. godine.
Hoće li smederevski voćari zameniti jabuku za neku drugu voćarsku kulturu ili eventualno preći na ratarsku proizvodnju, koja je jevtinija, a ove godine se pokazalo da je i traženja i isplativija, videćemo u narednom periodu. U svakom slučaju ovu godinu će zapamtiti kao jednu od “crnih” u njihovoj proizvodnji.
Projekat je sufinansiran iz budžeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
