Освећење Крста на Запису

Већ смо 3 месеца у 2020 години, која нам је у последњих месец дана донела велику пошаст- болест изазвану новим Корона вирусом, за коју нажалост још нису пронађени ни вакацина, ни адеквaтни лекови. У условима борбе против ове опаке болести, ограниченог кретања и карантина за оболеле, долази нам највећи хришћански празник – Ускрс, 19. апарила. Васкрс или Ускрс, је највећи хришћански празник којим се прославља Исусов повратак у живот – васкрсење. То  је најважнији празник у живату сваког хришћанина у којем се слави победа живота над смрћу, добра над злом, светла над тамом, милосрђа над грехом. То је празник новог живота Исуса Христа, али и сваког верника – хришћанина.

Наше Смедерево и Смедеревци су још у време деспота Ђурђа Бранковића, који је владао средњовековном Србијом од 1427. до 1456. год., прослављали Ускрс, па су још тада имали своје Литије. По порироди ствари, као прави ортодоксни хришћани, они су то „јавно“ наставили у нововременској Србији, у време владавине Вожда Карађорђа и Књаза Милоша, али и у време тзв. старе Југославије, све до настанка комунистичког времена владавине 1948. године.  Од 2002. године у Смедереву се поново одржавају Ускршње литије у организацији свештенства цркве Свети Ђорђе. Те Смедеревске литије одржавале су се, тада и данас, увек другог дана Ускрса. Ово је прича о томе шта су Литија, чудноватни Крст и Запис у Смедереву.

У тој причи говори се даље о хуманости и доброчинству, које су учинили и чине наши Смедеревци, а да би она имала прави смисао, потребно је да се на почетку каже нешто више о освећењу и његовом значају за православне и хришћане код нас у Србији.

Аутор текста је учесник свих активности у овом процесу, од обнављања чудесног Крста до његовог освећења, има жељу да овом причом покаже како Смедеревци у ово суморно, али и оптимистично време, имају велику духовност, солидарност, пожртвованост, емпатију и да, као прави хришћани, радо чине доброчинства за све људе. Доказ да су Смедеревци продуховљен народ, а посебно наша омладина, нека нам послужи текст „Чудновати Крст на Златном Брду“, објављен на Порталу ЗОПС (Забавно образовни програм средњошколаца Смедерева), 1.маја 2019.године, при чему је преузета раније објављена прича „Најзначајнији Смедеревски записи“ са Портала СД ПЛУС, 18.јануара 2019.године, аутора Николе Тасића Цалета.

Шта су црквени обреди?

Словенска реч “обред” сама по себи означава “одећу”. Лепота, свечаност, и разноликост црквених обреда привлачи многе људе. Црква верује да сви извршени обреди имају одређено освећујуће, тј. благотворно и окрепљујуће дејство на човека. То је деловање Божије благодати. Молитва је та која даје свето значење обредним формама. Само кроз молитву дејство постаје свештено дејство, а низ спољних процеса – обред. Не само свештеник, већ и свако од присутних треба да унесе своју лепоту у извршење обреда – своју веру и своју молитву.

Шта је смисао освећења?

Освећењем православни хришћани називају обреде које је Црква увела у храмовни и лични човеков живот, како би преко њих на његов живот и сва његова дела и целу околину силазио Божији благослов. У основи разних црквених молебана лежи жеља за продуховљењем човекове делатности, како би се она вршила с Божијом помоћи и по његовом благослову. Црква све оно што је неопходно за људски живот освећује молитвом и благословом. Црква освећује и сву природу, и све стихије: воду, ваздух, ватру и земљу. Обреди освећења представљају  „крајњу потребу саме природе, или природе стихија и потребу самих људи који живе у ваздушном пространству и имају непрестану потребу за водом, ватром и земљом.“

1) Шта је Литија ?

Литија је у суштини Српска Слава. Литија је молитва уочи недеље и празника, на вечерњу, са освећењем хлебова ; Поворка верних са свештенством и црквеним барјацима, као манифестација побожности, о великим празницима (о црквеној слави, Богојављењу, Ускрсу, Спасовдану и др.). Поворка се формира као нарочито молепствије за престанак кише, суше, рата, какве заразне болести итд.

*Смедеревске литије

Смедеревска литија одржавала се и у време деспота Ђурђа Бранковића, а од 2002. године, према Скупштинској одлуци, другог дана Ускрса одржава се Литија и обележава се слава Града Смедерева. О кретању најпознатије Литије у Смедереву, која је полазила од цркве Светог Ђурђа и ишла до овог другог Записа, дакле до Крста, надахнуто је причала стара Смедеревка, праунука Бошка Марковића, г-ђа Љиљана Марковић-Шаренац. Она каже да је уобичајено било да сви чланови поворке носе са собом нешто за јело и oсвежење, уз обавезно ношење Ускршњих јаја !

На други дан Ускрса пре Другог светског рата, а и за време рата у Смедереву ишла је Литија после службе Божије у цркви, према утврђеном распореду : напред је ношен  крст, рипиде, чираци, барјаци, затим  је ишло црквено певачко друштво Слога. После тога ношено је небо, а испред тога налазили су се свештеници. На крају поворке били су представници власти и грађани. Литија се кретала поред Дунава, Сартида, до првог Записа на имању Јевремa Марића. Пуна кола колача и других ђаконија чекала је поворку.

Сви би се ту послужили и окрепили, па би онда кренулa пут Краљевог винограда, чије су капије биле отворене и пошто би поворка прошла кроз виноград, избила би на Горички пут. На имању Бошка Марковића био je, и данас постоји, Запис где је литијаше чекало ново послужење, урезивање крста и пут натраг у варош Горичким путем и улицом Девет Југовића и Кнез Михаиловом. На овом путу Литију су сачекивали грађани испред својих кућа и засипали поворку пшеницом, кукурузом и коцкама шећера. 

2) Шта је Крст ?

У западној култури крст је постао готово неодвојив од хришћанства, иако је то један од најстаријих и најобухватнијих симбола, он је много старији од самог хришћанства. Крст – симбол хришћанства урезиван je у камен или дрво, или израђиван од метала или кости, богато украшен, или једноставно цртан, крст се појављује широм света.

3) Шта је Запис ?

Запис је дрво које представља светињу за насеље на чијем се подручју налази. За запис се бира крупно дрво које постаје запис чином освештења, када се у његову кору урезује крст. И то се дрво чува. Верује се да ће велика несрећа да задеси онога ко га посече, или било како оштети. Гране не смеју да се ломе, па чак ни да се отпале гране сакупљају. На њега не сме да се пење или да се под њим спава. Сматра се да је одржање култа записа наслеђе прехришћанских религија Срба, када је запис /дрво имао улогу храма. Под њим се, као у храму, молило и приносиле жртве. За запис се најчешће бира храст, дрво посвећено Перуну – у старој словенској вери Богу громовнику, чијом милошћу пада киша која је благородна за усеве.

Запис има велику улогу у обредима везаним за Литије, које се одржавају најчешће између Васкрса и Петровских поклада (прва недеља по Духовима). Литије као вид богослужења се организују на празник свеца коме се молитве упућују а најчешће је тога дана и заветина насеља која је у вези с неким претрпљеним несрећама (поплава, пожар, удар грома) уз молбу да се насељу то не понови и да се чељад, усеви и њихов род заштите од непогода.

4) Бошков Крст-Запис на Златном Брду (Плавинaц)

У Смедереву постоје два Записа. Један је на Златном Брду, на средокраћи између Провалије и Павлице, а други у шуми Виле Обреновића. Место око Записа на Златном Брду је постало својеврсни градски топоним. Златно Брдо (лат. Mons Aureus) је назив за косу која се пружа на десној обали Дунава, готово паралелно са обалом, узводно од града Смедерева. Прво је у низу узвишења које од равница : Панонске низије са севера и Поморавља на западу, рељеф претварају у таласасту Шумадију.

Северна падина, ка Дунаву и Банату, назива се Плавинац, има изузетан поглед. Плавинац је добио ово име због плавог камена са којим се тада прскало грожђе. Преко целог дана овде је осунчано и зато има доста винограда. Грожђе Смедеревка са овог потеса има изразито златну жуто-зеленкасту боју, па је по томе и брдо добило име – Златно Брдo.

На Златном Брду, ближе речено на Плавинцу, налази се раскршће, где се пут, који долази из града, рачва на пут који води ка селу Удовице и пут који води ка селу Петријево. На том раскршћу више Провалије, некада је постојао, као извесно знамење, храстов споменик, висок три метра, а који се при врху завршавао у облику Крста, поврх кога је био кишобран од  храстових дашчица.

Тачно на том раскршћу пре 138. година двојица добрих Смедереваца, Митар Крстић и Бошко Марковић, подигли су спомен у облику Крста. Крст је направљен од храста који је на том раскршћу растао. На храсту је био урезан Крст, па је храст као такав сматран као Запис, и онда је следствено томе и читаво подручје добило то име.

У једном периоду тај храст је почео да се суши, а њих двојица, да би га сачували, а и само место као Запис, решили  су да од њега истружу греде и да од греда направе Крст. Да би себе и свој рад сачували од заборава, они су на хоризонталном делу Крста урезали следећи текст : ”Овај спомен подигоше 1882. године Митар Крстић и Бошко Марковић”.

Крст је годинама сматран за свето место и све до 1948. године до њега су долазиле градске Литије о Ускрсу. Нажалост, због лошег односа према Цркви и хришћанским симболима, који су после Другог светског рата владали у тадашњој држави, однос народа према вери и обичајима, полако се мењао (слабило је интересовање), и након 1948. године, Литија је престала да долази овде. Значај овог Крста-Записа временом je бледео, иако је велики део Златног Брда назван Записом. 

Троугласта парцела, на којој је смештен овај споменик, као сакрални објекат, служила је  као виноградарско раскршће. Споменик је служио селу ради заштите од града и назван је Крст од леда. Њега су сељаци украшавали: пешкирима, чарапама, боцама вина и/или ракије, цвећем и плетивом разне боје.

5) Запуштено и заборављено значајно Смедеревско знаменито место

Запис на Златном Брду је просторно културно-историјска целина и знаменито место које има спомен обележје и које је подигнуто ради трајног очувања успомене на значајне личности и место од посебног културног и историјског значаја Града Смедерева. Богато културно наслеђе Смедерева треба да се пре свега огледа у значајним културно-историјским споменицима, археолошким локалитетима, као и знатном броју стваралаца – уметника, научника, хроничара и њихових дела. Наш Крст-Запис, као споменик културе, односно знаменито место, углавном је био препуштен зубу времена и у стању које je захтевалo већу бригу локалне заједнице, институција које се баве заштитом споменика културе, али и шире заједнице. Због људске небриге и зуба времена, део Крста који се налазио у земљи, иструлио је, тако да се oн 2010 .године сав и урушио. Тада су се добронамерни људи, који имају плацеве и викендице на Плавинцу, у његовој непосредној близини, организовали и Крст је поново успостављен, тако што је део који је враћен – убетониран у земљу.

Пошто је висина Крста-Записа била значајно смањена у односу на првобитну величину, он је као такав изгубио значајно на својој градниозности и лепоти. Многи Смедеревци, који су пролазили поред њега, добро се сећају да је он 70-тих година прошлог века био у релативно добром стању. Знајући за то, стари Смедеревци и добротвори Славица и Томислав Секулић, донели су одлуку да га о сопственом трошку обнове и да му врате некадашњи сјај.

Иначе, брачни пар Славица и Томислав Секулић су на Златном Брду, односно на Плавинцу за себе, за своју децу и унучад, изградили пристојну, али лепу викенд кућу. Славица Секулић је лекар, дерматолог и већ дуже време поседује приватну ординацију –„Дерма Вита“, која веома успешно послује. Томислав Тома Секулић је машински инжењер и након напуштања посла у Железари, те и свог приватног бизниса, нашао је ангажовање у ординацији своје супруге Славице.

Они су 2018. године ангажовали врсне мајсторе, па је 26. августа Крст обновљен и постављен на своје место, а онда су 2019.године довели и грађевинце да уреде простор око њега, како би све данас изгледало знатно лепше него што је икад раније било. Пошто су Славица и Тома православни хришћани,  они су са старешином цркве св. Георгије у Петријеву, господином протонамесником Мирославом Дишићем, договорили да се освећење Крста на Запису обави по православном обичају, 9. јуна 2019.године.

И тог великог дана за Град Смедерево они су, уз велику и несебичну помоћ комшија, колега и пријатеља, организовали ово зачајно освећење “новог-старог” Крста ; обезбедили су велику количину хране и пића и позвали грађанство да пропрати ову прворазредну манифестацију православне културе. И Богу хвала, све је испало како треба: време је било сунчано и топло, одзив Смедереваца, чак и иностраних гостију био је мимо очекивања – велики; процењује се да их је било преко хиљаду.

Сам чин освећења чудесног Крста на Запису протекао је изванредно; Свештеник Мирослав Дишић са двојицом својих колега обавио је дивно богослужење, које су сви присутни са одушевљењем пратили. Посвећеност и пажњу својим Смедеревцима и овом обреду, односно овој великој свечаности, показала је и градоначелница, Јасна Аврамовић, која је била присутна на освећењу чудесног Крста, и том приликом она се поздравила готово са свим присутним људима на Запису.

Аутор:                                                                                                              Смедерево

                                                                                                                          31.март 2020.г.

Никола Тасић Цале

Дипл.маш.инжењер (У пензији)

Стари Смедеревац и Железарац

Poslednje vesti

Leave a Comment