Равноправни носиоци овогодишње Плакете, коју додељује Фонд „Бранислав Мане Шакић“ за очување српског језика и неговање културе говора у електронским медијима Србије, окружења и расејања, су новинари Јелена Ђукић и Жељко Стефановић. Заједничка нит им је раду културно-забавном програму Радио Београда, мада је њихово делање везано за различите временске периоде. Жири је мишљења да је, уз подразумевану гласовну и језичку стручност, значајан и њихов допринос, лични печат и препознатљивост и на пољу информативно-образовног сегмента емисија поменутог жанра. Добитницима признања одличје ће бити уручено 3. јуна у смедеревској Народној библиотеци.
Након смрти супруга Радивоја Лоле Ђукића 1995. а по његовој жељи, збрињава Легат и уступа га Централној библиотеци Црне Горе на Цетињу да би потом у периоду од 1995. до 2004. приредила и објавила његове рукописе –Огледало грађанина покорног, Десет заповести, Људи са две главе, Црни снег, Будибогснама и Камелеони.
Жељко Стефановић, рођен 1962. у Београду, већ17 година уређује, припрема и води култну емисију Радио Београда 1„Време спорта и разоноде“, породични магазин о спорту, уз актуелности из јавног и културног живота, а чије емитовање је почело давне, 1960. године. Као 14-њак заинтересован за овај медиј, започиње сарадњу у емисији „Вече уз радио“ Николе Караклајића, што је потом утицало и на његово касније опредељење да студира новинарство.
Јелена Ђукић, новинар у пензији, током свог вишедеценијског рада, најпре у Радио Београду а потом и у Телевизији Београд, као аутор, водитељ и уредник, бележи низ емисија и серијала у културно-забавном програму ових гласила. Завршивши студије југословенске и светске књижевности 1962. свој професионални ход започиње1963. као сарадник, а потом и уредник и водитељ разних контакт емисија.Прва у низу,„Микрофон је ваш“,преименована у „Суботом увече“, коју води са Властимиром Ђузом Стојиљковићем, доноси јој 1967.„Златни микрофон“, а већ наредне године и Награду Радио Београда за најбоље годишње програмско остварење. Пре преласка у Телевизију Београд, непуну деценију рада заокружује серијалом „Тражимо забаву за вас“, кроз разговоре саврсним делатницима – Десанком Максимовић, Бранком Ћопићем, Густавом Крклецом и Радивојем Лолом Ђукићем.У Образовном програму Телевизије Београд, радила на серији документарно-играних емисија као и емисије намењене младима „По људима учио сам свијет“.
Поводом 13. јуна, Дана новинара Србије, Савеза новинара Југославије и Удружења новинара Србије, 1989. добија Сребрну Плакету за 25 година рада у новинарству и допринос развоју новинарске организације. Исте године одлази у пензију.
Заљубљеник у музику, од 1979. аутор је и водитељ омладинске емисије Радио Смедерева „Музички рингишпил“ а 1994. упоредо сарађује и са другим медијима као што су Радио 101, Београд 202,Трећи канал РТС-а, где бележи ангажман и у емисијама „Да питамо заједно“, „Лето на Ади“, „Хит месеца“ и др. Више година води и познате музичке фестивале МЕСАМ, Београдско пролеће, Гитаријаду у Зајечару. Статус стално запосленог стиче 1988. у “Јежу,” радећи за часопис “ИТД,” потом је 13 година део редакције у „Политици експрес“ паралелно радећи и на програмима Радио Београда
Писао је и за бројне часописе на подручју Србије, сарађујући и са сарајевским “АС-ом”, македонским “Екраном” и словеначким листом “Вечер.“Добитник је више признања, међу којима су и „Златни микрофон“, Оскар популарности, статуе Златног мелоса, бројне дипломе за вођење хуманитарних концерата и приредби, те Децембарске награде Скупштине општине Звездара за значајан допринос развоју и унапређењу физичке културе. Члан је еснафског и Удуржења спортских новинара Србије.
Подсећања ради, Фонд и одличје носе печат сећања и дужног поштовања према Браниславу Манету Шакићу,чији су живот и четврт века спикерског рада остали уткани у битисању смедеревског радија.
Значај истоимене награде за очување српског језика и неговање културе говора у електронским медијима Србије, окружења и расејања је утолико већи уколико се зна да је прва, и до скора једина те врсте на подручју бивших држава СФРЈ и свих потоњих до данас, чему у прилог говори и континуитет њене доделе од 1998.године, наводи се у саопштењу за медије Јадранке Ничин, оснивача фонда ” Брнислав Мане Шакић”.
