Дан Дунава установљен је 29. јуна 2004. године са циљем подизања свести о вредности и богатству реке и њеног слива. Тог дана потписина је Међународнa конвенцијa о заштити реке Дунав и од тада, сваке године, све земље подунавске регије обележавају овај дан. Плави Дунав је река, која се још зове Дунав, Дунав, Дунăреа, Дуна, Дунај, Дунай, Донау, Данубе, зависно од земље кроз које протиче. и на турском Туна. Сва ова имена долазе од латинског извора Данубиус који је био римски Бог река.
О Дунаву су писали многи научници, истраживачи, историчари, књижевници, и др., па ће се овде дати само основни подаци : Река протиче кроз или чини границу 10 држава : Немачку, Аустрију, Словачку, Мађарску, Хрватску, Србију, Румунију, Бугарску, Молдавију и Украјину. Дунав почиње од Донауешингена где се спајају две мање реке Брег и Бригах, па одатле Дунав носи назив Донау.
Дунавском стратегијом ЕУ обухваћени су делови или читаве територије 14 земаља чланица Дунавског процеса сарадње (Немачка, Аустрија, Словачка, Чешка Република, Мађарска, Словенија, Хрватска, Србија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Румунија, Бугарска, Молдавија и Украјина). Ове земље уједно су и потписнице Kонвенције о заштити реке Дунав, односно чланице Међународне комисије за заштиту реке Дунав.
Влада Републике Србије је Радну групу за израду „Заједничке свеобухватне стратегије ЕУ за Дунавски регион“ формирала 24.септембра 2009.године. У Радној групи нашли су се представници десет министарстава. Акциони план Дунавске стратегије ЕУ има четири стуба и једанаест приоритетних области: 1. Повезивање Подунавског региона, 2. Заштита животне средине у Подунављу, 3. Рад на просперитету Подунавља, и 4. Јачање Подунавског региона.
С тим у вези, и из мастер – плана свих лука и партнера на Дунаву произашле су препоруке политичким и државним структурама, с којима земље учеснице треба да убудуће, уз помоћ Дунавске стратегије, хармонизују своје ставове, јер од сутра Дунав треба да буде водени аутопут. Познато је да природни транспортни коридори још увек нису искоришћени, а неопходно је да се повећа водни транспорт. Он је на Дунаву 11 пута мањи него на Рајни, а пружа се шанса да 20 одсто транспорта пребацимо на реке.
Дан Дунава представља интегрални део сарадње подунавских земаља и прославља се у свих четрнаест земаља потписница Kонвенције о сарадњи на заштити и одрживом коришћењу реке Дунав, како би се подигла свест за очување реке код што већег броја појединаца и како би се апеловало на рационалну употребу водених ресурса. Kампања прославе Дана Дунава покренута је са циљем да се очува једна од најлепших европских река и истакне значај Дунава за живот и будућност преко 80 милиона људи који живе у његовом сливу.
Манифестацију обележавају и млади и стари, спортисти, уметници, а сви заједно, љубитељи природе. Дружење почиње у преподневним часовима, када су на делу најмлађи који приказују знање из екологије, а окончано у „ситне сате“ уз тамбураше, рибље специјалитете и чувено домаће, баношторско вино, када се обично исказују они старији.
Најважније је да наша деца на свет гледају са становишта екологије. Зато им морамо свакодневно указивати на предности живота у сарадњи с природом и, наравно, бављења спортом. Велику улогу у томе треба да одиграју васпитачи, учитељи и наставници, који су, без обзира на чињеницу да је тада летњи распут, окупљају све малишане- објашњавају учесници Манифестације.
Смедеревци свом Дунаву
Манифестација “Дан Дунава” 2019. у Смедереву
Поводом обележавања европске манифестације „Дан Дунава“, која се обележава у 14 земаља Подунавског слива, град Смедерево ће 13. пут заредом дати подршку Међународном комитету за заштиту реке Дунав ICPDR, путем манифестације „Дан Дунава“ у Смедереву. Град Смедерево је стално део колажа од 28 насељених места и градова Подунавског региона Србије који ће на локалном нивоу синхронизовано подржати обележавање „Дана Дунава“ као допринос овој значајној европској манифестацији. По традицији, Смедерево сваке године од оснивања ове манифестације на еколошки, уметнички и спортски начин обележава манифестацију „Дан Дунава“ на локалитетима Бродарски и Веслачки клуб, као и у Дунавском парку код Силоса.
Дунав у Смедереву тече правцем запад-исток од Орешца до Kулича са ширином корита од 800 до 1 300 м. Kод Смедеревске Тврђаве је речним острвима раздвојен у три крака од којих је десни најшири и најдубљи. Ширина велике Смедеревска Аде је око 1,2 км, дужина 5 км, док је Мала Ада широка око 200 м, а дуга око 1 500 м. Иначе при високим водостајима када се острва или њихови делови потапају, Дунав може бити широк и преко 2 000 м. Узводно од смедеревске Аде корито Дунава је у облику трапеза са постојаним и стрмим обалама, са повећаном дубином од око 15 м. Ширина речног тока је око 650 м. После изградње Ђердапског језера, брзина Дунава је знатно смањена, па тече са ца.4-5 Kм/х, а нивои воде су знатно издигнути. Дошло је и до бржег таложења вученог и лебдећег наноса, па и до засипања и издизања речног дна.
Дунав- транспортни Коридор 7
Панeвропски водни транспортни Коридор 7 – Дунав повeзујe 10 eвропских дражава, којe излазe на пловни дeо рeкe Дунав. Прeдставља јeдини водни коридор и основ унутрашњих пловних путeва, зајeдно са Рајном и Мајном, то јe најважнији водни пут на континeнту који повeзујe Црно са Сeвeрним морeм.
Дeоница Коридора 7 кроз Србију пружа сe правцeм сeвeрозапад – југоисток у дужини од 588 км, што прeдставља чeтвртину укупнe дужинe пловног пута који износи око 2415 км. Највeћи дeо Коридора Дунав кроз Србију пружа сe кроз АП Војводину.
Воде Дунава по квалитету за употребу спадају у III и IV категорију, што значи да су погодне само за наводњавање и технолошке поступке. Купање у Дунаву није препоручљиво. За унапређење наутичког туризма у Србији од великог значаја су публикације и мапе међу којима је и „Атлас Дунава за наутички туризам“, издање Привредне коморе Србије. Данас је Дунав, као кичма Пан-Европског Коридора 7, значајно тржиште наутичког туризма.
Министарство за инфраструктуру је надлежно за пловни саобраћај на међународном пловном путу Дунавом кроз Србију, а Министарство економије и регионалног развоја је надлежно, између осталог, за развој туризма у Србији, а тиме и на Коридору 7.
Дунав –река хранитељица
Смедерево, као град имао је изванредне природне услове за рибарење. Ту су на дохват руке били Дунав, Језава, Дунавац, Морава, Канал Дунав-Тиса-Дунав за наводњавање, Провала и многе баре и вештачка језера. Такав природни потенцијал за бављење риболовом нудио је многим људима могућност прехрањивања својих породица, а бављење тим занатом обезбеђивање хране за широке народне масе. Многи су се риболовом бавили самостално, али су се, због тежине посла и потребе све већег улова, удруживали или укључивали чланове својих породица: браћу, сестре, своју и туђу одраслу децу… Након Другог Светског рата рибари у Смедереву су се удружили и основали Рибарску Радну Задругу. Тачније, одлуку у оснивању Рибарске Радне Задруге донео је Народни Одбор Општине Смедерево.
Развој новог друштва нужно је тражио нове организационе облике, те је тако дошло до самоуправног организовања људи у Задрузи. Формирани су нови органи, помоћна тела, одбори и комисије. У Задругу су ушли сви они аласи-рибари који су се и иначе бавили рибарењем на Дунаву, Језави, Морави и другим већим водама, али и други људи који су себе видели као рибаре.
И Рибарска Задаруга ја тако добила ново име које је у пуном називу гласило: Рибарска радна задруга „Херој Милутиновић Иван“ Смедерево. То име је, можда, добила и због тога што је рибар Драгослав Тасић – Драга Цалион у својој мрежи пронашао тело пострадалог Народног хероја Ивана Милутиновића.
Задруга је најпре радила на основу Правила, која су касније прерасла у Статут; имала је Скупштину, Управни Одбор сачињен углавном од људи из Народног Одбора Општине, и Колективно управљање. Сваке године један рибар – један од једнаких – биран је за Председника. У задрузи су радили и: књиговођа, благајник, контролор и запримачи улова, људи који су примали од аласа уловљену рибу.
Рибарски метови на смедеревском Дунаву
Рибарски метови су места и простори на одређеном делу тока Дунава на којима се риба лови мрежама. Називи метова настали су међу рибарима, спонтано, по неким детаљима на обали, речном току, или неком карактеристичном догађају. Још од давнина користили су их локални рибари у међусобним комуникацијама. Неким метовима упамћен је разлог због ког је добио име, већини метова није, али се имена преносе са генерације на генерацију, па се и данас користе.
Дунав поред Смедеревског приобаља протиче у дужини од 45 км, од Орешца на 1124 км, до ушћа Мораве на 1103 км, и до Kостолца на 1079 км, чинећи тако северну границу општина Смедерево и Пожаревац-Kостолац односно Смедеревског Подунавља.
Ради лакшег сналажења, али због тока великог Дунава, рибари су метове у свом атару поделили на наредене метове : Метови у Горњим водама, Метови на приградском и градском делу Смедерева и Метови на Доњим водама. Као средишњу границу они су одредили Пристаниште, између 1117. и 1116. километра. У том водама су углавном и ловили рибу. И врста алата, односно мреже, зависила је и од тога на ком се мету лови.
Метови се углавном налазе на деловима реке ближе десној обали или средини речног корита. Метови на левој обали скорашњег су времена, јер је на тој страни раније било доста пањева па су се мреже често закачињале. Временом су рибари и тај део очистили и потом и на њему одредили нове метове. Локације метова шире се одређују према таблама за ознаку колометраже на току Дунава, али им ближе одређење дају имена која су им рибари наденули.
Из велике захвалности и љубави према Дунаву, аутор књиге о старим смедеревским рибарима, „Алас нема три осмице“, -Никола Тасић Цале, направио је доњу мапу метова, на којој су плавим бројевима означени километри дужине реке, док су црвеним бројевима означени метови. Непосредно испод мапе налази се и легенда, која даје имена (називе) свих рибарских метова у свим деловима смедеревског атара.
1. Мицина путања; 2. Тумбас; 3.Немачки букови ; 4. Урвина ; 5. Мура ; 6. Рупа ; 7. Пожеговац; 8. Баба Живанин мет; 9. Мач и Црквина; 10. Филипов пут; 11. Херој Срба; 12. Турска колиба; 13. Галион; 14. Карпати; 15. Докови; 16. Јалија; 17. Капија; 18. Град; 19. Прва кула; 20. Звезда; 21. Бук; 22. Чавртија; 23. Ружа; 24. Тинк; 25. Каучина; 26. Велки обор; 27. Говеђа бара; 28. Чамурлук; 29. Рашина кранцла; 30. Подмул; 31. Липски мет; 32. Колток; 33. Рупа на 1111. километру; 34. Три тополе; 35. Табла на 1110. километру; 36. Батозов мет; 37. Кућа; 38. Табла на 1008. километру; 39. Пумпа; 40. Кулич град; 41. Дарданели; 42. Митраљез; 43. Табла на 1005. километру; 44. Манстириште; 45. Ибрифор; 46. Чекаја.
Наравно, у разним приликама, током вишегодишњих промена на Дунаву настали су и други рибарски метови, обалом и водом, гледано од Смедерева, па низводно према Морави, односно према Ђердапу.
Обележавање Дана Дунав на смедеревском подручју
Градови на Дунаву, од Апатина преко Смедерева до Kладова, али и многи други градови сваке године прослављају Дан Дунава низом активности. То су, сада већ афирмисане акције намењене одраслима и деци, као што су акције чишћења обала реке Дунав и акције са радионицама и предавањима. Ту су обавезно и акције са културно уметничким садржајем, спортским активностима за најмлађе, активностима намењеним особама са посебним потребама, организацијом еко кампова. На трибинама организују се предавања о рециклажи са посебним освртом на важност воде, очување воде и воде неопходне за будућност опстанка и чистију планету,…и тако се прославља овај важан међународни дан.
У Смедереву Бродарски клуб „Металац“ редовно организује и одржава дводневне једриличарске регате, која се јако цене као велики допринос Манифестацији под називом Дани Дунава. Обележавање Дана Дунава у Смедереву 2017. године потрајало је два дана: првог је било радно, а другог свечано. Смедеревску прославу Дана Дунава организовало је Јавно предузеће „Смедеревска Тврђава“.
Дан је искоришћен да се с Дунавом упознају и друже најмлађи Смедеревци, који похађају вртиће Предшколске установе „Наша радост“. Док су они започињали своје радове, цртеже и слике, али и бродове од пластичних боца – прави начин да се искористе а не у Дунаву да заврше, конферансије их је упознавао са најзначајнијим чињеницама и подацима о реци поред које живе.
Није изостала ни прича (Аласки синови Цале и Кокан), о Kемзи, чувеној митској немани која обитава у Дунаву код Смедерева. Свој допринос дао је и Омладински ансамбл „Светлост“, који је поред реке имао свој мини концерт. Почели су, како би другачије, са „Лепим плавим Дунавом“ Јохана Штрауса млађег.
Иначе, Дан Дунава обележава се у 14 европских подунавских земаља потписница Међународне конвенције о заштити Дунава, како би се подигла свест за очување реке код што већег броја људи и апеловало на рационалну употребу водних ресурса. Kонвенција, потписана још 29. јуна 1994. године у Софији, основ је за сарадњу европских држава за заштиту Дунава на чијем сливу живи више од 80 милиона људи.
Чишћење приобаља Дунава
Са аспекта животне средине, велики је број утицаја који су условили промене на Дунаву, али се као главни могу навести: нетретирани индустријски отпад, локација депонија, неконтролисане примене мера заштите у пољопривреди, изливање односно цурење опасних материја, акциденти, испуштање јаловине, интервенције при уређењу пловног пута, непостојање система интегралног мониторинга квалитета воде, остаци потонулих бродова у речном кориту. Из тог разлога кроз велики број активности, првенствено едукативних радионица за децу и омладину, жели се да људи у Србији схвате колико нам је значајна река Дунав за привреду, пољопривреду и туризам. Вода је извор живота, а имаћемо је онолико колико је будемо чували.
Смедеревски аласи су за Дан Дунава организовали акцију чишћења реке. На потезу око пристана, где се накупило ђубре у импозантној количини, од раног јутра су чистили и односили све чему ту није место. Обала поред омиљеног шеталишта Смедереваца тако је засијала новим сјајем, нестало је све оно што је ружило поглед на моћну реку.
Није у питању један дан кад се сви окупе да би чишћењем обележили неки датум већ то мора да прерасте у константну бригу о животној средини, нашој околини и нашем дому, уосталом. Овакве акције само су подсетник докле смо доспели са небригом и то се мора зауставити- често истичу чланови локалних Удружења. Већина каже да је на сваком појединцу да брине о месту у коме живи. Најбољи начин да допринесемо заштити животне средине јесте да на личном примеру покажемо како се негује природа и помаже онима којима је помоћ неопходна.
Поводом Дана Дунава, који се обележава од 2004. године 29. јуна, Удружење СР-Смедеревац са другим организацијама за Заштиту животне средине учествује у чишћењу Дунавског приобаља, или самостално одлази у такву акцију. Повремено Удружење СР-Смедеревац организује акцију чишћења простора Смедеревске аде, од Горњег до Доњег шпица Аде, укључујући Дунавац и друге наше реке и језера, тј. наше риболовачке терене.
Истиче се да су чланови Удружења СР-Смедеревац, поводом дана Заштите животне средине, заједно са члановима ЛЕП-а(Локални еколошки покрет)-Смедерево, то обележили чишћењем обале Дунава на Kеју, и тиме вероватно утицали на подизање свести наших суграђана.
Важно је запамтити да ми природу нисмо наследили од наших предака, већ смо је позајмили од наше деце, и наша је дужност да им омогућимо раст и развој у чистој животној средини, и због тога молимо све медије да помогну јавности и објасне да је потребно само мало добре воље да очистимо наше реке, језера, канале и потоке – посебно наш плави Дунав.
Аутор: Смедерево
28. јун 2019.г.
Никола Тасић Цале
Дипл.маш.инжењер (У пензији)
Стари Смедеревац
