Pre 12 godina pojavila se ona, ušla je tiho, nenadano, podmuklo, i rasplakala nas, sve nas rasplakala, sve nas utišala, samo tugu pojačala. Ona, čije ime ne želim da izgovaram, iako znam da je moja i samo moja, a i ja samo njena. Delimo svaki dan, borimo se jedna protiv druge, neki dan pobedi ona, neki dan pobedu odnesem ja, ali konačna bitka je ono što odlučuje, jer, istoriju pišu pobednici, a to bih želela da budem ja.
Ako vam kažu da ona nije jaka, da sam ja slaba, da ja glumim, da je sve to u mojoj glavi, lažu vas, i to kako vas lažu. Jaka je mnogo, toliko jaka da može da vas zbriše u trenutku. Taj trenutak brisanja, umalo sam izbegla kad mi je dijagnoza saopštena. Milice, imate multiplu sklerozu. Lekova nema, ovde, tamo negde ima. Lek neka vam bude vaša violina, vaša deca. Od tada, samo borba. Moja violina kao da je gledala moju decu i plakala sa njima. Jer, znate, violina ima dušu. Nije više svirala kao nekada, harmonija kojom je odisala bila je tužna, a ta harmonija ispunjavala je i moj život. Harmonija trnjenja noge, gubitka vida na jednom oku, nestabilnosti, omaglice. Uf, ta užasna harmonija, kad bih vam samo mogla dočarati kako užasno zvuči i koliko je falš i nečista.
Posle nekog vremena, zvuka više nije bilo. Ostavila sam je, moju veliku ljubav, violinu.
Zlobnica koja se bori sa mnom svaki dan, nije mi više dala da prevlačim gudalo po žici i stvaram. Zlobnica mi više nije dala da uživam u životu, da šetam sa svojom decom, da odlazim sa njima na roditeljske sastanke, da budem na njihovim maturama, prvim danima škole, vojničkim zakletvama i svemu u čemu majke uživaju sa svojom decom. A muž, besan. Besan na sebe, jer ne može da mi pomogne, besan na sudbinu što mu je napala nešto najsvetije. Pa kažu, to je život, znate. Ma kakav život! To nije život, to je ona, koja mi je sve to oduzela, koja me sputava! Ali ne dam se ja, ja sam borac, moja porodica je vojska, i ako treba, do poslednje kapi krvi ćemo se boriti, pa neka pobedi jači.
Kažu da je violina kraljica svih instrumenata, pa zar ide da je porazi jedna multipla skleroza? Nikako! Zasviraće ona uskoro, najlepšom melodijom koju ste ikada čuli. Njeni predivni tonovi će biti lek za mene, svaka nota će neutralisati jedan simptom. A do tada, želim da se borimo zajedno za terapiju za sve mlade ljude, da se život svih obolelih odvija po melodiji najlepših notnih zapisa, i da na kraju odnesemo pobedu nad njom, svi mi, ja, moja i svačija porodica. Do konačne pobede!
Milica Simić, 54 godina, Smederevo.
