Kako je bilo ?
Neka od teorija govori da je naša nekadašnja reka Jezava dobila ime po tome što je ljude, koji su živeli oko nje i/ili u njenoj blizini, hvatala jeza koju je ona izazivala svojom plahovitošću i čestim izlivanjem iz korita i plavljenjima Godominskog polja i samog grada Smedereva.
Jezava predstavlja rukavac Velike Morave, koji se odvojio od nje kod sela Trnovče i nalazi se dolinskoj ravni Velike Morave. Faktički, reka Jezava je nekada bila rukavac Velike Morave, ali je 1897. godine od nje odvojena nasipom.Ona počinje između sela Trnovče i Miloševca. Njeno korito, dalje prema severu, nije neprekidno, već postoje pojedini njegovi duži i kraći ostaci jer su meštani zatrpali korito na nekim mestima. Neprekidno korito Jezave počinje tek iz Rita, između Lozovika i Sraoraca. Odavde teče prema severu, račvajući se u mnoge rukavce i spajajući se sa Raljom i Konjskom Rekom, uliva se u Dunav kod Smederevske Tvrđave.
Taj rukavac je dugačak 47,5 kilometara, koji se uliva u Dunav, ali pre toga, taj rukavac, odnosno sada Jezava, se spaja sa rekom Raljom. Za njeno ime vezano je i ime ušća u Dunav, koje se zove Čavrntija, što znači vrtlog. Naravno, to mesto je za ribare bio met, i ono i danas postoji, samo što više nema onih vrtloga, jer je Jezava regulisana 1967. godine, tako da se više ne uliva u Dunav, a na njenom bivšem ušću je izgradjena marina.
Dužina Jezave iznosi 47,5 kilometara, a njen sliv zauzima površinu od oko 170 km2. On obuhvata znatan deo Moravske aluvijalne ravni i levu dolinsku stranu nizvodno od Velikog Orašja. Na tom svom putu, od izvora do ušća, ona spaja ili povezuje sledeća sela na Jezavi i oko Jezave : Veliko Orašje, Trnovče, Miloševac, Lozovik, Saraorci, Lugavčina, Osipaonica, Skobalj, Mala Krsna, Vranovo, Ralja, Radinac i Lipe.
Jedinstveni rariet vezan za Jezavu je da je ona, u zavisnosti od godišnjeg doba, imala dva suprotno smerna toka. Kada se Velika Morava u jesen izlivala, ona je gurala vodu u Jezavu, pa se ova onda ulivala u Dunav kod Smedereva. Kada je Dunav u proleće nadolazio, on je gurao vodu u Jezavu, te je onda ona morala da se uliva u Veliku Moravu.
Na toj maloj reci Jezavi, odn. na toj njenoj dužini od samo 47,5 kilometara bilo je – 35 mostova, mostića, ćuprija i prelaza -u poređenju sa velikim Dunavom, na čijoj ogromnoj dužini od 2850 kilometara – postoje 52 mosta!
Šta je nastalo ?
Prvo zatrpavanje Jezave počelo je 1965-te godine bacanjem svog gradskog smeća, šuta i otpadne zemlje oko drvenog mosta, koji se pružao preko starog korita Jezave. Taj most je bio u nivou ulice Miloša Velikog, u nastavku i sadašnjeg pružnog prelaza, ispred fabrike „Heroj Srba“ (danas „Želvoz“), i vodio je na drugu stranu kopna, koje je ustvari bilo ostrvo.
Most kod „Heroj Srbe“ 1962.god. u poplavi Jezava na početku zatpavanja1965.god.
Drveni most, koji kažu da krije neke tajne, pružao se delimično dužinom sadašnjeg nadvožnjaka. Tadašnje kopno – ostrvo je delilo staro i novo korito Jezave. Na tom kopnu živela je familija Nestora Maksimovića, a tu se nalazila i gradska Klanica. Jedno vreme tu su bile i neke zanatske radionice.
Neuki i loši ljudi zatrpavaju Jezavu 1968.god.
Najpre je zatrpano staro korito, levo i desno od tog drvenog mosta. U nastavku je zatrpan i drugi drveni most u starom koritu, sličan ovom opisnom, udaljenom od njega cca. 400-500 metara prema ušću. Na tom mestu danas se nalazi Crpna stanica i prerada otpadnih voda grada Smedereva !
Sa zatrpavanjem Jezave je, zbog čestih poplava fabrikre „Heroj Srba“, nastavljeno u starom koritu, tako da je ona u tom delu, praktično u gradskom području, zatrpavana do 1968.godine, a onda se prešlo i na zatrpavanje njenog novog korita, koje je prema podacima Vodne Zajednice završeno 1971.godine. Od tada se Jezava više nije ulivala u Dunav, a na njenom bivšem ušću izgrađena je neka prljava marina, bez plana i izvesne budućnosti.
Na prostoru zatrpane žive reke Jezave u oba korita, Republička i opštinska vlast su 1975. godine donele odluku, da se izvede proširenje i izgradnja novog dela “Heroj Srbe“, koje je završeno 1980. godine. Napomena : Od 1926. godine, na ovom mestu postojala je fabrika „Radionica za popravku železničkih vagona“. Posle II Svetskog rata fabrika je poslovala pod imenom„Heroj Srba“, kada je radila popravke teretnih i putničkih vagona. Kada je preduzeće “Heroj Srba“ prešlo u vlasništvo ŽTP Beograd 1994. god., ono je dobilo i novo ime „Želvoz“.
Baba Jokina kafana-Semberija do 70-tih godina
Našu živu i lepu reku Jezavu, sa njenom florom i faunom, zatrpali su neki neuki ljudi, koji ništa nisu znali o potrebama Smedereva i nas Smederevaca. Oni nisu znali ni da je Jezava na sebi imala sedam mostova, koji se radi istine sada ovde navode.
U širem području grada:
1- Drveni most kod Aerodruma-Lipski most – Zatrpan je kao deponija đubreta, šuta i otpadne zemlje. To je današnja Smederevska deponija !
2- Drveni most na Papazovcu kod Poljoprivredne škole – Zatrpan je kao deponija đubreta, šuta i otpadne zemlje.
U gradu:
3- Drveni most na
mestu ispod sadašnjeg Nadvožnjaka, na starom koritu Jezave – Nekad kod
fabrike „Heroj Srba“ (od 1994.god. „Želvoz“) – Zatrpana cela konstukcija
kao deponija đubreta, šuta i otpadne zemlje !,
4- Drveni most na mestu današnje Crpne stanice, na starom koritu Jezave – Posečen je i stubovi su povađeni- Zatrpan je kao deponija đubreta, šuta i otpadne zemlje. Bio je u nastavku današnjeg betonskog mosta na novom koritu,
5- Metalni most –
Železnički kod Tvrđave između 2 Svetska rata, na starom koritu Jezave – Srušen.
6- Betonski most na novom koritu Jezave – Postoji i danas, ali nije pogodan za
saobraćaj,
7- Drveno-metalni most od Tvrđave do Dame, na starom koritu Jezave, građen u
vreme II Svetskog rata – Srušen.
Pisac ove priče imao je sreću i zadovoljstvo da po mostovima pod brojevima 1-, 2-,3-, 4-, i 6- hoda i trči, a da po mostu 6- i vozi svoj automobil !
„Panorama“ zatrpavanja žive Jezave 1970.god.
Dragi moji čitaoci, Smederevci, ljudi dobre volje i ini, atuor ovog teksta, stari Smederevac i veliki broj žitelja ovoga starog, lepog i 2 puta prestonog grada Srbije, konstatovali su i zaključili sledeće :
* Da su neki su gradovi dobili imena po rekama : Beč (Wien), po reci Vijeni, Moskva, po reci Moskvi, Ljubljana, po reci Ljubljanici, Niš, po reci Nišavi,….itd.
* Da su neki gradovi poznati po rekama koje kroz njih protiću : Pariz po Seni, London po Temzi, Rim po Tibru, Prag po Vltavi, Varšava po Visli, Kairo po Nilu, ali i Skoplje po Vardaru, Sarajevo po Miljacki, Mostar po Neretvi, Zagreb po Savi,…
* A, Beograd je poznati i po Dunavu i po Savi,
* Pa, zašto onda ne bi Smederevo bilo poznato i po Dunavu i po Jezavi ?
Fabrika „Želvoz“ na mestu zatrpane Jezave, danas
E, pa to više nije moguće, jer su 60-tih i 70-tih Jezavu zatrpali neki neuki i neodgovorni ljudi, koji su u to vreme bili „Nove demokrate“, „Ahitetke“ i „Spiholozi“ (Neki od njih su sebe tako nazivali !), te bi oni trebali da skoče u „Skeptičku jamu“ (Tako su oni govorili !), zato što su ovo nečuveno delo prema prirodi učinili.
I tako dragi čitaoče, našu živu reku Jezavu, sa njenom florom i faunom, nažalost svih nas koji smo je dobro poznavali i mnogo voleli, zatrpali su neki ljudi, koji ništa nisu znali o ekologiji, o zaštiti životne sredine, a možda nisu znali ništa ni o značaju vode i reke u gradu.
Autor: Smederevo
22. septembar 2019.god.
Nikola Tasić Cale
Dipl.maš.inženjer (U penziji)
Stari Smederevac
