Evidentna su ošećenaja i neadekvatna briga
- Uvod
Verovatno ste do sada videli, čuli ili pročitali u mojim nastupima na nekim medijima, kako sam na nekoliko načina vezan za Dunav:
–Da sam bio na njemu i u njemu – od detinjstva pa do 23. godine.Tada sam sa ocem, sestrama i braćom išao u ribolov da zaradimo za život, i stalno sam se kupao u njemu.
–Da sam sada, i od tada pored njega i sa njim. Sa unucima i sa prijateljima pored njega sam svakodnevno u šetnji, i sa njim sam stalno, jer mislim, čitam i pišem o njemu.
I naravno, u svim pričama o Dunavu neizbežan je naš Kej na njemu. Smederevski kej je u poslednjih 30-tak godina u intezivnoj eksploataciji (korišćenju), i nije u adekvatnom održavanju, a pošto je zbog toga jako ugrožen, evo jedne priče u vidu apela za sanacju, odnosno popravku.
Kej, po jednoj od definicija, je ozidana obala, ili put između vode i kuća u naselju, i ovde u Smederevu, se prostire na dužini od oko 2,5 kilometra ; od 1115-tog kilometra – ušće Jezave, pa do 1117,5-tog kilometra – iznad Lomare ex Sartida (Stara Železara). Kej, po nekoj drugoj definiciji, je mesto u pristaništu za utovar i istovar robe, pa je u ovom smederevskom slučaju danas – to i pristanište i luka.
2. Kej kroz vreme
O izgradnji Keja i Pristaništa iscrpno je pisao Feliks Kanic (1829,-1904.g.), istaknuti austrijski arheolog i putopisac, koji je u XIX veku i više puta bio u Smederevu. U IV glavi I knjige „Srbija – zemja i stanovništvo“, koja nosi naziv „Smederevo i okolina“, Kanic je pisao o Keju i Pristaništu u Smederevu, koje je građeno pre Beogradskog, i na tome čestita Smederevskoj opštini.
Po Kanicu, Pristanište i Kej u Smederevu započeti su 1883., a samo dve godine kasnije su završeni. Kej je dug 220 metara, ima dva – po sedam metara visoka – krila sa prilaznim stepeništima. Tako je stvoren prilaz i prostor za strane i domaće brodske kompanije, kojih je bilo na Dunavu. Tom prilikom iskopano je 40.000 kubika zemlje, ali se ne navodi gde je odneta. Kanic daje zvanične podatke, da su „izvrsni kristalni blokovi peščanika dobavljani iz kamenoloma preduzimača Babela iz Orašice u Mađarskoj“. Plan za Pristanište sa Kejom izradio je inženjer Bartoš, a radovi su izvršeni pod nadzorom gradskog inženjera Hessea – uz utrošak sume od tadašnjih pola miliona dinara.
Tu, na Pristaništu, gde je tekao život ondašnjeg Smedereva, bilo je više kafana: „Bela lađa“. “Evropa“, “Sinopa“, a svojom veličinom i glasom isticao se hotel „Laf“, koji je bio na evropskom nivou.
Preko Smedereva tekao je izvoz rogate marve, loja, voska, žita, voća, vina, šišarki i svinja. Tako se i po 30 brodova talasalo u gornjem Pristaništu, čekajući da primi teret i otisne se put Pešte, Beča…. a i putnički saobraćaj bio je takođe razvijen. Lađe su bile svetlih boja, belele su se na sunčevim zracima, pa je tako brzo osvanula na obali Dunava kafana „Bela lađa“. Ona je tu godinama stajala, dok su sve druge dolazile i odlazile. Iz tog vremena potekla je uzrečica „Brz kao Merkur“. Jedan od brodova zvao se „Merkur“, najbrže je hitao pored obale Smedereva, pa je po njemu ta uzrečica ostala do današnjih dana.
Kej oko 1900. godine Austrijski brod na Pristaništu 1915.godine
O izgradnji Smederevskog Pristaništa i Keja pisao je u svojoj knjizi „Panorama starog Smedereva“ i poznati stari Smederevac, dr Slavko V. Domazet (1933. – 2005.god.), dipl. pravnik, doktor prava, ali i priznati istoriograf, publicista, hroničar i pisac.
„Kad je nizak vodostaj Dunava, lako je vidljiv Kej na pristaništu. Sa Šteka postavljenog za pristajanje brodova, koji je vezan kad je voda mala skoro na kopnu i blago nagnut prema sve udaljenijem toku Dunava, lako je bilo pročitati natpis *J. Babel – Orašica*. U gornjem desnom uglu, izbledele od dugog vremena, naziru se brojke. Stručnjaci konstatuju da tu piše: 1885. – godina kada je Kej izgrađen.“
Iz tog vremena ostalo je sačuvano sećanje i na jednu ličnost čije je ime vezano za podizanje Smederevskog Pistaništa. U ono vreme to nije bilo lako uraditi, ali, tada je u Smederevu bio predsednik Opštine Janaćije Konstantinović (1826.-1916.g.). Za vreme njegove „vlade“ Smederevo je dobilo Pristanište i Kej 1885. godine. On je dao i nalog da se zasade tri kanadske topole na sredokraći između hotela „Laf“ i novopodignutog Keja.Tadašnji predsednik Smederevske Opštine ostao je zapamćen po nadimku Džandar. Kažu da je on stalno nadgledao radnike koji su radili na podizanju Pristaništa i Keja, opominjao ih, upozoravao, a možda i požurivao… Oni koji su radili, to sigurno nisu voleli, pa su ga prozvali – Džandar.
Janaćije Konstantinović je iz rodnog Kruševa u Smederevo došao sa svojih 16 godina. Tu se zadržao i stupio na zanat kod terzije Koste. Bio je poreklom Cincarin, kao i svi ostali Smederevski trgovci i privrednici. Stekao je veliko imanje sa kućom i veći plac, na kojem se nalazi Karađorđev dud. Prvi mlin u Smederevu, čekićar, podignut na kraju današnje ulice dr. Jovana Cvijića, u dvorišnom delu imanja, bio je njegov. On je 1871. godine učestvovao i u osnivanju Smederevske kreditne banke“.
3.Kej danas
Minulo je evo skoro 135 godina, a Kej i danas ispraća niske i visoke vode umirenog Dunava, ali ne ispraća ni male ni velike putničke brodove. Na Keju pristaju mali i veliki brodovi, tegljači i barže u Staroj luci, radi istovara rude gvožđa, koksa i starog gvožđa. Tu se takođe vrši i utovar robe iz Železare: toplo i hladno valjani koturovi i toplo i hladno valjane trake i trake u paketima.
Dunav je sada usporen, jer je na Đerdapu dva puta pregrađen, a posiveo je od patine vremena i mnogo više od zagađenja.
Neki pametni i vredni Smederevci, koji vole Dunav i koji su znali njegove potencijale, i neki ljudi koji su imali viziju razvoja turizma u Smederevu, isprojektovali su i izgradili Smederevsko šetalište i Dunavski park, iskoristivši upravo Kej kao izgrađeni, i Dunav kao prirodni resurs.
Tako je nastalo prelepo Smederevsko šetalište sa pogledom na reku Dunav, Smederevsku tvrđavu, splavove, brodiće i čamce. Dunavsko šetalište je prilično dugačko i do njega se obično dolazi iz ulice Kralja Petra I, ali i iz ulica Filipa Višnjića, Glavaševe, Branislava Nušića, Nemanjine i Kralja Milutina. Šetalište je noću osvetljeno i ima klupe za sedenje, a u letnjim mesecima se može sedeti i na betonskim ivicama obale – parapetu.
Sa druge strane, Dunavski park je postao pravo stecište ljudi svih uzrasta. Kao najznačajnije, navodi se da se u njemu nalazi dečije igralište sa mnogim potrebnim spravama za bezbednu igru. U starom pošumljenom delu održavaju se mnoge manifestacije: pozorište PATOS tu održava svoj letnji bioskop na otvorenom, pod nazivom Patosinema, a tu se održavaju i mnogi dečiji susreti, nastupi i performansi, pa muzički koncerti, i neizbežno takmičenje u kuvanju riblje čorbe. Nisu zaboravljeni ni aktivni rekreativci za koje je ROTARI klub postavio sprave za vežbanje.
Pri svemu navedenom ne sme se prenebregnuti ni činjenica da se na samom ulazu u Dunavski park nalazi kultna zgrada „Francuska kapa“ u kojoj se duže vreme nalazi i lepo uređen istoimeni kafić. Zdanje je u obliku francuske vojničke kape iz Prvog svetskog rata i u čast francuskog ministra spoljnih poslova Žan Luja Bartua. On je u Smederevu boravio nekoliko meseci pre nego što je, zajedno sa kraljem Aleksandrom, ubijen u atentatu u Marselju. U znak sećanja na francuskog ministra, 1936. godine na ovom delu Pristaništa podignuta je “Francuska kapa”.
4.Apel
Večernje novosti, 03. jun 2018.g. su objavile „Stotine miliona evra od lađa na Dunavu“. Luke i pristaništa na Dunavu, Savi i Tisi u Srbiji sve atraktivnije i donosiće Srbiji veoma značajne devizne prihode. Ako govorimo o najčešće pretovarenom teretu, to su, kao i u prethodnim godinama, šljunak i pesak. Rude su zbog pojačanih aktivnosti luke u Smederevu “skočile” na drugo mesto, a slede nafta i naftni derivati. Žitarice su prošle godine pale na četvrto mesto u ukupnom pretovaru, prevashodno zbog suše.
Ova godina, kako kaže Vuk Perović, direktor Agencije za upravljanje lukama, takođe je počela uspešno, jer je samo u januaru evidentirano 920.000 tona pretovarene robe.
…Kroz Luku Smederevo, koja je lani imala najveći pretovar, najviše prolaze ruda gvožđa, koncentrati, koks, hladno i toplo valjani limovi, …
I sve je to krasno i fino, ali ko pravi oštećenja u Luci, odnosno na Keju i Pristaništu i ko to održava i popravlja ? Za prvi deo pitanja je sve jasno – prispeli brodovi, tegljači, barže,… Oni dođu, vežu se tu, naprave oštećenja ,…odvežu se i odu ! Ali, ko popravlja ta oštećenja, odnosno, ko održava Luku i Pristanište, konkretno Smederevski kej, nije izvesno. I zato naš Kej, nažalost ima ova oštećenja – videti ove naredne fotografije !
Kao stari Smederevac i zaljubljenik u Dunav, koji je možda i nejlepše trenuteke života doživeo na ovom Keju i Pristaništu, apelujem na nadležne, meritorne i zadužene i tražim od njih da savesno obavljaju svoj dobro plećeni posao. Koliko je meni poznato to su svi brodari, Jugoslovensko rečno brodarstvo, Agencija za upravljanje lukama, Lučka kapetanija Smederevo i sama Luka Smederevo. Dobro bi bilo da svi oni, jer eksploatišu Dunav, Kej, Pristanište i obaloutvrdu, ne budu ti koji samo od njih nešto uzimaju, već teba da se pobrinu i da im nešto i daju.
Evo, napr. Anencija za upravljanje lukama ima 15 nadležnosti. Ove se odnose na „naš slučaj“ :
*u skladu sa prihodima ostvarenim po osnovu naplate lučkih naknada i koncesione naknade investira u izgradnju, modernizaciju i održavanje lučke infrastrukture koja je u javnoj svojini, osim kada je to obaveza lučkog operatera po osnovu izdatog odobrenja, odnosno date lučke koncesije, kao i kontrole nad održavanjem lučkih građevina i objekata;
*održava red u luci, izuzev poslova koji su u nadležnosti lučkih kapetanija;
*zaštite lučkog područja i akvatorije od zagađenja;
Ovom prilikom svima njima upućujem apel da svako iz svoje nedležnosti obavi popravke oštečenja Smedervskog keja, Pristaništa i obaloutvrde, kao i da se nadalje bolje brine o održavanju i čišćenju istih. Neka im ovaj moj apel ide uz čuvenu pesmu Đorđa Balaševića „Ne lomite mi bagrenje !“.
Siguran sam da mnogi Smederevci, naročito stari, misle i traže što i ja !
Autor:
Nikola Tasić Cale
Dipl. maš. inženjer (U penziji)
Stari Smederevac i Dunavac
